Cenimo Isusa kao većeg Davida i većeg Solomona

„Ovde je neko veći od Solomona“ (MAT. 12:42)

1, 2. Zašto je s ljudskog gledišta bilo neobično što je Samuilo pomazao Davida za kralja?

 NIJE izgledao kao kralj. Štaviše, za proroka Samuila on je bio samo običan mladi pastir. Osim toga, njegov rodni grad Vitlejem nije bio naročito poznat. Opisan je kao ’premalen da bude među hiljadama Judinim‘ (Mih. 5:2). Pa ipak, upravo će ovog naizgled beznačajnog mladića prorok Samuilo pomazati za budućeg kralja Izraela.

² Mladi David nije bio sin koga je Jesej prvog doveo Samuilu da ga pomaže, a nije bio ni drugi ni treći. Kao najmlađi  od osam sinova, on čak nije ni bio tu kada je Samuilo došao u dom vernog Jeseja da jednog od njegovih sinova pomaže za budućeg kralja. Ali, Davida je izabrao Jehova i to je bilo važno (1. Sam. 16:1-10).

3. (a) Šta Jehova smatra najvažnijim kod čoveka? (b) Šta se desilo kada je David pomazan?

³ Jehova je video nešto što Samuilo nije mogao videti. Bog je mogao proniknuti u Davidovo srce i ono mu je bilo po volji. Njemu nije važan spoljašnji izgled, već ono što je čovek iznutra. (Pročitati 1. Samuilovu 16:7.) Zato, kada je Samuilo saznao da Jehova nije izabrao nijednog od sedam starijih Jesejevih sinova, tražio je da najmlađeg dovedu od stada. U izveštaju stoji: „Jesej je poslao po [Davida]. Bio je to riđ mladić, lepih očiju i lepog stasa. Jehova reče: ’Ustani i pomaži ga, jer je on taj!‘ Tada Samuilo uze rog s uljem i pomaza ga među njegovom braćom. Tog dana Jehovin duh je došao na Davida i ostao na njemu“ (1. Sam. 16:12, 13).

David je predočavao Hrista

4, 5. (a) Opiši neke sličnosti između Davida i Isusa. (b) Zašto se za Isusa može reći da je Veći David?

⁴ I Isus je poput Davida bio rođen u Vitlejemu, oko 1 100 godina nakon Davidovog vremena. U očima mnogih ni Isus nije izgledao kao kralj, to jest nije bio kralj kakvog su mnogi Izraelci očekivali. Međutim, kao i Davida, i njega je Jehova izabrao. On je poput Davida bio Jehovin voljeni sin * (Luka 3:22). Na Isusa je takođe ’došao Jehovin duh‘.

⁵ Međutim, to nisu jedine sličnosti između njih dvojice. Na primer, Davida je izdao njegov savetnik Ahitofel a Isusa je izdao njegov apostol Juda Iskariotski (Ps. 41:9; Jov. 13:18). I David i Isus imali su veliku revnost za Jehovin dom (Ps. 27:4; 69:9; Jov. 2:17). Isus je bio Davidov naslednik. Pre Isusovog rođenja, anđeo je rekao njegovoj majci: „Jehova Bog daće mu presto Davida, njegovog oca“ (Luka 1:32; Mat. 1:1). Međutim, pošto se sva mesijanska proročanstva ispunjavaju na Isusu, on je mnogo veći od Davida. On je Veći David, dugoočekivani Mesijanski Kralj (Jov. 7:42).

Sledimo našeg Pastira

6. Kako je David pokazao da je dobar pastir?

⁶ Isus je takođe Pastir. Koje su odlike dobrog pastira? On verno i hrabro brine o svom stadu, hrani ga i štiti (Ps. 23:2-4). David je kao mladić bio pastir i veoma je dobro brinuo o stadu svog oca. Bio je odvažan kada je stadu pretila opasnost i rizikovao je život kako bi ga zaštitio od lava i medveda (1. Sam. 17:34, 35).

