Пређи на садржај

Пређи на садржај

Говоримо истину свом ближњем

Говоримо истину свом ближњем

Говоримо истину свом ближњем

„Сада кад сте одбацили лаж, говорите истину сваки свом ближњем“ (ЕФ. 4:25)

1, 2. Какво гледиште о истини имају многи људи?

 ЉУДИ већ вековима износе различита гледишта о истини. У шестом веку пре нове ере грчки песник Алкеј је рекао: „У вину је истина.“ Тиме је наговестио да истина излази на видело само након што човек попије мало више вина, због чега је можда расположенији да говори. У првом веку је римски намесник Понтије Пилат такође изнео погрешно гледиште о истини када је цинично питао Исуса: „Шта је истина?“ (Јов. 18:38).

2 И данас постоји мноштво противречних гледишта о тој теми. Многи људи кажу да реч „истина“ има различита значења, то јест да се мишљење о томе шта је истина разликује од особе до особе. Други говоре истину само када им то одговара или доноси неку корист. У једној књизи стоји: „Поштење је можда узвишен идеал, али је од мале вредности у немилосрдној борби за опстанак и сигурност. Човек нема много избора у том погледу — мора лагати да би живео“ (The Importance of Lying).

3. Зашто се може рећи да је Исус пружио изванредан пример у говорењу истине?

3 Христови ученици имају сасвим другачији став. Исусово гледиште о истини није било филозофско. Он је увек говорио истину. Чак су и његови непријатељи признали: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш Божјем путу“ (Мат. 22:16). Прави хришћани и данас опонашају Исусов пример. Они се не устежу да говоре истину. Свим срцем се слажу с апостолом Павлом који је подстакао сувернике: „Сада кад сте одбацили лаж, говорите истину сваки свом ближњем“ (Еф. 4:25). Осмотримо ове Павлове речи из три угла. Као прво, ко је наш ближњи? Друго, шта значи говорити истину? Треће, како овај савет можемо примењивати у свакодневном животу?

Ко је наш ближњи?

4. За разлику од јеврејских вођа из првог века, како је Исус показао шта Јехова мисли о томе ко је наш ближњи?

4 У првом веку нове ере, неке јеврејске вође су сматрале да су само њихови сународници или блиски пријатељи вредни тога да буду названи „ближњима“. Међутим, Исус је савршено одражавао особине и начин размишљања свог Оца (Јов. 14:9). Вреди запазити да је он својим ученицима показао да Бог не уздиже ниједну расу или народ изнад других (Јов. 4:5-26). Осим тога, апостолу Петру је посредством светог духа откривено да „Бог није пристран, него из сваког народа прихвата оног ко га се боји и чини што је праведно“ (Дела 10:28, 34, 35). Према томе, треба да сматрамо ближњима све људе и да волимо чак и своје непријатеље (Мат. 5:43-45).

5. Шта значи говорити истину свом ближњем?

5 Међутим, шта је Павле мислио када је рекао да треба да говоримо истину свом ближњем? Говорити истину значи преносити тачне информације у којима нема ни трунке лажи. Прави хришћани не изврћу нити погрешно приказују чињенице како би обманули друге. Они ’мрзе зло и држе се добра‘ (Римљ. 12:9). Треба да опонашамо ’Бога истине‘ и трудимо се да будемо поштени и искрени у свему што радимо и говоримо (Пс. 15:1, 2; 31:5). Ако пажљиво бирамо речи, можемо тактично решити чак и непријатне или проблематичне ситуације не прибегавајући лажима. (Прочитати Колошанима 3:9, 10.)

6, 7. (а) Да ли то што смо истинољубиви значи да морамо открити све, чак и приватне ствари, свакоме ко нам постави неко питање? Објасни. (б) Коме с пуним поверењем можемо рећи све што знамо о одређеној ствари?

6 Да ли истинољубивост подразумева да морамо открити све што знамо свакоме ко нам постави неко питање? Не обавезно. Док је био на земљи, Исус је показао да неки људи не заслужују директан одговор или одређене информације. Када су га лицемерне верске вође питале ко му је дао моћ и власт да чини знакове и чуда, Исус је рекао: „Нешто ћу вас питати. Одговорите ми, па ћу и ја вама рећи којом влашћу ово чиним.“ Пошто писмозналци и старешине нису били вољни да му одговоре, Исус је рекао: „Ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним“ (Мар. 11:27-33). С обзиром на њихово непоштење и недостатак вере, он није осећао обавезу да им одговори на питање које су поставили (Мат. 12:10-13; 23:27, 28). Слично је и данас — Јеховин народ мора да се чува отпадника и других злих људи који се служе преваром и лукавством ради властите користи (Мат. 10:16; Еф. 4:14).

