Biblija menja živote

Zašto jedna žena koja je nekada bila razočarana u religiju sada provodi dosta vremena pomažući drugima da uče o Bogu? Šta je navelo čoveka koji je voleo borilačke sportove da postane miroljubiv? Kako je čovek koji se odao drogi, piću i učestvovao u uličnim tučama uspeo da promeni svoj život? Pročitajte šta su oni rekli.

IME: PENELOPE TOPLIČESKU

GODINE: 40

DRŽAVA: AUSTRALIJA

U PROŠLOSTI: RAZOČARANA U RELIGIJU

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Rođena sam u Sidneju u Australiji, ali kada sam imala samo dve godine, moja porodica se preselila u Novu Gvineju. Najpre smo skoro dve godine živeli u Rabaulu, a zatim osam godina u Bugenvilu. U to vreme u Novoj Gvineji nije bilo televizije tako da smo brat i ja dosta vremena tokom detinjstva provodili napolju — plivali smo, ronili i kampovali.

Kada sam imala blizu deset godina, počela je da me zanima religija. Mama je bila katolikinja pa mi je predložila da idem na časove veronauke koje je držala jedna časna sestra. Prihvatila sam katolicizam i krstila se sa deset godina.

Međutim, nakon što smo se vratili u Australiju i kada sam ušla u tinejdžerske godine, počela sam da sumnjam u učenja svoje religije. U srednjoj školi sam učila istoriju starog doba i sa ocem sam vodila duge razgovore o poreklu religije i o zapisima iz Biblije koje smo nas dvoje smatrali mitovima i legendama. Na kraju sam odbacila katolicizam.

Moji roditelji su se razdvojili kad sam imala 16 godina. Majka je u to vreme prolazila kroz tešku krizu, pa sam prešla da živim kod oca i njegove verenice. Brat je ostao s majkom i njih dvoje su se preselili u drugi deo Australije. U to vreme sam se osećala veoma usamljeno. Prošle su dve godine dok nisam obnovila dobre odnose s majkom. Počela sam da pijem, uzimam drogu i da često izlazim. Napustila sam školu, zaposlila se i  protraćila nekoliko godina živeći nemoralno.

Kada sam napunila 25 godina, ponovo sam počela da razmišljam o Bibliji. Na svom novom poslu sam upoznala Linu, divnu devojku koja je uvek bila ljubazna prema svom šefu iako je on bio veoma grub prema njoj. Kada sam je pitala zašto mu ne uzvrati istom merom, objasnila mi je da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima i nastoji da primenjuje biblijska načela u svom životu. Lina mi je predložila da proučavam Bibliju s njom. Pogrešno sam je razumela pa sam pomislila da sve što ona zna o Bibliji mogu da naučim za samo sat vremena. Te večeri je Lina tri sata odgovarala na moja pitanja o biblijskim učenjima. Oduševilo me je to što je svaki odgovor potkrepila stihovima iz Biblije.

Sećam se da sam se te noći nakon razgovora s Linom vraćala kući ljuta na Boga što mi nije pružio priliku da ranije saznam istinu o njemu. Znala sam da Svedoci vode moralno čist život i mislila sam da je za mene prekasno da menjam svoje navike. Takođe sam mislila da nikada ne bih mogla da idem od vrata do vrata i propovedam kao Svedoci. Nastavila sam da proučavam Bibliju samo da bih pronašla neku grešku u njihovim učenjima kako bih mogla mirne savesti prekinuti kontakt s njima. Jednog dana sam shvatila da neću naći nikakvu grešku.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Što sam više učila o biblijskim moralnim merilima, savest me je sve više opterećivala. Da bih ublažila grižu savesti, prestala sam da uzimam drogu. Ali onda sam se odselila u inostranstvo na neko vreme i ponovo počela da pijem i da se stalno provodim. Kad god sam napravila neki pomak kako bih uskladila svoj život s biblijskim načelima, izgledalo je da se opet vraćam starim navikama. Posramljena bih se molila Jehovi, ali sam se i dalje loše osećala.

