Библија мења животе

Како је човек који је још као тинејџер почео да пуши марихуану и дуван смогао снаге да се ослободи тих навика? Шта је помогло насилном члану банде да обузда свој гнев и победи расну мржњу? Погледајте шта су њих двојица рекли.

ИМЕ: ХАЈНРИХ МАР

ГОДИНЕ: 38

ЗЕМЉА ПОРЕКЛА: КАЗАХСТАН

У ПРОШЛОСТИ: ЗАВИСНИК ОД МАРИХУАНЕ И ДУВАНА

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Рођен сам на југу Казахстана, у месту које је око 120 километара удаљено од Ташкента. У том поднебљу су лета сува и веома топла, с температуром која достиже 45°C а зими се спушта на –10°C — идеални услови за гајење грожђа, као и марихуане.

Моји родитељи су пореклом Немци. Обоје су припадали евангелистичкој цркви, али религији нису придавали много важности. Па ипак, научили су ме да напамет изговарам молитву Оченаш. Када сам имао 14 година, моја мајка и старија сестра су неко време проучавале Библију с Јеховиним сведоцима. Једном сам чуо када су две Сведокиње прочитале мајци Божје име Јехова из њене старе Библије. То је оставило дубок утисак на мене. Мајка је касније престала да проучава, а ја нисам ништа предузео да сазнам више о Богу. Међутим, када је после неког времена наставница у школи причала измишљотине које је чула о такозваној секти Јеховиних сведока, ја сам их бранио. Пошто сам са својом сестром неколико пута био на састанку Јеховиних сведока, казао сам наставници да оно што је рекла није истина.

Када сам напунио 15 година, родитељи су ме послали у Лењинград, сада Санкт Петербург, да бих изучио занат. Преносио сам својим цимерима оно мало што сам знао о Јехови. Међутим, у то време сам почео да пушим. Када сам одлазио кући у Казахстан, лако сам набављао марихуану иако је то било противзаконито. Такође сам пио пуно вотке и домаћег вина.

Завршио сам занатску школу и затим провео две године у совјетској војсци. Ипак сам се и даље сећао онога што сам у детињству научио из Библије. Кад год би  ми се пружила прилика, говорио сам другим војницима о Јехови и бранио Сведоке када би се о њима говориле лажи.

Након што сам одслужио војни рок, преселио сам се у Немачку. Док сам био у центру за имигранте, добио сам једну књигу коју су издали Јеховини сведоци. Она је служила као помоћно средство за проучавање Библије. Прочитао сам је с великим занимањем и закључио да је оно што стоји у њој истина. Међутим, нисам могао да се ослободим зависности од дувана и марихуане. После извесног времена, почео сам да живим у близини града Карлсруе. Тамо сам упознао једног Јеховиног сведока и он је почео да проучава Библију са мном.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Годинама сам сматрао да је Библија Божја Реч. Након што сам прочитао књигу коју сам добио, био сам уверен да Библија пружа одговоре на сва важна животна питања. Па ипак, требало ми је доста времена да променим навике. На мене је посебно утицао библијски савет из 2. Коринћанима 7:1 који ме је подстакао да се очистим од „сваке прљавштине тела и духа“, што је подразумевало да оставим пушење марихуане и дувана.

Успео сам малтене одмах да прекинем с коришћењем марихуане. Али прошло је шест дугих месеци док нисам оставио цигарете. Једног дана ме је Сведок који је проучавао Библију са мном упитао: „Шта је сврха твог живота?“ То ме је навело да добро размислим о својој зависности од дувана. Раније сам већ неколико пута покушавао да прекинем с пушењем. Међутим, овог пута сам одлучио да се молим Богу пре него што посегнем за цигаретом, а не да га после молим за опроштај. Те године, 1993, одредио сам датум када ћу престати да пушим. Уз Јеховину помоћ, од тада нисам узео ниједну цигарету.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Откако сам прекинуо са скупом и штетном зависношћу од марихуане и дувана, здравље ми се побољшало. Велико ми је задовољство што радим као добровољац у подружници Јеховиних сведока у Немачкој. Срећан сам што сам почео да живим у складу с мудрим библијским начелима! То што сам упознао библијска учења дало је смисао мом животу.

