Верни настојник и његово Водеће тело

„Ко је дакле верни и разборити настојник кога ће његов господар поставити над својом служинчади да им даје храну у право време?“ (ЛУКА 12:42)

1, 2. Које важно питање је Исус поставио када је говорио о обележјима последњих дана?

 КАДА је говорио о обележјима последњих дана, Исус је упитао: „Ко је дакле верни и разборити роб кога је његов господар поставио над својим слугама, да им даје храну у право време?“ Исус је затим рекао да ће тај роб бити награђен за своју верност тако што ће га Господар поставити над свим својим имањем (Мат. 24:45-47).

² Неколико месеци пре тога, Исус је поставио слично питање. (Прочитати Луку 12:42-44.) Том приликом је роба  назвао „настојник“, а на „слуге“ је указао као на „своју служинчад“. Настојник је управитељ над домаћинством који надгледа слуге. Па ипак, и он је слуга. Ко је тај слуга или настојник и како он даје „храну у право време“? Неопходно је да свако од нас разуме ко је тај посредник преко кога добијамо духовну храну.

3. (а) Како су неки коментатори Библије покушавали да објасне Исусове изјаве о „робу“? (б) Ко је „настојник“ или „роб“, а ко су „служинчад“ или „слуге“?

³ Многи коментатори Библије тврде да је Исус овим речима указао на оне који имају одговорне положаје у хришћанским црквама. Али Исус, „господар“ из овог поређења, није рекао да ће постојати велики број робова који ће бити расути по различитим сектама хришћанског света. Он је јасно указао да ће постојати само један „настојник“, то јест „роб“ кога ће поставити над свим својим имањем. Према томе, као што је у овом часопису више пута било објашњено, настојник представља „мало стадо“ помазаних ученика као групу. Стихови који у Лукином јеванђељу претходе Исусовим речима откривају да је он непосредно пре тога говорио о њима (Лука 12:32). „Служинчад“, то јест „слуге“ су иста група али се овим изразима истиче њихова улога као појединаца. У вези с тим се јавља занимљиво питање — да ли сваки поједини припадник класе роба учествује у давању духовне хране у право време? Пажљиво испитивање Светог писма водиће нас до јасног одговора.

Јеховин слуга у древно доба

4. Како је Јехова назвао Израелце и шта је важно запазити у вези с тим народом?

⁴ Јехова је цео стари Израел, свој народ, назвао својим слугом. „’Ви сте моји сведоци [множина]‘, говори Јехова, ’и мој слуга [једнина] ког сам изабрао‘“ (Иса. 43:10). Сваки појединац из тог народа припадао је класи слуге. Међутим, важно је запазити да су само свештеници и несвештенички Левити имали одговорност да поучавају народ Божјем закону (2. Лет. 35:3; Мал. 2:7).

5. Према Исусовим речима, која је велика промена предстојала?

⁵ Да ли је израелски народ био роб о коме је Исус говорио? Не. То сазнајемо из Исусових речи упућених Јеврејима који су живели у његово време: „Божје краљевство узеће се од вас и даће се народу који доноси његове плодове“ (Мат. 21:43). Било је очигледно да ће доћи до промене. Јехова ће изабрати нови народ. Па ипак, када се ради о поучавању Божјим начелима, роб из Исусовог поређења обавља своје задужење слично као Божји „слуга“ у старом Израелу.

Појављује се верни роб

6. Који је нови народ настао на Педесетницу 33. н. е. и ко су његови припадници?

⁶ Нови народ, ’Израел Божји‘, састоји се од духовних Израелаца (Гал. 6:16; Римљ. 2:28, 29; 9:6). Он је настао на Педесетницу 33. н. е., када је на Христове ученике био изливен Божји свети дух. Након тога су сви духом помазани хришћани постали део народа који сада служи као класа роба, коју је поставио Господар, Исус Христ. Сваком припаднику тог народа био је поверен задатак да проповеда добру вест и ствара ученике (Мат. 28:19, 20). Међутим, да ли је сваки члан те групе учествовао и у давању духовне хране у право време? Осмотримо како Свето писмо одговара на то питање.

7. Који су задатак апостоли најпре добили и која им је додатна одговорност касније поверена?

⁷ Када је Исус изабрао 12 апостола, најпре их је послао да проповедају добру вест другима. (Прочитати Марка 3:13-15.) Тај задатак је био у складу са  основним значењем грчке речи апостолос, која је изведена из глагола који значи „послати“. Међутим, с временом је утемељена хришћанска скупштина и апостолима је била поверена ’надгледничка служба‘ (Дела 1:20-26).

