Govorimo istinu svom bližnjem
Govorimo istinu svom bližnjem
„Sada kad ste odbacili laž, govorite istinu svaki svom bližnjem“ (EF. 4:25)
1, 2. Kakvo gledište o istini imaju mnogi ljudi?
LJUDI već vekovima iznose različita gledišta o istini. U šestom veku pre nove ere grčki pesnik Alkej je rekao: „U vinu je istina.“ Time je nagovestio da istina izlazi na videlo samo nakon što čovek popije malo više vina, zbog čega je možda raspoloženiji da govori. U prvom veku je rimski namesnik Pontije Pilat takođe izneo pogrešno gledište o istini kada je cinično pitao Isusa: „Šta je istina?“ (Jov. 18:38).
2 I danas postoji mnoštvo protivrečnih gledišta o toj temi. Mnogi ljudi kažu da reč „istina“ ima različita značenja, to jest da se mišljenje o tome šta je istina razlikuje od osobe do osobe. Drugi govore istinu samo kada im to odgovara ili donosi neku korist. U jednoj knjizi stoji: „Poštenje je možda uzvišen ideal, ali je od male vrednosti u nemilosrdnoj borbi za opstanak i sigurnost. Čovek nema mnogo izbora u tom pogledu — mora lagati da bi živeo“ (The Importance of Lying).
3. Zašto se može reći da je Isus pružio izvanredan primer u govorenju istine?
3 Hristovi učenici imaju sasvim drugačiji stav. Isusovo gledište o istini nije bilo filozofsko. On je uvek govorio istinu. Čak su i njegovi neprijatelji priznali: „Učitelju, znamo da govoriš istinu i da po istini učiš Božjem putu“ (Mat. 22:16). Pravi hrišćani i danas oponašaju Isusov primer. Oni se ne ustežu da govore istinu. Svim srcem se slažu s apostolom Pavlom koji je podstakao suvernike: „Sada kad ste odbacili laž, govorite istinu svaki svom bližnjem“ (Ef. 4:25). Osmotrimo ove Pavlove reči iz tri ugla. Kao prvo, ko je naš bližnji? Drugo, šta znači govoriti istinu? Treće, kako ovaj savet možemo primenjivati u svakodnevnom životu?
Ko je naš bližnji?
4. Za razliku od jevrejskih vođa iz prvog veka, kako je Isus pokazao šta Jehova misli o tome ko je naš bližnji?
4 U prvom veku nove ere, neke jevrejske vođe su smatrale da su samo njihovi sunarodnici ili bliski prijatelji vredni toga da budu nazvani „bližnjima“. Međutim, Isus je savršeno odražavao osobine i način razmišljanja svog Oca (Jov. 14:9). Vredi zapaziti da je on svojim učenicima pokazao da Bog ne uzdiže nijednu rasu ili narod iznad drugih (Jov. 4:5-26). Osim toga, apostolu Petru je posredstvom svetog duha otkriveno da „Bog nije pristran, nego iz svakog naroda prihvata onog ko ga se boji i čini što je pravedno“ (Dela 10:28, 34, 35). Prema tome, treba da smatramo bližnjima sve ljude i da volimo čak i svoje neprijatelje (Mat. 5:43-45).
5. Šta znači govoriti istinu svom bližnjem?
5 Međutim, šta je Pavle mislio kada je rekao da treba da govorimo istinu svom bližnjem? Govoriti istinu znači prenositi tačne informacije u kojima nema ni trunke laži. Pravi hrišćani ne izvrću niti pogrešno prikazuju činjenice kako bi obmanuli druge. Oni ’mrze zlo i drže se dobra‘ (Rimlj. 12:9). Treba da oponašamo ’Boga istine‘ i trudimo se da budemo pošteni i iskreni u svemu što radimo i govorimo (Ps. 15:1, 2; 31:5). Ako pažljivo biramo reči, možemo taktično rešiti čak i neprijatne ili problematične situacije ne pribegavajući lažima. (Pročitati Kološanima 3:9, 10.)