7 Павле је пружио сличну поуку када је рекао да неки људи немају право на потпун одговор. Он је написао да особе које ’оговарају и мешају се у туђе ствари‘ имају обичај да „говоре оно што не би смеле“ (1. Тим. 5:13). Они који су превише љубопитљиви или не умеју да сачувају поверљиве информације могу увидети да други не желе да им кажу одређене ствари. Зато је много боље следити Павлов надахнут савет: „Трудите [се] да мирно живите, да се бавите својим послом“ (1. Сол. 4:11). Међутим, док обављају своја задужења, скупштинске старешине понекад морају да постављају лична питања. У том случају, од велике је помоћи ако сарађујемо с њима и говоримо истину (1. Петр. 5:2).

Говоримо истину у кругу породице

8. Како то што говоре истину помаже члановима породице да се међусобно зближе?

8 Сасвим је природно што се најближе везе стварају у кругу породице. Да бисмо ојачали ту повезаност, неопходно је да говоримо истину једни другима. Многи проблеми и неспоразуми се могу ублажити или избећи ако отворено, поштено и љубазно разговарамо. На пример, да ли смо спремни да признамо своје грешке брачном другу, деци или другим члановима породице? Искрено извињење помаже да се сачувају мир и јединство у породици. (Прочитати 1. Петрову 3:8-10.)

9. Иако треба да говоримо истину, зашто морамо пазити да не будемо неувиђавни или неуљудни?

9 То што треба да говоримо истину не даје нам за право да будемо неувиђавни и нетактични. Ако је неко неуљудан, његове речи губе вредност у очима других, чак и ако су истините. Павле је рекао: „Нека се сва злобна горчина и гнев и срџба и вика и погрдан говор уклони од вас заједно са свом злоћом. А будите добри једни према другима, самилосни, спремно опраштајући једни другима као што је и Бог преко Христа спремно опростио вама“ (Еф. 4:31, 32). Када говоримо љубазно и с достојанством, тиме показујемо поштовање према другима, а наше речи добијају додатну тежину (Мат. 23:12).

Говоримо истину у скупштини

10. Како Исусов изванредан пример може помоћи старешинама да износе истину на прави начин?

10 Исус је разговарао са својим ученицима на једноставан, отворен начин. Увек је с љубављу пружао савете али није разводњавао истину да би удовољио својим слушаоцима (Јов. 15:9-12). Примера ради, апостоли су често расправљали о томе ко је већи међу њима. Исус им је одлучно али стрпљиво помогао да разумеју колико је важно бити понизан (Мар. 9:33-37; Лука 9:46-48; 22:24-27; Јов. 13:14). Хришћанске старешине поступају на сличан начин — одлучно заступају праведност, али не господаре над Божјим стадом (Мар. 10:42-44). Они опонашају Христа тако што су добри и самилосни према другима.

11. Будући да волимо своју браћу, како ћемо разговарати с њима?

11 Када смо искрени али не превише слободни у разговору са сухришћанима, можемо рећи своје мишљење а да их не увредимо. Не желимо да наш језик буде ’наоштрен попут бритве‘ и да њиме задајемо болне ране изговарајући увредљиве или понижавајуће речи (Пс. 52:2; Посл. 12:18). Љубав према браћи ће нас подстаћи да ’чувамо свој језик од зла и своје усне од преваре‘ (Пс. 34:13). На тај начин исказујемо част Богу и доприносимо јединству у скупштини.

12. Када је оправдано покренути правни поступак због лагања? Објасни.

12 Старешине се свесрдно залажу да заштите скупштину од оних који шире злобне лажи. (Прочитати Јакова 3:14-16.) Такве особе желе да нашкоде другима, да им нанесу бол или проузрокују патњу. То је озбиљније од преувеличавања чињеница или од неважних изјава којима се ствара погрешан утисак. Наравно, свака лаж је неисправна, али није у сваком случају лагања неопходно покренути правни поступак. Зато је важно да старешине испоље уравнотеженост, разумност и добро просуђивање. Они ће утврдити да ли особа има обичај да намерно лаже с циљем да нашкоди другима, због чега би било оправдано покренути правни поступак. У другим случајевима могу закључити да је довољно с љубављу дати озбиљан савет на темељу Библије.

Говоримо истину у пословним односима

13, 14. (а) Како су неки људи непоштени према свом послодавцу? (б) Који добри резултати могу уследити ако смо поштени и истинољубиви на радном месту?