8, 9. (а) Шта је било најважније задужење дванаесторице апостола? (б) Коме су још биле поверене додатне одговорности, што је потврдило водеће тело?

⁸ Шта је било најважније задужење дванаесторице апостола? Одговор нам пружају догађаји који су уследили после Педесетнице. Када је дошло до расправе око свакодневног дељења хране удовицама, апостоли су окупили ученике и рекли: „Није у реду да ми оставимо Божју реч како бисмо делили храну.“ (Прочитати Дела апостолска 6:1-6.) Одлучено је да друга духовно зрела браћа буду ’постављена над тим потребним послом‘, како би апостоли могли да се посвете „поучавању Божјој речи“. Јехова је благословио ту одлуку, па је „Божја реч све више напредовала, и веома се умножавао број ученика у Јерусалиму“ (Дела 6:7). Према томе, првенствено су апостоли имали одговорност да обезбеђују духовну храну (Дела 2:42).

⁹ Постепено су и другима биле поверене озбиљне одговорности. Под вођством светог духа, скупштина у Антиохији је послала Павла и Варнаву да служе као мисионари. И њих двојица су постали познати као апостоли, премда нису били убројани у првих дванаест (Дела 13:1-3; 14:14; Гал. 1:19). Водеће тело у Јерусалиму је потврдило њихово наименовање (Гал. 2:7-10). Кратко после тога, Павле је имао удела у давању духовне хране — написао је своју прву надахнуту посланицу.

10. Да ли су у првом веку сви духом помазани хришћани били укључени у припремање духовне хране? Објасни.

¹⁰ Међутим, да ли су сви духом помазани хришћани били укључени у надгледање дела проповедања и припремање духовне хране? Не. То се може закључити на основу Павлових речи: „Зар су сви апостоли? Зар су сви пророци? Зар су сви учитељи? Зар сви чине моћна дела?“ (1. Кор. 12:29). Премда су сви духом рођени хришћани учествовали у делу проповедања, само је мали број њих — свега осам људи — учествовао у писању 27 књига које чине грчки део Светог писма.

Верни роб у савремено доба

11. Шта обухвата „имање“ које је поверено верном робу?

¹¹ Исусове речи забележене у Матеју 24:45 јасно показују да ће класа верног и разборитог роба постојати на земљи и током времена краја. У Откривењу 12:17 они који чине ту класу названи су ’остатком потомства жене‘. Као група, тај остатак је постављен над свим Христовим имањем на земљи. „Имање“ које је поверено верном настојнику обухвата све што је повезано с делом Краљевства — све активности и материјална средства, као и поданике Божјег Краљевства и објекте који се користе у делу проповедања добре вести.

12, 13. Како неки хришћанин зна да има небески позив?

¹² Како неки хришћанин зна да има небеску наду и да припада остатку духовних Израелаца? Одговор налазимо у речима које је апостол Павле упутио онима који су имали небеску наду као и он: „Сви које води Божји дух синови су Божји. Јер нисте примили дух ропства да се опет бојите, него сте примили дух посињења, који нас подстиче да вичемо: ’Ава, Оче!‘ Тај дух сведочи с нашим духом да смо Божја деца. А ако смо деца, онда смо и наследници — наследници Божји, а сунаследници Христови, ако трпимо заједно с њим да бисмо заједно с њим били и прослављени“ (Римљ. 8:14-17).

 ¹³ Једноставно речено, те особе су помазане Божјим светим духом и добиле су ’небески позив‘ који је Бог упутио лично њима (Јевр. 3:1). Они се на тај позив да постану Божји синови одазивају одмах, без и мало сумње или страха. (Прочитати 1. Јованову 2:20, 21.) Према томе, они нису сами изабрали ту наду, већ је Јехова ставио свој печат, то јест свети дух на њих (2. Кор. 1:21, 22; 1. Петр. 1:3, 4).

Исправно гледиште

14. Како помазаници гледају на свој позив?

¹⁴ Какав став помазаници треба да имају док чекају небеску награду? Премда су добили тај предиван позив, они су свесни да је то још увек само позив. Да би добили своју награду, морају остати верни до смрти. Они се понизно слажу с Павловим речима: „Браћо, ја не сматрам да сам то већ освојио. Али једно чиним: заборављам оно што је иза мене и трудим се да досегнем оно што је испред мене, трчим ка циљу, ка награди небеског Божјег позива посредством Христа Исуса“ (Фил. 3:13, 14). Припадници помазаног остатка се морају свесрдно трудити да ’живе животом достојним позива којим су позвани, са свом понизношћу‘, чинећи то „са страхом и дрхтањем“ (Еф. 4:1, 2; Фил. 2:12; 1. Сол. 2:12).