6, 7. (a) Da li to što smo istinoljubivi znači da moramo otkriti sve, čak i privatne stvari, svakome ko nam postavi neko pitanje? Objasni. (b) Kome s punim poverenjem možemo reći sve što znamo o određenoj stvari?
6 Da li istinoljubivost podrazumeva da moramo otkriti sve što znamo svakome ko nam postavi neko pitanje? Ne obavezno. Dok je bio na zemlji, Isus je pokazao da neki ljudi ne zaslužuju direktan odgovor ili određene informacije. Kada su ga licemerne verske vođe pitale ko mu je dao moć i vlast da čini znakove i čuda, Isus je rekao: „Nešto ću vas pitati. Odgovorite mi, pa ću i ja vama reći kojom vlašću ovo činim.“ Pošto pismoznalci i starešine nisu bili voljni da mu odgovore, Isus je rekao: „Ni ja vama neću reći kojom vlašću ovo činim“ (Mar. 11:27-33). S obzirom na njihovo nepoštenje i nedostatak vere, on nije osećao obavezu da im odgovori na pitanje koje su postavili (Mat. 12:10-13; 23:27, 28). Slično je i danas — Jehovin narod mora da se čuva otpadnika i drugih zlih ljudi koji se služe prevarom i lukavstvom radi vlastite koristi (Mat. 10:16; Ef. 4:14).
7 Pavle je pružio sličnu pouku kada je rekao da neki ljudi nemaju pravo na potpun odgovor. On je napisao da osobe koje ’ogovaraju i mešaju se u tuđe stvari‘ imaju običaj da „govore ono što ne bi smele“ (1. Tim. 5:13). Oni koji su previše ljubopitljivi ili ne umeju da sačuvaju poverljive informacije mogu uvideti da drugi ne žele da im kažu određene stvari. Zato je mnogo bolje slediti Pavlov nadahnut savet: „Trudite [se] da mirno živite, da se bavite svojim poslom“ (1. Sol. 4:11). Međutim, dok obavljaju svoja zaduženja, skupštinske starešine ponekad moraju da postavljaju lična pitanja. U tom slučaju, od velike je pomoći ako sarađujemo s njima i govorimo istinu (1. Petr. 5:2).
Govorimo istinu u krugu porodice
8. Kako to što govore istinu pomaže članovima porodice da se međusobno zbliže?
8 Sasvim je prirodno što se najbliže veze stvaraju u krugu porodice. Da bismo ojačali tu povezanost, neophodno je da govorimo istinu jedni drugima. Mnogi problemi i nesporazumi se mogu ublažiti ili izbeći ako otvoreno, pošteno i ljubazno razgovaramo. Na primer, da li smo spremni da priznamo svoje greške bračnom drugu, deci ili drugim članovima porodice? Iskreno izvinjenje pomaže da se sačuvaju mir i jedinstvo u porodici. (Pročitati 1. Petrovu 3:8-10.)
9. Iako treba da govorimo istinu, zašto moramo paziti da ne budemo neuviđavni ili neuljudni?
9 To što treba da govorimo istinu ne daje nam za pravo da budemo neuviđavni i netaktični. Ako je neko neuljudan, njegove reči gube vrednost u očima drugih, čak i ako su istinite. Pavle je rekao: „Neka se sva zlobna gorčina i gnev i srdžba i vika i pogrdan govor ukloni od vas zajedno sa svom zloćom. A budite dobri jedni prema drugima, samilosni, spremno opraštajući jedni drugima kao što je i Bog preko Hrista spremno oprostio vama“ (Ef. 4:31, 32). Kada govorimo ljubazno i s dostojanstvom, time pokazujemo poštovanje prema drugima, a naše reči dobijaju dodatnu težinu (Mat. 23:12).