13 Живимо у времену када непоштења има на сваком кораку, што нас може довести у искушење да будемо непоштени према послодавцу. Када конкуришу за неки посао, многи отворено лажу. На пример, у радној биографији преувеличавају своје образовање или искуство које су стекли како би добили лакши или боље плаћен посао. С друге стране, многи запослени се претварају да раде док заправо обављају приватне послове, што је у супротности с правилима фирме. Неки читају штиво које нема везе с њиховим послом, воде приватне телефонске разговоре, шаљу мејлове или претражују Интернет.

14 Прави хришћани не мисле да су поштење и истинољубивост ствар личног избора. (Прочитати Пословице 6:16-19.) Павле је рекао: „У свему желимо да поштено поступамо“ (Јевр. 13:18). Према томе, хришћани поштено зарађују своју плату марљиво радећи цело радно време (Еф. 6:5-8). Својим савесним радом они такође доносе славу нашем небеском Оцу (1. Петр. 2:12). То потврђује следећи пример из Шпаније: газда је похвалио Роберта због тога што је поштен и одговоран радник. Због Робертовог узорног понашања, та фирма је запослила и друге Сведоке. И они су се показали као одлични радници. Роберто је током година пронашао запослење за 23 крштена брата и 8 њих који су проучавали Библију!

15. Како хришћанин показује да говори истину у пословним подухватима?

15 Хришћанин који има своју фирму треба да се запита да ли је увек поштен у пословању или понекад пропусти да говори истину ближњима. У пословним односима, хришћанин не треба да погрешно представља неки производ или услугу да би стекао брзу зараду, нити сме да нуди или прима мито. Ми настојимо да с другима поступамо онако како бисмо желели да они поступају с нама (Посл. 11:1; Лука 6:31).

Говоримо истину властима

16. Шта хришћани дугују (а) властима? (б) Јехови?

16 Исус је рекао: „Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божје“ (Мат. 22:21). Шта ми то дугујемо цару, то јест властима? Исус је изговорио ове речи током разговора о порезу. Да би задржали чисту савест пред Богом и људима, хришћани поштују државне законе, укључујући и одредбе о плаћању пореза (Римљ. 13:5, 6). Међутим, ми смо свесни да је Јехова Врховни Владар, једини прави Бог, кога волимо свим срцем, душом, умом и снагом (Мар. 12:30; Откр. 4:11). Према томе, Јехови Богу дугујемо безрезервну подложност. (Прочитати Псалам 86:11, 12.)

17. Шта треба да имају на уму они који се пријављују за добијање социјалне помоћи?

17 У многим земљама се људима који су материјално угрожени помаже путем различитих социјалних програма и услуга. Нема ништа лоше у томе да хришћанин прима такву помоћ — уколико испуњава услове за то. Ако говоримо истину својим ближњима, никада нећемо давати властима нетачне или непотпуне податке да бисмо добили социјалну помоћ.

Благослови које доноси истинољубивост

18-20. Које благослове доноси то што говоримо истину својим ближњима?

18 Када говоримо истину, добијамо многе благослове. Имамо чисту савест, што нам даје спокојство и мирно срце (Посл. 14:30; Фил. 4:6, 7). Чиста савест има велику вредност у Божјим очима. Осим тога, када смо поштени у свему, нема разлога да бринемо да ће неки наши поступци бити разоткривени (1. Тим. 5:24).

19 Осмотримо још један благослов. Павле је рекао: „У свему [се] препоручујемо као Божје слуге... истинитим речима“ (2. Кор. 6:4, 7). То је јасно дошло до изражаја у случају једног Сведока из Велике Британије. Када је продавао свој аутомобил, он купцу није описао само његове добре стране већ и недостатке, укључујући и оне који се нису могли видети. Након пробне вожње, купац је питао брата да ли је Јеховин сведок. Како је дошао до тог закључка? Тај човек је запазио поштење и уредан изглед нашег брата. Уследио је разговор током ког је пружено лепо сведочанство.

20 Да ли и ми својим поштењем и истинољубивошћу доносимо хвалу нашем Створитељу? Павле је рекао: „Одрекли [смо се] подмуклих превара којих се треба стидети, не служимо се лукавством“ (2. Кор. 4:2). Зато дајмо све од себе да увек говоримо истину својим ближњима. На тај начин ћемо прославити нашег небеског Оца и подстаћи друге да похвално говоре о његовом народу.

Како би одговорио?

• Ко је наш ближњи?

• Шта значи говорити истину свом ближњем?

• Како то што смо истинољубиви доноси славу Богу?

• Које благослове доноси то што увек говоримо истину?

[Питања за разматрање]

[Слика на 17. страни]

Да ли спремно признајеш своје грешке?

[Слика на 18. страни]

Да ли говориш истину када конкуришеш за посао?