Mnogo mi je značilo ono što sam saznala o Davidovom grehu s Vitsavejom i o tome kako je Jehova bio milosrdan prema njima. David je bio dovoljno hrabar da prizna svoj greh kada je primio savet i nije pokušavao da se opravda. Ponizno je prihvatio disciplinu (2. Samuilova 12:1-13). Svaki put kada bih uradila nešto loše, prisetila bih se tog izveštaja i bilo mi je lakše da kažem Jehovi da mi je žao. Zatim sam odlučila da se molim pre nego što se nađem u iskušenju a ne kasnije, i to mi je puno pomoglo.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Oduvek sam imala lošu narav. Međutim, stihovi iz Efešanima 4:29-31 pomogli su mi da uvidim da moram izbegavati ’gorčinu, gnev i srdžbu‘. Dok sam učila da kontrolišem svoju narav, učila sam i da pazim šta govorim. Nadalje, Isusov savet: „Kad kažete: ’Da‘, neka to znači ’da‘“, pomogao mi je da postanem odlučnija osoba (Matej 5:37).

Moja majka se najpre protivila tome što se družim sa Svedocima, ali je kasnije kazala da je ponosna na mene. Čak mi je rekla: „Znam da nisi postala ovakva osoba zahvaljujući svom vaspitanju već zahvaljujući onome što si naučila o Jehovi.“ Bila sam veoma radosna kada sam to čula.

Sada osećam da moj život ima svrhu i smisao. Suprug i ja već devet godina punovremeno poučavamo ljude Bibliji. Da, propovedam od vrata do vrata i smatram da je to najbolje što sam ikada radila.

 IME: DENIS BUSIGIN

GODINE: 30

DRŽAVA: RUSIJA

U PROŠLOSTI: LJUBITELJ KARATEA

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Rođen sam u Permu a odrastao u Furmanovu, gradu sa oko 40 000 stanovnika koji se nalazi u oblasti Ivanovo u Rusiji. Furmanov je živopisan grad s mnogo prelepog drveća čije se krošnje u jesen prelivaju žutim i crvenim bojama. Tokom 1980-ih i 1990-ih u gradu je bilo sve više kriminala. Moja porodica je imala male prihode i živeli smo vrlo skromno. Roditelji, mlađi brat i ja smo stanovali u malom stanu koji je bio tesan za sve nas.

Kada sam imao sedam godina, počeo sam da treniram karate. Voleo sam taj sport i on je postao najvažnija stvar u mom životu. Sve slobodno vreme sam provodio na treninzima, pa su i svi moji prijatelji bili sportisti. Sa 15 godina sam stekao crveni pojas u karateu, a naredne godine braon. Bio sam u karate timu koji se takmičio na ruskim i evroazijskim turnirima. Izgledalo je da mi se smeši lepa budućnost, ali moj život se potpuno promenio kada sam imao 17 godina.

Neki moji prijatelji i ja smo počinili krivično delo i uhapšeni smo. Bio sam osuđen na dve godine zatvora. Život u zatvoru je bio veoma težak. Međutim, tamo sam prvi put video Bibliju. Pročitao sam Postanak, Psalme i Novi zavet. Čak sam upamtio molitvu Očenaš i izgovarao sam je svake noći pre odlaska na spavanje. Mislio sam da će mi to nekako pomoći.

Pušten sam iz zatvora 2000. godine, ali imao sam osećaj da moj život više nema pravac ni svrhu. Počeo sam da uzimam drogu. U to vreme mi je umrla majka. Njena smrt je bila strašan udarac za mene jer sam je veoma voleo. Uspeo sam da prestanem da se drogiram i ponovo počnem da se bavim sportom. Takođe sam se preselio u grad Ivanovo gde sam se zaposlio u jednoj prodavnici. Zamenica šefa te prodavnice bila je Jehovin svedok. Ona mi je pričala o nekim osnovnim učenjima iz Biblije i zamolila je jednog Svedoka da redovno proučava Bibliju sa mnom.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Dok sam proučavao Bibliju, veoma me je dirnulo saznanje da Bog namerava da pretvori zemlju u raj. Hteo sam da učinim sve što je do mene da bih se našao u takvom svetu. Ubrzo sam uvideo da Jehova Bog želi da ljudi žive po njegovim visokim merilima. Veći deo života sam proveo misleći samo na sebe. Ali shvatio sam da Jehova od mene očekuje da mislim i na druge, kao i da steknem osobine koje u to vreme nisam imao — osobine poput dobrote i miroljubivosti.