7. (a) Šta je Davidu pomoglo da se pripremi za dužnosti kralja? (b) Kako je Isus pokazao da je Dobri Pastir?

⁷ Godine koje je David proveo na poljima i brdima čuvajući ovce pripremile su ga za zahtevne dužnosti i odgovornosti koje je imao kao pastir izraelskog naroda * (Ps. 78:70, 71). I Isus je uzoran pastir. Jehova ga jača i vodi dok brine za svoje „malo stado“ i „druge ovce“ (Luka 12:32; Jov. 10:16). Tako Isus pokazuje da je „dobri pastir“. On tako dobro poznaje svoje stado da svaku ovcu zove po imenu. Toliko  ih voli da se, dok je bio na zemlji, spremno žrtvovao za njih (Jov. 10:3, 11, 14, 15). Kao Dobri Pastir, Isus je postigao nešto što David nikada nije mogao. Njegova otkupna žrtva omogućila je da čovečanstvo bude izbavljeno od smrti. Ništa ga neće sprečiti da vodi „malo stado“ do besmrtnog života na nebu, a „druge ovce“ do večnog života u pravednom novom svetu gde neće biti neprijatelja nalik vukovima. (Pročitati Jovana 10:27-29.)

Sledimo pobedničkog Kralja

8. Kako je David pokazao da je pobednički kralj?

⁸ David je kao kralj bio odvažan ratnik koji je branio zemlju Božjeg naroda i ’Jehova ga je štitio kud god je išao‘. Pod Davidovom vladavinom, granice zemlje su se protezale od reke Egipat do reke Eufrat (2. Sam. 8:1-14). Zahvaljujući snazi koju je dobio od Jehove, postao je veoma moćan vladar. U Bibliji se kaže: „Davidova slava proširila se po svim zemljama i Jehova je učinio da se svi narodi boje Davida“ (1. Let. 14:17).

9. Objasni na koji način je Isus kao budući Kralj bio pobednik.

⁹ Poput kralja Davida, i Isus je bio neustrašiv dok je bio na zemlji. Kao budući Kralj, pokazao je svoj autoritet nad demonima, izbavljajući ljude koji su bili njihove žrtve (Mar. 5:2, 6-13; Luka 4:36). Čak ni najveći neprijatelj Satana Đavo nije imao uticaja na njega. Uz Jehovinu podršku, Isus je pobedio svet, koji je u Sataninoj vlasti (Jov. 14:30; 16:33; 1. Jov. 5:19).

10, 11. Kakva je Isusova uloga kao Kralja-Ratnika na nebu?

¹⁰ Oko 60 godina nakon Isusove smrti i uskrsenja na nebo, apostol Jovan je imao proročansku viziju Isusa u ulozi Kralja-Ratnika. Jovan je zapisao: „Gle — beli konj i na njemu jahač koji je imao luk. Bila mu je data kruna pa je izašao pobeđujući i krenuo u konačnu pobedu“ (Otkr. 6:2). Jahač na belom konju je Isus. „Bila mu je data kruna“ 1914. kada je ustoličen za Kralja u nebeskom Kraljevstvu. Nakon toga je „izašao pobeđujući“. Zaista, i Isus je poput Davida pobednički kralj. Kratko nakon što je postavljen za Kralja Božjeg Kraljevstva, porazio je Satanu u bici i zbacio ga na zemlju zajedno s njegovim demonima (Otkr. 12:7-9). Njegovo pobedničko jahanje nastaviće se do ’konačne pobede‘, to jest potpunog uništenja Sataninog zlog poretka. (Pročitati Otkrivenje 19:11, 19-21.)

¹¹ Ipak, Isus je poput Davida saosećajan kralj i on će zaštititi „veliko mnoštvo“ u Armagedonu (Otkr. 7:9, 14). Osim toga, pod vladavinom Isusa i njegovih sunaslednika, to jest 144 000 uskrsnulih pomazanika, Bog će „uskrsnuti i pravednike i nepravednike“ (Dela 24:15). Oni koji uskrsnu na zemlji imaće u izgledu večni život. Čeka ih zaista divna budućnost! Budimo svi odlučni da ’činimo dobro‘ kako bismo živeli na zemlji kada ona bude puna pravednih, srećnih podanika Većeg Davida (Ps. 37:27-29).

