Da li je ikome stalo do nas?

Da li ste se nekada osećali usamljeno i bespomoćno, kao da niko ne razume vaše probleme? Možda čak i znaju za njih, ali imate osećaj da im nije zaista stalo.

KADA se pojave problemi, naš život može izgledati poput oluje kojoj se ne nazire kraj. Ponekad možda čak mislimo da je ono što doživljavamo toliko strašno i nepravedno da mi to jednostavno više ne možemo da podnesemo. To bi se lako moglo desiti ako smo doživeli neku traumu ili patimo od depresije, posledica teške nesreće, hronične bolesti i tome slično. Možda se osećamo toliko bespomoćno i beznadežno da se pitamo kome da se obratimo za utehu. Da li je ikome zaista stalo do nas?

„Bog svake utehe“ brine za nas

Bog je u Bibliji opisan kao „Otac milosrđa i Bog svake utehe“ (2. Korinćanima 1:3). On, čije je ime Jehova, zna da nam je uteha potrebna. U Bibliji se reč „uteha“ u različitim oblicima koristi preko sto puta, što nas uverava da Bog ne samo da razume s čime se suočavamo već i želi da nas uteši. Tako znamo da je Jehova Bog zainteresovan za nas čak i kada izgleda da drugi ne primećuju našu nevolju, ne razumeju nas niti im je stalo.

Iz Svetog pisma se jasno vidi da je Jehovi stalo do svakog čoveka. Biblija kaže: „Oči su Jehovine na svakom mestu, i posmatraju i zle i dobre“ (Poslovice 15:3). Slično tome, u Jovu 34:21 čitamo: „Oči [su] njegove upravljene na puteve čovečje, sve korake njegove on vidi.“ Jehova vidi sve što radimo — bilo dobro, bilo loše — i svestan je naših okolnosti, tako da može reagovati na način koji on smatra odgovarajućim. To potvrđuju reči koje je Ananija videlac, to jest prorok, uputio Judinom kralju Asi: „Jehova očima svojim pretražuje svu zemlju da bi pokazao svoju silu štiteći one koji su mu odani celim srcem“ (2. Letopisa 16:7, 9).

Jehova nas posmatra još iz jednog razloga. Isus objašnjava: „Niko ne može doći k meni ako ga ne privuče Otac, koji me je poslao“ (Jovan 6:44). Svoju zainteresovanost za ljude on pokazuje tako što ispituje njihovo srce kako bi video da li je ono naklonjeno njemu. Ako jeste, on može delovati na prosto neverovatne načine. Na primer, jedna žena iz Dominikanske Republike bila je u bolnici zbog operacije tumora. Preklinjala je Boga da joj pomogne da pronađe pravu religiju. Upravo je tada došao njen muž i doneo brošuru Šta Bog zahteva od nas? * koju je dobio od Jehovine svedokinje tog prepodneva. Žena je pročitala brošuru i shvatila da je to Božji odgovor na njenu molitvu. Složila se da proučava Bibliju sa tom Svedokinjom i za manje od šest meseci predala je život Bogu i krstila se.

 U biblijskoj knjizi Psalama nalazimo mnoge dirljive izraze drevnih hebrejskih pisaca, kao što je kralj David, kojima je opisana Jehovina briga prema njegovim slugama. U Psalmu 56:8 zabeležena je Davidova molba Bogu: „Suze moje stavljaš u meh svoj. Zar nisu one u knjizi tvojoj?“ Kao što pokazuje ovaj slikovit izraz, David je znao da je Jehova svestan ne samo njegove patnje već i toga kako ona utiče na njega u emotivnom pogledu. Jehova je bio svestan Davidovog bola zbog kog je prolivao suze. Svakako naš Stvoritelj bdi nad svima koji se trude da vrše njegovu volju, „koji su mu odani celim srcem“.

Još jedan deo Biblije koji opisuje Božju brižnu ljubav jeste poznati 23. psalam. Uvodne reči upoređuju Boga s brižnim pastirom: „Jehova je moj Pastir. Ništa mi neće nedostajati.“ Pastir s Bliskog istoka brine o svakoj svojoj ovci i čak ih zove po imenu. On svakog dana doziva svoje ovce i nežno ih mazi i pregleda da li su povređene. Ako jesu, maže ih uljem ili mašću kako bi ubrzao oporavak. Ako je ovca bolesna, pastir možda mora da joj stavi lek u grlo i da je drži u uspravnom položaju kako ne bi legla i uginula. Ovo je zaista prikladan opis Jehovine brige prema onima koji mu se obraćaju za pomoć.

