Biblija menja živote

Kako je čovek koji je još kao tinejdžer počeo da puši marihuanu i duvan smogao snage da se oslobodi tih navika? Šta je pomoglo nasilnom članu bande da obuzda svoj gnev i pobedi rasnu mržnju? Pogledajte šta su njih dvojica rekli.

IME: HAJNRIH MAR

GODINE: 38

ZEMLJA POREKLA: KAZAHSTAN

U PROŠLOSTI: ZAVISNIK OD MARIHUANE I DUVANA

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Rođen sam na jugu Kazahstana, u mestu koje je oko 120 kilometara udaljeno od Taškenta. U tom podneblju su leta suva i veoma topla, s temperaturom koja dostiže 45°C a zimi se spušta na –10°C — idealni uslovi za gajenje grožđa, kao i marihuane.

Moji roditelji su poreklom Nemci. Oboje su pripadali evangelističkoj crkvi, ali religiji nisu pridavali mnogo važnosti. Pa ipak, naučili su me da napamet izgovaram molitvu Očenaš. Kada sam imao 14 godina, moja majka i starija sestra su neko vreme proučavale Bibliju s Jehovinim svedocima. Jednom sam čuo kada su dve Svedokinje pročitale majci Božje ime Jehova iz njene stare Biblije. To je ostavilo dubok utisak na mene. Majka je kasnije prestala da proučava, a ja nisam ništa preduzeo da saznam više o Bogu. Međutim, kada je posle nekog vremena nastavnica u školi pričala izmišljotine koje je čula o takozvanoj sekti Jehovinih svedoka, ja sam ih branio. Pošto sam sa svojom sestrom nekoliko puta bio na sastanku Jehovinih svedoka, kazao sam nastavnici da ono što je rekla nije istina.

Kada sam napunio 15 godina, roditelji su me poslali u Lenjingrad, sada Sankt Peterburg, da bih izučio zanat. Prenosio sam svojim cimerima ono malo što sam znao o Jehovi. Međutim, u to vreme sam počeo da pušim. Kada sam odlazio kući u Kazahstan, lako sam nabavljao marihuanu iako je to bilo protivzakonito. Takođe sam pio puno votke i domaćeg vina.

Završio sam zanatsku školu i zatim proveo dve godine u sovjetskoj vojsci. Ipak sam se i dalje sećao onoga što sam u detinjstvu naučio iz Biblije. Kad god bi  mi se pružila prilika, govorio sam drugim vojnicima o Jehovi i branio Svedoke kada bi se o njima govorile laži.

Nakon što sam odslužio vojni rok, preselio sam se u Nemačku. Dok sam bio u centru za imigrante, dobio sam jednu knjigu koju su izdali Jehovini svedoci. Ona je služila kao pomoćno sredstvo za proučavanje Biblije. Pročitao sam je s velikim zanimanjem i zaključio da je ono što stoji u njoj istina. Međutim, nisam mogao da se oslobodim zavisnosti od duvana i marihuane. Posle izvesnog vremena, počeo sam da živim u blizini grada Karlsrue. Tamo sam upoznao jednog Jehovinog svedoka i on je počeo da proučava Bibliju sa mnom.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Godinama sam smatrao da je Biblija Božja Reč. Nakon što sam pročitao knjigu koju sam dobio, bio sam uveren da Biblija pruža odgovore na sva važna životna pitanja. Pa ipak, trebalo mi je dosta vremena da promenim navike. Na mene je posebno uticao biblijski savet iz 2. Korinćanima 7:1 koji me je podstakao da se očistim od „svake prljavštine tela i duha“, što je podrazumevalo da ostavim pušenje marihuane i duvana.

Uspeo sam maltene odmah da prekinem s korišćenjem marihuane. Ali prošlo je šest dugih meseci dok nisam ostavio cigarete. Jednog dana me je Svedok koji je proučavao Bibliju sa mnom upitao: „Šta je svrha tvog života?“ To me je navelo da dobro razmislim o svojoj zavisnosti od duvana. Ranije sam već nekoliko puta pokušavao da prekinem s pušenjem. Međutim, ovog puta sam odlučio da se molim Bogu pre nego što posegnem za cigaretom, a ne da ga posle molim za oproštaj. Te godine, 1993, odredio sam datum kada ću prestati da pušim. Uz Jehovinu pomoć, od tada nisam uzeo nijednu cigaretu.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Otkako sam prekinuo sa skupom i štetnom zavisnošću od marihuane i duvana, zdravlje mi se poboljšalo. Veliko mi je zadovoljstvo što radim kao dobrovoljac u podružnici Jehovinih svedoka u Nemačkoj. Srećan sam što sam počeo da živim u skladu s mudrim biblijskim načelima! To što sam upoznao biblijska učenja dalo je smisao mom životu.