Solomonova molitva za mudrost je uslišena

12. Za šta se Solomon molio?

¹² Davidov sin Solomon takođe je predočavao Isusa. * Kada je postao kralj, Jehova mu se pojavio u snu i rekao da će mu dati sve što zatraži. Solomon je mogao tražiti veće bogatstvo, moć ili duži život. Međutim, on je nesebično molio Jehovu: „Daj mi mudrost i znanje da mogu voditi ovaj narod, jer ko može suditi tvom tako velikom narodu?“  (2. Let. 1:7-10). Jehova je uslišio njegovu molitvu. (Pročitati 2. Letopisa 1:11, 12.)

13. Na koji način je Solomonova mudrost bila bez premca i ko je bio njen Izvor?

¹³ Sve dok je bio veran Jehovi, Solomon je po mudrosti bio bez premca među svojim savremenicima. Izrekao je „tri hiljade poslovica“ (1. Kralj. 4:30, 32, 34). Mnoge od njih su zapisane i još uvek su dragocene za one koji tragaju za mudrošću. Kraljica Save putovala je oko 2 400 kilometara kako bi iskušala Solomonovu mudrost „teškim pitanjima“. Ono što je rekao, kao i blagostanje u njegovom kraljevstvu, ostavilo je na nju dubok utisak (1. Kralj. 10:1-9). Biblija otkriva Izvor Solomonove mudrosti rečima: „Ljudi iz svih zemalja želeli su da vide Solomona i da čuju njegovu mudrost koju mu je Bog stavio u srce“ (1. Kralj. 10:24).

Sledimo mudrog Kralja

14. Po čemu je Isus bio „veći od Solomona“?

¹⁴ Samo je jedan čovek nadmašio Solomona u mudrosti. To je bio Isus Hrist, koji je za sebe rekao da je „veći od Solomona“ (Mat. 12:42). Isus je govorio „reči večnog života“ (Jov. 6:68). Na primer, u Propovedi na gori on proširuje načela iz nekih Solomonovih poslovica. Solomon je opisao mnogo toga što donosi sreću Jehovinim slugama (Posl. 3:13; 8:32, 33; 14:21; 16:20). Isus je naglasio da je prava sreća povezana jedino sa obožavanjem Jehove i ispunjenjem njegovih obećanja. Rekao je: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba, jer je njihovo nebesko kraljevstvo“ (Mat. 5:3). Oni koji primenjuju načela iz Isusovih učenja približavaju se Jehovi koji je „izvor života“ (Ps. 36:9; Posl. 22:11; Mat. 5:8). Hrist je oličenje ’mudrosti od Boga‘ (1. Kor. 1:24, 30). Isus Hrist kao Mesijanski Kralj ima „duh mudrosti“ (Isa. 11:2).

15. Kako možemo izvući korist iz Božje mudrosti?

¹⁵ Kako mi kao sledbenici Većeg Solomona možemo izvući korist iz Božje mudrosti? Pošto je Jehovina mudrost otkrivena u njegovoj Reči, moramo uložiti trud da je pronađemo tako što ćemo pažljivo proučavati Bibliju, naročito Isusove reči, i duboko razmišljati o tome (Posl. 2:1-5). Osim toga, treba stalno da molimo Boga za mudrost. Božja Reč nas uverava da će naše iskrene molitve za pomoć biti uslišene (Jak. 1:5). Pomoću svetog duha, u Božjoj Reči ćemo pronaći dragulje mudrosti koji nam mogu pomoći da se suočimo sa izazovima i donesemo mudre odluke (Luka 11:13). Za Solomona se takođe kaže da je „poučavao narod“ i „stalno prenosio znanje“ (Prop. 12:9, 10). Isus kao Poglavar hrišćanske skupštine takođe poučava svoj narod (Jov. 10:16; Kol. 1:18). Zato treba da prisustvujemo skupštinskim sastancima gde se ’stalno prenosi znanje‘.