Govorimo istinu u skupštini
10. Kako Isusov izvanredan primer može pomoći starešinama da iznose istinu na pravi način?
10 Isus je razgovarao sa svojim učenicima na jednostavan, otvoren način. Uvek je s ljubavlju pružao savete ali nije razvodnjavao istinu da bi udovoljio svojim slušaocima (Jov. 15:9-12). Primera radi, apostoli su često raspravljali o tome ko je veći među njima. Isus im je odlučno ali strpljivo pomogao da razumeju koliko je važno biti ponizan (Mar. 9:33-37; Luka 9:46-48; 22:24-27; Jov. 13:14). Hrišćanske starešine postupaju na sličan način — odlučno zastupaju pravednost, ali ne gospodare nad Božjim stadom (Mar. 10:42-44). Oni oponašaju Hrista tako što su dobri i samilosni prema drugima.
11. Budući da volimo svoju braću, kako ćemo razgovarati s njima?
11 Kada smo iskreni ali ne previše slobodni u razgovoru sa suhrišćanima, možemo reći svoje mišljenje a da ih ne uvredimo. Ne želimo da naš jezik bude ’naoštren poput britve‘ i da njime zadajemo bolne rane izgovarajući uvredljive ili ponižavajuće reči (Ps. 52:2; Posl. 12:18). Ljubav prema braći će nas podstaći da ’čuvamo svoj jezik od zla i svoje usne od prevare‘ (Ps. 34:13). Na taj način iskazujemo čast Bogu i doprinosimo jedinstvu u skupštini.
12. Kada je opravdano pokrenuti pravni postupak zbog laganja? Objasni.
12 Starešine se svesrdno zalažu da zaštite skupštinu od onih koji šire zlobne laži. (Pročitati Jakova 3:14-16.) Takve osobe žele da naškode drugima, da im nanesu bol ili prouzrokuju patnju. To je ozbiljnije od preuveličavanja činjenica ili od nevažnih izjava kojima se stvara pogrešan utisak. Naravno, svaka laž je neispravna, ali nije u svakom slučaju laganja neophodno pokrenuti pravni postupak. Zato je važno da starešine ispolje uravnoteženost, razumnost i dobro prosuđivanje. Oni će utvrditi da li osoba ima običaj da namerno laže s ciljem da naškodi drugima, zbog čega bi bilo opravdano pokrenuti pravni postupak. U drugim slučajevima mogu zaključiti da je dovoljno s ljubavlju dati ozbiljan savet na temelju Biblije.
Govorimo istinu u poslovnim odnosima
13, 14. (a) Kako su neki ljudi nepošteni prema svom poslodavcu? (b) Koji dobri rezultati mogu uslediti ako smo pošteni i istinoljubivi na radnom mestu?
13 Živimo u vremenu kada nepoštenja ima na svakom koraku, što nas može dovesti u iskušenje da budemo nepošteni prema poslodavcu. Kada konkurišu za neki posao, mnogi otvoreno lažu. Na primer, u radnoj biografiji preuveličavaju svoje obrazovanje ili iskustvo koje su stekli kako bi dobili lakši ili bolje plaćen posao. S druge strane, mnogi zaposleni se pretvaraju da rade dok zapravo obavljaju privatne poslove, što je u suprotnosti s pravilima firme. Neki čitaju štivo koje nema veze s njihovim poslom, vode privatne telefonske razgovore, šalju mejlove ili pretražuju Internet.
14 Pravi hrišćani ne misle da su poštenje i istinoljubivost stvar ličnog izbora. (Pročitati Poslovice 6:16-19.) Pavle je rekao: „U svemu želimo da pošteno postupamo“ (Jevr. 13:18). Prema tome, hrišćani pošteno zarađuju svoju platu marljivo radeći celo radno vreme (Ef. 6:5-8). Svojim savesnim radom oni takođe donose slavu našem nebeskom Ocu (1. Petr. 2:12). To potvrđuje sledeći primer iz Španije: gazda je pohvalio Roberta zbog toga što je pošten i odgovoran radnik. Zbog Robertovog uzornog ponašanja, ta firma je zaposlila i druge Svedoke. I oni su se pokazali kao odlični radnici. Roberto je tokom godina pronašao zaposlenje za 23 krštena brata i 8 njih koji su proučavali Bibliju!