15. Како хришћани треба да гледају на особе које узимају симболе на Спомен-свечаности и какав став имају помазаници?

¹⁵ С друге стране, како остали хришћани треба да гледају на особу која каже да је помазаник и почне да узима симболе на Спомен-свечаности? Такву особу не треба осуђивати јер се ради о нечему што је између ње и Јехове (Римљ. 14:12). Међутим, прави помазани хришћани не траже посебну пажњу. Они не сматрају да због тога што су помазаници разумеју духовне ствари боље чак и од искусних и зрелих чланова ’великог мноштва‘ (Откр. 7:9). Не мисле да имају више светог духа од њихових сарадника који припадају ’другим овцама‘ (Јов. 10:16). Не очекују да се с њима поступа на посебан начин  нити изјављују да су изнад наименованих скупштинских старешина само зато што узимају симболе.

16-18. (а) Да ли сви помазаници учествују у преношењу бољег разумевања библијских учења? Наведи пример. (б) Зашто није потребно да се Водеће тело саветује са свим помазаницима?

¹⁶ Да ли су сви помазаници широм света међусобно повезани како би учествовали у преношењу бољег разумевања библијских учења? Не. Премда је класа роба као група одговорна за пружање духовне хране свим Христовим помазаним следбеницима, немају сви поједини чланови класе роба исте одговорности и задужења. (Прочитати 1. Коринћанима 12:14-18.) Као што је раније речено, у првом веку су сви учествовали у важном делу проповедања, али је само мали број њих имао удела у писању библијских књига и надгледању хришћанске скупштине.

¹⁷ Поткрепимо то једним примером: у Светом писму се понекад каже да „скупштина“ предузима одређене кораке у решавању правних случајева (Мат. 18:17). Међутим, у стварности само старешине предузимају те кораке у својству заступника скупштине. Када треба да донесу неку одлуку, они не позивају све чланове скупштине да би их питали за мишљење. Старешине на теократски начин обављају задужење које им је поверено и доносе одлуке у име целе скупштине.

¹⁸ Слично томе, данас мали број помазаника има одговорност да представља класу роба. Они чине Водеће тело Јеховиних сведока. Та духом помазана браћа надгледају дело Краљевства и обезбеђују духовну храну. Па ипак, као и у првом веку, Водеће тело се пре доношења одлука не саветује са сваким појединим чланом класе роба. (Прочитати Дела апостолска 16:4, 5.) Међутим, сви помазани хришћани су у пуној мери укључени у животоважно дело жетве које се сада одвија. Као класа, „верни и разборити роб“ је једно тело, али појединци унутар те класе имају различита задужења (1. Кор. 12:19-26).

19, 20. Како велико мноштво показује да има уравнотежено гледиште о ’верном и разборитом робу‘ и његовом Водећем телу?

¹⁹ Како оно што смо управо разматрали треба да утиче на све бројније велико мноштво које има наду у вечни живот на земљи? Као део Краљевог имања, они су срећни што у потпуности могу да подупиру све што организује Водеће тело које служи као представник ’верног и разборитог роба‘. Припадници великог мноштва су захвални за духовну храну која се припрема под вођством Водећег тела. Али иако поштују верног роба као класу, они не узвисују ниједног појединца који тврди да припада тој класи. Ниједан хришћанин који је заиста помазан Божјим духом не би желео нити очекивао такво опхођење (Дела 10:25, 26; 14:14, 15).

²⁰ Било да смо „слуге“ које су део помазаног остатка или припадамо великом мноштву, будимо одлучни да у потпуности сарађујемо с верним настојником и његовим Водећим телом. Нека свако од нас бди и остане веран до краја (Мат. 24:13, 42).

Да ли се сећаш?

• Ко је „верни и разборити роб“, а ко су „слуге“?

• Како нека особа зна да има небески позив?

• Ко је првенствено одговоран за припремање духовне хране?

• Како помазаници гледају на свој позив?

[Питања за разматрање]

[Слика на 23. страни]

Водеће тело данас служи као представник класе верног и разборитог роба. Слично уређење је постојало и у првом веку