ИМЕ: ТИТУС ШАНГАДИ

ГОДИНЕ: 43

ЗЕМЉА ПОРЕКЛА: НАМИБИЈА

У ПРОШЛОСТИ: НАСИЛНИ ЧЛАН БАНДЕ

МОЈ НЕКАДАШЊИ НАЧИН ЖИВОТА: Одрастао сам у једном селу у области Охангвена на северу Намибије. На том подручју је 1980-их вођен рат током ког су људи били батинани и убијани. У мом селу, дечак се сматрао правим мушкарцем само ако је умео да се добро бије и да надвлада друге дечаке. Зато сам учио да се бијем.

Када сам завршио школу, преселио сам се код ујака у приобални градић Свакопмунд. Убрзо након пресељења, придружио сам се једној банди бунтовних младића.  Одлазили смо на места у граду где црнци нису били пожељни, на пример у хотеле или барове, само да бисмо изазвали тучу. Неколико пута смо се тукли са обезбеђењем и полицијом. Увече сам носио са собом оштар, дуг нож да бих могао да нападнем свакога ко би ми стао на пут.

Једне ноћи, док смо се борили са супарничком бандом, за длаку сам избегао смрт. Један члан те банде ми је пришао с леђа и одсекао би ми главу да га није онесвестио момак из моје банде. Упркос том блиском сусрету са смрћу, и даље сам био веома насилан. Ако бих се посвађао с неким, био то мушкарац или жена, увек сам ја започињао тучу.

КАКО МИ ЈЕ БИБЛИЈА ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: Први Јеховин сведок кога сам упознао била је једна жена која ми је прочитала неке стихове из 37. псалма. Затим ми је рекла да се у библијској књизи Откривење налазе још нека дивна обећања о будућности. Али пошто ми није рекла где се тачно налазе, набавио сам Библију и те ноћи прочитао целу књигу Откривење. Свидело ми се обећање из Откривења 21:3, 4 где стоји да „смрти више неће бити, ни туге, ни јаука, ни бола више неће бити“. Када су ме Сведокиње поново посетиле, прихватио сам понуду да проучавам Библију.

Било ми је врло тешко да променим свој начин размишљања и поступања. Али из Дела апостолских 10:34, 35 научио сам да „Бог није пристран, него из сваког народа прихвата оног ко га се боји и чини што је праведно“. Такође сам се много трудио да применим савет из Римљанима 12:18: „Ако је могуће, колико од вас зависи, будите у миру са свим људима.“

Поред тога што сам учио да обуздавам своју наглу нарав, морао сам да се ослободим снажне зависности од дувана. Често сам се са сузама у очима молио Јехови да ми помогне у томе. Али у почетку очигледно нисам поступао на исправан начин. Када бих запалио цигарету говорио сам да је то „последња“, а затим сам се молио Богу. Сведокиња која је проучавала Библију са мном помогла ми је да увидим колико је важно да се молим пре него што узмем цигарету. Такође сам морао да избегавам друштво пушача. Осим тога, послушао сам савет да колегама на послу говорим о томе колико је пушење штетно. То ми је заиста помогло јер више нисам добијао цигарете — други пушачи на послу су престали да ми их нуде.

На крају сам прекинуо с пушењем и променио начин живота. Након шест месеци упознавања и примењивања библијских начела, могао сам да се крстим као Јеховин сведок.

КАКО МИ ЈЕ ТО КОРИСТИЛО: Уверио сам се да Јеховини сведоци припадају правој религији када сам видео да међу њима влада љубав без обзира на расу или боју коже. Чак и пре него што сам се крстио, један Сведок који је белац позвао ме је на оброк. Било је то као да сањам. Никада пре нисам у миру седео с неким белцем, а камоли делио оброк с њим у његовом дому. Сада сам осећао да припадам правом међународном братству.

Некада су чувари и полиција покушавали да ме приморају да променим свој начин размишљања и поступања, али то им није пошло за руком. Само је Библија имала моћ да ми помогне да променим своју личност и постанем срећан човек.

[Истакнути текст на 29. страни]

„Често сам се са сузама у очима молио Јехови да ми помогне“