16. Koje su sličnosti između Solomona i Isusa?

¹⁶ Solomon je kao kralj činio mnogo toga. Širom zemlje organizovao je i nadgledao gradnju palata, puteva, vodovoda, gradova koji su služili kao skladišta, gradova za kola i gradova za konjanike (1. Kralj. 9:17-19). Celo kraljevstvo je imalo koristi od tih  građevinskih poduhvata. Isus je takođe graditelj. On je izgradio svoju skupštinu na „steni“ (Mat. 16:18). Osim toga, nadgledaće izgradnju u novom svetu (Isa. 65:21, 22).

Sledimo Kralja mira

17. (a) Koja je izuzetna odlika Solomonove vladavine? (b) Šta Solomon nije mogao učiniti?

¹⁷ Ime Solomon potiče od reči „mir“. Kralj Solomon je vladao iz Jerusalima, čije ime znači „posed dvostrukog mira“. Njegova četrdesetogodišnja vladavina bila je obeležena nezapamćenim mirom u Izraelu. Biblija to vreme opisuje sledećim rečima: „Juda i Izrael živeli su spokojno, svako pod svojom lozom i pod svojom smokvom, od Dana do Virsaveje, sve dok je Solomon bio živ“ (1. Kralj. 4:25). Pa ipak, pored sve mudrosti Solomon nije mogao osloboditi svoje podanike robovanja bolesti, grehu i smrti. Međutim, Veći Solomon će osloboditi svoje podanike svega toga. (Pročitati Rimljanima 8:19-21.)

18. U kakvim uslovima uživamo u hrišćanskoj skupštini?

¹⁸ Čak i sada, u hrišćanskoj skupštini mi živimo u miru. Štaviše, mi uživamo u pravom duhovnom raju. Imamo mir s Bogom i bližnjima. Zapazi šta je Isaija prorekao o blagoslovima koje danas doživljavamo: „Oni će prekovati svoje mačeve u raonike i svoja koplja u srpove. Neće više narod podizati mač na narod niti će se više učiti ratovanju“ (Isa. 2:3, 4). Postupajući u skladu s Božjim duhom, mi doprinosimo lepoti duhovnog raja.

19, 20. Koje razloge za radost imamo?

¹⁹ Međutim, očekuje nas još bolja budućnost. Dok poslušni ljudi pod Isusovom vladavinom budu uživali u miru kao nikada ranije, oni će postepeno biti ’oslobođeni robovanja raspadljivosti‘ dok ne postanu savršeni (Rimlj. 8:21). Nakon što prođu završni ispit na kraju Hiljadugodišnje vladavine, „krotki će posedovati zemlju, i uživaće u izobilju mira“ (Ps. 37:11; Otkr. 20:7-10). Zaista, vladavina Isusa Hrista nadmašiće Solomonovu vladavinu na načine koje još ne možemo ni zamisliti!

²⁰ Kao što su se Izraelci radovali pod vođstvom Mojsija, Davida i Solomona, mi ćemo se još više radovati pod Hristovom vladavinom (1. Kralj. 8:66). Jehovi pripada sva hvala što nam je dao svog jedinorođenog Sina — Većeg Mojsija, Davida i Solomona!

[Fusnote]

Možeš li objasniti?

• Zašto se može reći da je Isus Veći David?

• Zašto je Isus Veći Solomon?

• Šta najviše ceniš kod Isusa kao Većeg Davida, a ujedno i Većeg Solomona?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 31. strani]

Mudrost koju je Solomon dobio od Boga predočavala je mudrost Većeg Solomona

[Slika na 32. strani]

Isusova vladavina nadmašiće Solomonovu i Davidovu na načine koje još ne možemo ni zamisliti!