Molitva i uskrsenje — dokazi da je Bogu stalo do nas

Ovaj i drugi divni psalmi nisu zapisani u Bibliji samo da bismo ih čitali  i uživali u njima. Oni nam pokazuju kako su verne Božje sluge u prošlosti izlivale srce Jehovi tražeći pomoć i izražavajući zahvalnost za njegovo vođstvo i blagoslove. Takvi izrazi jasno pokazuju da su drevne Božje sluge čvrsto verovale da on brine o njima. Ako čitamo te osećajne reči i razmišljamo o njima, i mi možemo razviti slična osećanja prema Bogu. Molitva je snažan dokaz da je Bogu stalo do nas.

Međutim, ponekad smo toliko obuzeti problemima da ne znamo ni kako da se molimo. Da li zbog toga Jehova nije svestan naših nevolja? Odgovor nalazimo u Rimljanima 8:26: „Tako nam i duh pritiče u pomoć u našoj slabosti. Jer ne znamo za šta da molimo kad treba da se molimo, ali se duh zauzima za nas kad u molitvi ne možemo ni izreći svoje uzdisaje.“ Ovaj stih nam govori da nadahnute molitve Božjih slugu iz prošlosti mogu odražavati naša osećanja i da će ih Jehova, „onaj koji sluša molitve“, prihvatiti kao da dolaze od nas (Psalam 65:2).

Nada u uskrsenje je još jedan snažan dokaz da Bog brine o svakom ponaosob. Isus Hrist je rekao: „Dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti njegov glas [Sina čovečjeg] i izaći će“ (Jovan 5:28, 29, fusnota). Grčki izraz koji je ovde preveden kao „grobovi“ doslovno glasi „spomen-grobovi“. Time se prenosi misao da Bog pamti sve detalje o životu osobe koja je umrla.

Razmislite o sledećem. Da bi nekoga vratio u život, Bog mora da zna sve o toj osobi, uključujući i njen izgled, crte ličnosti koje je nasledila i koje je stekla u životu, kao i njeno celokupno sećanje! (Marko 10:27). Božje sećanje na tu osobu ne bledi ni nakon više hiljada godina (Jov 14:13-15; Luka 20:38). Dakle, Jehova pamti milijarde ljudi koji su umrli, i to do najsitnijih detalja — što predstavlja snažan dokaz da Bog brine o svakome od nas!

Jehova nagrađuje

Šta treba da činimo da bismo osetili Božju brižnu ljubav? Kao prvo, moramo pokazati da se uzdamo u njega i da smo mu poslušni, to jest da imamo veru u njega. Apostol Pavle ističe vezu između posedovanja vere i toga da iskusimo Božju brigu. Napisao je: „Bez vere nije moguće ugoditi Bogu, jer onaj ko mu pristupa mora verovati da on postoji i da nagrađuje one koji ga revno traže“ (Jevrejima 11:6).

Zapazite da vera kojom se ugađa Bogu ima dva obeležja. Kao prvo, moramo „verovati da on postoji“ i da je naš Vrhovni Vladar koji zaslužuje našu poslušnost i obožavanje. Kao drugo, treba da verujemo da „nagrađuje one koji ga revno traže“. Prava vera obuhvata verovanje da je Bog zainteresovan za dobrobit svih koji se revno trude da vrše njegovu volju i da ih nagrađuje. Proučavajući Božju Reč i družeći se sa onima koji su mu poslušni, i vi možete steći takvu veru koja donosi Božju nagradu i brižnu ljubav.

Danas mnogi smatraju da Bog nije zainteresovan za ono što se dešava ljudima. Međutim, kao što smo videli, Biblija jasno pokazuje da Bog veoma brine o onima koji iskazuju pravu veru u njega. Premda je današnji život često prepun problema, briga, razočaranja i boli, ne treba da očajavamo. Jehovi Bogu je stalo do nas. Štaviše, on nas s ljubavlju poziva da mu se obratimo za pomoć. Psalmista je zapisao: „Baci na Jehovu breme svoje, i on će te podupreti. Neće nikada dati da pravednik posrne“ (Psalam 55:22).

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 29. strani]

Stihovi koji nas uveravaju u Božju ljubav i brigu

„Jehova očima svojim pretražuje svu zemlju da bi pokazao svoju silu štiteći one koji su mu odani celim srcem“ (2. LETOPISA 16:9)

„Suze moje stavljaš u meh svoj. Zar nisu one u knjizi tvojoj?“ (PSALAM 56:8)

„Jehova je moj Pastir. Ništa mi neće nedostajati“ (PSALAM 23:1)

„Ti si onaj koji sluša molitve, k tebi svaki čovek prilazi“ (PSALAM 65:2)

„Pozvaćeš me, i ja ću ti se odazvati. Uželećeš se dela ruku svojih“ (JOV 14:15)

’Onaj ko pristupa Bogu mora verovati da on postoji i da nagrađuje one koji ga revno traže‘ (JEVREJIMA 11:6)

„Baci na Jehovu breme svoje, i on će te podupreti. Neće nikada dati da pravednik posrne“ (PSALAM 55:22)