IME: TITUS ŠANGADI

GODINE: 43

ZEMLJA POREKLA: NAMIBIJA

U PROŠLOSTI: NASILNI ČLAN BANDE

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Odrastao sam u jednom selu u oblasti Ohangvena na severu Namibije. Na tom području je 1980-ih vođen rat tokom kog su ljudi bili batinani i ubijani. U mom selu, dečak se smatrao pravim muškarcem samo ako je umeo da se dobro bije i da nadvlada druge dečake. Zato sam učio da se bijem.

Kada sam završio školu, preselio sam se kod ujaka u priobalni gradić Svakopmund. Ubrzo nakon preseljenja, pridružio sam se jednoj bandi buntovnih mladića.  Odlazili smo na mesta u gradu gde crnci nisu bili poželjni, na primer u hotele ili barove, samo da bismo izazvali tuču. Nekoliko puta smo se tukli sa obezbeđenjem i policijom. Uveče sam nosio sa sobom oštar, dug nož da bih mogao da napadnem svakoga ko bi mi stao na put.

Jedne noći, dok smo se borili sa suparničkom bandom, za dlaku sam izbegao smrt. Jedan član te bande mi je prišao s leđa i odsekao bi mi glavu da ga nije onesvestio momak iz moje bande. Uprkos tom bliskom susretu sa smrću, i dalje sam bio veoma nasilan. Ako bih se posvađao s nekim, bio to muškarac ili žena, uvek sam ja započinjao tuču.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Prvi Jehovin svedok koga sam upoznao bila je jedna žena koja mi je pročitala neke stihove iz 37. psalma. Zatim mi je rekla da se u biblijskoj knjizi Otkrivenje nalaze još neka divna obećanja o budućnosti. Ali pošto mi nije rekla gde se tačno nalaze, nabavio sam Bibliju i te noći pročitao celu knjigu Otkrivenje. Svidelo mi se obećanje iz Otkrivenja 21:3, 4 gde stoji da „smrti više neće biti, ni tuge, ni jauka, ni bola više neće biti“. Kada su me Svedokinje ponovo posetile, prihvatio sam ponudu da proučavam Bibliju.

Bilo mi je vrlo teško da promenim svoj način razmišljanja i postupanja. Ali iz Dela apostolskih 10:34, 35 naučio sam da „Bog nije pristran, nego iz svakog naroda prihvata onog ko ga se boji i čini što je pravedno“. Takođe sam se mnogo trudio da primenim savet iz Rimljanima 12:18: „Ako je moguće, koliko od vas zavisi, budite u miru sa svim ljudima.“

Pored toga što sam učio da obuzdavam svoju naglu narav, morao sam da se oslobodim snažne zavisnosti od duvana. Često sam se sa suzama u očima molio Jehovi da mi pomogne u tome. Ali u početku očigledno nisam postupao na ispravan način. Kada bih zapalio cigaretu govorio sam da je to „poslednja“, a zatim sam se molio Bogu. Svedokinja koja je proučavala Bibliju sa mnom pomogla mi je da uvidim koliko je važno da se molim pre nego što uzmem cigaretu. Takođe sam morao da izbegavam društvo pušača. Osim toga, poslušao sam savet da kolegama na poslu govorim o tome koliko je pušenje štetno. To mi je zaista pomoglo jer više nisam dobijao cigarete — drugi pušači na poslu su prestali da mi ih nude.

Na kraju sam prekinuo s pušenjem i promenio način života. Nakon šest meseci upoznavanja i primenjivanja biblijskih načela, mogao sam da se krstim kao Jehovin svedok.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Uverio sam se da Jehovini svedoci pripadaju pravoj religiji kada sam video da među njima vlada ljubav bez obzira na rasu ili boju kože. Čak i pre nego što sam se krstio, jedan Svedok koji je belac pozvao me je na obrok. Bilo je to kao da sanjam. Nikada pre nisam u miru sedeo s nekim belcem, a kamoli delio obrok s njim u njegovom domu. Sada sam osećao da pripadam pravom međunarodnom bratstvu.

Nekada su čuvari i policija pokušavali da me primoraju da promenim svoj način razmišljanja i postupanja, ali to im nije pošlo za rukom. Samo je Biblija imala moć da mi pomogne da promenim svoju ličnost i postanem srećan čovek.

[Istaknuti tekst na 29. strani]

„Često sam se sa suzama u očima molio Jehovi da mi pomogne“