„Време кад се ћути“

„ГОВОР је сребро, ћутање је злато.“ Тако гласи једна стара пословица, за коју се верује да потиче са Оријента. Према делу Brewer’s Dictionary of Phrase and Fable, њен хебрејски еквивалент гласи: „Ако реч вреди један сикал [новчић], ћутање вреди два.“ Мудри Соломон, краљ древног Израела, написао је: „Све има своје време, све што се чини под небесима има своје време... време кад се ћути и време кад се говори“ (Проп. 3:1, 7).

Када је боље ћутати него говорити? Различити облици глагола „ћутати“ се често појављују на страницама Библије. Контекст у којима се користе открива да постоје најмање три разлога да у одређеним околностима ћутимо. Осмотримо поближе ћутање као знак поштовања, показатељ разумности и разборитости, и као помоћ при дубоком размишљању.

Знак поштовања

Ћутањем се може исказати поштовање или одати част некоме. Пророк Авакум је рекао: „Јехова је у свом светом храму. Ћути пред њим, сва земљо!“ (Авак. 2:20). Праве Божје слуге треба да ’тихо чекају спасење од Јехове‘ (Тужб. 3:26). Псалмиста је певао: „Мирно се поуздај у Јехову [„ћути пред Јеховом“, фуснота] и жељно га чекај. Не жести се на онога ко је успешан на путу своме“ (Пс. 37:7).

Можемо ли хвалити Јехову и без речи? Зар нисмо понекад толико задивљени док посматрамо лепоту природе да немамо речи којима бисмо изразили своја осећања? Док размишљамо о таквим величанственим делима, ми хвалимо Јехову у свом срцу. Псалмиста Давид је започео једну од својих песама следећим речима: „Пред тобом је хвала и тишина, Боже, на Сиону; теби се завети испуњавају“ (Пс. 65:1).

Као што Јехова заслужује наше поштовање, тако га заслужују и његове речи. На пример, када се Божји пророк Мојсије опраштао од израелског народа, он и свештеници су рекли присутнима: „Ћути и слушај, Израеле...  Слушај глас Јехове, свог Бога.“ Чак се и од деце захтевало да буду веома пажљива када се народ окупљао да слуша читање Божјег закона. „Скупи народ“, рекао је Мојсије, „мушкарце, жене, децу... да науче“ (П. зак. 27:9, 10; 31:11, 12).

И у наше време је прикладно да Јеховине слуге с поштовањем слушају поуку коју добијају на хришћанским скуповима, укључујући и велике конгресе. Ако бисмо у тим приликама када се осматрају важна библијска учења непотребно разговарали једни с другима, показали бисмо непоштовање према Божјој Речи и његовој организацији. За време програма треба да ћутимо и слушамо.

Чак и када насамо разговарамо с неким, пажљиво слушање је знак поштовања. На пример, патријарх Јов је својим тужитељима рекао: „Поучите ме, а ја ћу ћутати.“ Јов је био спреман да их пажљиво слуша док су говорили. Када је дошао ред на њега да говори, замолио их је: „Ћутите... пустите ме да говорим“ (Јов 6:24; 13:13).

Показатељ разумности и разборитости

Библија каже: „Ко обуздава усне своје, поступа разборито.“ „Истински разборит човек ћути“ (Посл. 10:19; 11:12). Осмотримо како је Исус на диван начин показао разумност и разборитост тако што је ћутао. Након што је увидео да нема сврхе да разговара са својим непријатељима који су га мрзели, „Исус је ћутао“ (Мат. 26:63). Касније, када је био на суду пред Пилатом, Исус „му није одговорио“. Он је мудро пустио да његова дела говоре сама за себе (Мат. 27:11-14).