15. Kako hrišćanin pokazuje da govori istinu u poslovnim poduhvatima?
15 Hrišćanin koji ima svoju firmu treba da se zapita da li je uvek pošten u poslovanju ili ponekad propusti da govori istinu bližnjima. U poslovnim odnosima, hrišćanin ne treba da pogrešno predstavlja neki proizvod ili uslugu da bi stekao brzu zaradu, niti sme da nudi ili prima mito. Mi nastojimo da s drugima postupamo onako kako bismo želeli da oni postupaju s nama (Posl. 11:1; Luka 6:31).
Govorimo istinu vlastima
16. Šta hrišćani duguju (a) vlastima? (b) Jehovi?
16 Isus je rekao: „Dajte, dakle, caru carevo, a Bogu Božje“ (Mat. 22:21). Šta mi to dugujemo caru, to jest vlastima? Isus je izgovorio ove reči tokom razgovora o porezu. Da bi zadržali čistu savest pred Bogom i ljudima, hrišćani poštuju državne zakone, uključujući i odredbe o plaćanju poreza (Rimlj. 13:5, 6). Međutim, mi smo svesni da je Jehova Vrhovni Vladar, jedini pravi Bog, koga volimo svim srcem, dušom, umom i snagom (Mar. 12:30; Otkr. 4:11). Prema tome, Jehovi Bogu dugujemo bezrezervnu podložnost. (Pročitati Psalam 86:11, 12.)
17. Šta treba da imaju na umu oni koji se prijavljuju za dobijanje socijalne pomoći?
17 U mnogim zemljama se ljudima koji su materijalno ugroženi pomaže putem različitih socijalnih programa i usluga. Nema ništa loše u tome da hrišćanin prima takvu pomoć — ukoliko ispunjava uslove za to. Ako govorimo istinu svojim bližnjima, nikada nećemo davati vlastima netačne ili nepotpune podatke da bismo dobili socijalnu pomoć.
Blagoslovi koje donosi istinoljubivost
18-20. Koje blagoslove donosi to što govorimo istinu svojim bližnjima?
18 Kada govorimo istinu, dobijamo mnoge blagoslove. Imamo čistu savest, što nam daje spokojstvo i mirno srce (Posl. 14:30; Fil. 4:6, 7). Čista savest ima veliku vrednost u Božjim očima. Osim toga, kada smo pošteni u svemu, nema razloga da brinemo da će neki naši postupci biti razotkriveni (1. Tim. 5:24).
19 Osmotrimo još jedan blagoslov. Pavle je rekao: „U svemu [se] preporučujemo kao Božje sluge... istinitim rečima“ (2. Kor. 6:4, 7). To je jasno došlo do izražaja u slučaju jednog Svedoka iz Velike Britanije. Kada je prodavao svoj automobil, on kupcu nije opisao samo njegove dobre strane već i nedostatke, uključujući i one koji se nisu mogli videti. Nakon probne vožnje, kupac je pitao brata da li je Jehovin svedok. Kako je došao do tog zaključka? Taj čovek je zapazio poštenje i uredan izgled našeg brata. Usledio je razgovor tokom kog je pruženo lepo svedočanstvo.
20 Da li i mi svojim poštenjem i istinoljubivošću donosimo hvalu našem Stvoritelju? Pavle je rekao: „Odrekli [smo se] podmuklih prevara kojih se treba stideti, ne služimo se lukavstvom“ (2. Kor. 4:2). Zato dajmo sve od sebe da uvek govorimo istinu svojim bližnjima. Na taj način ćemo proslaviti našeg nebeskog Oca i podstaći druge da pohvalno govore o njegovom narodu.
Kako bi odgovorio?
• Ko je naš bližnji?
• Šta znači govoriti istinu svom bližnjem?
• Kako to što smo istinoljubivi donosi slavu Bogu?
• Koje blagoslove donosi to što uvek govorimo istinu?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 17. strani]
Da li spremno priznaješ svoje greške?
[Slika na 18. strani]
Da li govoriš istinu kada konkurišeš za posao?