Počeo sam da duboko razmišljam o svemu što je Jehova učinio za mene. To što je dao svog Sina kao žrtvu za oproštenje mojih greha probudilo je u meni zahvalnost za Božju ljubav, što me je navelo da se promenim. Na primer, iz Psalma 11:5 sam saznao da Jehova mrzi nasilje. Zato sam prekinuo s gledanjem TV programa koji podstiču na nasilje i mržnju. Premda je to bilo vrlo teško, prestao sam da  se bavim borilačkim sportovima. Načelo iz 1. Korinćanima 15:33 pomoglo mi je da uvidim da će oni koje biram za prijatelje imati veliki uticaj na mene. To što sam završio u zatvoru bilo je dokaz da je to načelo istina. Zato sam odlučio da se više ne družim sa onima u čijem su životu borilačke veštine na prvom mestu.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Druženje s Jehovinim svedocima i proučavanje Biblije uticalo je na mene da postanem pošten čovek. Na primer, iz Jevrejima 13:5 sam naučio da treba da budem zadovoljan onim što imam i da ne razvijam ljubav prema novcu. Primenjivanje tog saveta pomoglo mi je da prestanem da lažem i kradem.

Uvek sam smatrao da je važno imati dobre prijatelje. Ranije sam imao prilike da vidim kako se prijateljstva raspadaju zbog pohlepe ili straha od drugih. Jehovini svedoci nisu savršeni, ali uvideo sam da poštuju Božja merila i svesrdno se trude da primenjuju njegove savete u ophođenju prema ljudima. Među njima sam stekao prave prijatelje.

Mogu samo da zamislim kakav bi moj život bio da nisam počeo da živim po biblijskim merilima. Verovatno bih ponovo dospeo u zatvor ili bih drugima nanosio bol i patnju. Nasuprot tome, sada imam divnu ženu i dva sina, i kao porodica zaista uživamo dok pomažemo drugima da saznaju istinu o Bogu.

IME: ŽOZE KARLOS PEREIRA DA SILVA

GODINE: 31

DRŽAVA: BRAZIL

U PROŠLOSTI: UČESTVOVAO U ULIČNIM TUČAMA

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Odrastao sam u prljavim sirotinjskim četvrtima Amerikane u Sao Paulu. Nismo imali čistu vodu za piće niti kanalizaciju. Taj kraj je bio poznat po nasilju i kriminalu.

Dok sam odrastao, postao sam nasilan i agresivan. Uvek sam bio umešan u ulične tuče i ljudi iz komšiluka su me se zbog toga plašili. Moja odeća, pojava i ponašanje odavali su utisak da me se treba kloniti. Mnogo sam pio, često sve dok ne izgubim svest. Uzimao sam drogu kao i moja braća, od kojih je jedan umro zbog prevelike doze.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Kada sam upoznao Jehovine svedoke, pokazali su mi iz Biblije da će Bog pretvoriti celu zemlju u raj (Luka 23:42, 43; Otkrivenje 21:3, 4). Takođe sam saznao da mrtvi nisu svesni ničega, što znači da Bog ne kažnjava zle ljude mučenjem u paklu (Propovednik 9:5, 6). To je bilo veliko olakšanje za mene. Ono što sam naučio o Bogu, stvorilo je u meni snažnu želju da promenim svoj život. Ali nije bilo lako načiniti promene, prekinuti sa uzimanjem droge, opijanjem, tučama i prljavim govorom na koji sam navikao.

 Međutim, veoma su me ohrabrile reči apostola Pavla koje su zabeležene u 1. Korinćanima 6:9-11. Ti stihovi pokazuju da su i neki u prvom veku, pre nego što su postali hrišćani, robovali istim porocima kao i ja. Ali, u tom odlomku takođe stoji: „Neki od vas bili su takvi, ali oprani ste, posvećeni ste, proglašeni ste pravednima u imenu našeg Gospoda Isusa Hrista i duhom našeg Boga.“ Te reči su mi ulile nadu da ću i ja uspeti da načinim neophodne promene u svom životu kako bih postupao u skladu s Božjom voljom.

Kada sam bolje upoznao Jehovine svedoke, uverio sam se da su oni pravi hrišćani. Premda su znali da sam ranije bio nasilan i agresivan, ipak su mi izrazili srdačnu i toplu dobrodošlicu.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Da nisam proučavao Bibliju i promenio svoj način života, verovatno bih do sada bio mrtav. Ali za razliku od toga, doživeo sam radost da pomognem jednom od svoje braće da upozna Bibliju i oslobodi se zavisnosti od droge. Takođe podstičem i druge rođake da počnu da proučavaju Bibliju. Srećan sam što sam posvetio svoj život služenju Bogu koji toliko brine za nas!

[Istaknuti tekst na 24. strani]

„Odlučila sam da se molim pre nego što se nađem u iskušenju a ne kasnije, i to mi je puno pomoglo“