И ми ћемо мудро поступити ако ћутимо, посебно када неко покушава да нас испровоцира. „Ко је спор на гнев, веома је разборит“, каже једна пословица, „а ко је нестрпљив, показује лудост“ (Посл. 14:29). Ако бисмо у некој затегнутој ситуацији брзо одговорили, могли бисмо рећи нешто непромишљено. Под таквим околностима би наше речи другој особи могле звучати неразумно. Касније бисмо могли зажалити због свега и тако изгубити свој унутрашњи мир.

Мудро је да пазимо шта говоримо када смо у друштву злонамерних људи. Када нас исмевају у служби, ћутање је често најбољи одговор. Надаље, када у школи или на послу чујемо непристојне шале или простачки говор, зар није мудрије да ћутимо и држимо се по страни како не бисмо оставили утисак да то одобравамо? (Еф. 5:3). „Поставићу брњицу као стражу на уста своја“, написао је псалмиста, „све док је зли преда мном“ (Пс. 39:1).

„Истински разборит човек“ неће изневерити поверење које му је указано  (Посл. 11:12). Прави хришћанин неће непромишљено откривати поверљиве ствари. Хришћанске старешине морају бити нарочито обазриве у том погледу да не би изгубиле поверење других чланова скупштине.

И својим ћутањем, без иједне изговорене речи, можемо позитивно утицати на друге. Сидни Смит, енглески писац из 19. века, рекао је о једном свом савременику: „Разговор с њим је био право уживање јер је увек знао када је тренутак да заћути.“ Према томе, свакодневна комуникација између два пријатеља треба да буде двосмерна. Добар саговорник мора да буде и добар слушач.

„Много речи не бива без греха“, упозорио је Соломон, „а ко обуздава усне своје, поступа разборито“ (Посл. 10:19). У складу с тим, што се мање речи изговори, мања је вероватноћа да ће се рећи нешто неразборито. Заправо, „и лудог сматрају мудрим кад ћути, и разборитим онога ко не отвара усне своје“ (Посл. 17:28). Зато је добро да молимо Јехову да ’чува врата наших усана‘ (Пс. 141:3).

Помоћ при дубоком размишљању

Говорећи о човеку који поступа праведно, Свето писмо каже да он „дан и ноћ пажљиво чита [Божји] закон“ (Пс. 1:2). У преводу Бакотић те речи гласе: „И дан и ноћ о закону Јеховином мисли.“ Које околности су најпогодније за дубоко размишљање?

Исак, син патријарха Аврахама, је ’предвече излазио у поље да размишља‘ (Пост. 24:63). Он је за то бирао мирно време и место. Краљ Давид је дубоко размишљао у тихим ноћним сатима (Пс. 63:6). Чак је и савршени човек, Исус, издвајао време да би био сам и дубоко размишљао. Зато је одлазио на гору, у пустињу и на друга осамљена места, далеко од бучног мноштва (Мат. 14:23; Лука 4:42; 5:16).

Нема сумње да тренуци ћутања могу позитивно утицати на нас. То је идеално време за самоиспитивање, што је неопходно да бисмо побољшали своју личност. Ћутање доприноси нашем унутрашњем миру. Дубоко размишљање у мирним тренуцима помаже нам да развијемо скромност и понизност, као и да продубимо цењење према ономе што је заиста важно.

Иако ћутање може бити злато, постоји и „време кад се говори“ (Проп. 3:7). Праве Божје слуге данас „по целом свету“ ревно проповедају добру вест о Божјем Краљевству (Мат. 24:14). Њихова радост је све већа док им се придружује мноштво људи (Мих. 2:12). Дајмо све од себе да будемо међу онима који ревно објављују добру вест о Божјем Краљевству и говоре о величанственим Божјим делима. Док учествујемо у тој важној активности, својим поступцима покажимо да смо свесни да постоје тренуци када је ћутање злато.

[Слика на 3. страни]

Током хришћанских састанака треба да слушамо и учимо

[Слика на 4. страни]

Ћутање је често најбољи одговор онима који нас вређају

[Слика на 5. страни]

Ћутање нам помаже да се посветимо дубоком размишљању