Večni život na zemlji — nada koju daje Bog

„Stvarstvo je podloženo ništavnosti... ali je pri tom pružena i nada“ (RIMLJ. 8:20)

1, 2. (a) Zašto nam je nada u večni život na zemlji važna? (b) Zbog čega mnogi ljudi sumnjaju da je večni život na zemlji moguć?

 VEROVATNO se sećaš koliko te je obradovalo saznanje da je blizu vreme kada ljudi više neće stariti ni umirati, već će večno živeti na zemlji (Jov. 17:3; Otkr. 21:3, 4). Nema sumnje da si s oduševljenjem pričao drugima o toj biblijskoj nadi. Uostalom, nada u večni život je nerazdvojni deo dobre vesti koju propovedamo. Ona utiče na naše gledište o životu, na to kako postupamo i kako rešavamo probleme.

² Religije koje sebe nazivaju hrišćanskim uglavnom ne govore o nadi u večni život na zemlji. Iako Biblija jasno kaže da duša umire, većina crkava naučava nebiblijsku doktrinu da čovek ima besmrtnu dušu koja nakon smrti nastavlja da živi u duhovnom području (Jezek. 18:20). Zato mnogi ljudi sumnjaju da je večni život na zemlji moguć. S obzirom na to, mogla bi se javiti pitanja: Da li Biblija zaista pruža potporu za tu nadu? Ako je tako, kada ju je Bog prvi put otkrio ljudima?

„Podloženo ništavnosti... ali je pri tom pružena i nada“

3. Kako je na samom početku ljudske istorije pokazano koja je Božja namera za čovečanstvo?

³ Jehova je na samom početku ljudske istorije jasno pokazao koja je njegova namera za čovečanstvo. Bog je rekao Adamu da će večno živeti ako ostane poslušan (Post. 2:9, 17; 3:22). Adamovi prvi potomci su sigurno znali kako je čovek izgubio savršenstvo, što je bilo potvrđeno vidljivim dokazima. Ulaz u edenski vrt je bio zatvoren, a ljudi su starili i umirali (Post. 3:23, 24). Kako je vreme prolazilo, njihov životni vek je bivao sve kraći. Adam je živeo 930 godina. Nojev sin Sim živeo je samo 600 godina, a njegov sin Arfaksad 438. Avrahamov otac Tara je živeo 205 godina, a Avraham 175 godina. Njegov sin Isak je živeo 180, a unuk Jakov 147 godina (Post. 5:5; 11:10-13, 32; 25:7; 35:28; 47:28). Mnogi ljudi su sigurno uviđali šta je značilo to skraćivanje životnog veka — prilika da čovek večno živi bila je izgubljena! Da li su imali razloga da veruju da će to ponovo biti moguće?

4. Na osnovu čega su verni ljudi u prošlosti mogli da veruju da će Bog čovečanstvu ponovo dati blagoslove koje je Adam izgubio?

⁴ Božja Reč kaže: „[Ljudsko] stvarstvo je podloženo ništavnosti... ali je pri tom pružena i nada“ (Rimlj. 8:20). Koja je to nada? Prvo proročanstvo u Bibliji ukazuje na „potomstvo“ koje će ’zmiji zdrobiti glavu‘. (Pročitati Postanak 3:1-5, 15.) Ovo obećanje o potomstvu pružilo je temelj za nadu da Bog neće odustati od svoje namere za čovečanstvo. Na osnovu njega su verni ljudi poput Avelja i Noja mogli verovati da će Bog čovečanstvu ponovo dati blagoslove koje je Adam izgubio. Moguće je da su oni shvatali da će  ’ranjavanje potomstva u petu‘ uključivati prolivanje krvi (Post. 4:4; 8:20; Jevr. 11:4).

5. Kako znamo da je Avraham verovao u uskrsenje?

⁵ Razmislimo o Avrahamu. Kada je bio na kušnji, on je „gotovo prineo Isaka... svog jedinorođenog sina“ (Jevr. 11:17). Zašto je bio spreman da učini tako nešto? (Pročitati Jevrejima 11:19.) Zato što je verovao u uskrsenje! Avraham je imao osnova za takvu veru. Na kraju krajeva, Jehova je oživeo Avrahamovu i Sarinu sposobnost da imaju potomstvo i omogućio im da u starosti dobiju sina (Post. 18:10-14; 21:1-3; Rimlj. 4:19-21). Osim toga, Jehova mu je obećao: „Preko Isaka [će] doći ono što će se nazvati tvojim potomstvom“ (Post. 21:12). Zato je Avraham imao čvrst razlog za veru da će Bog uskrsnuti Isaka.

6, 7. (a) Koji je savez Jehova sklopio s Avrahamom? (b) Kakvu nadu za čovečanstvo pruža Jehovino obećanje Avrahamu?

⁶ Budući da je Avraham pokazao izuzetnu veru, Jehova je s njim sklopio savez koji se odnosio na njegovo „potomstvo“. (Pročitati Postanak 22:18.) S vremenom se saznalo da je glavni deo tog „potomstva“ Isus Hrist (Gal. 3:16). Jehova je rekao Avrahamu da će njegovog „potomstva“ biti „kao zvezda na nebesima i kao peska na obali mora“ — što znači da Avraham nije znao koliko će ono biti brojno (Post. 22:17). Međutim, taj broj je kasnije otkriven. Obećano „potomstvo“ sačinjavaju Isus Hrist i 144 000 njegovih suvladara u Mesijanskom Kraljevstvu (Gal. 3:29; Otkr. 7:4; 14:1). Preko tog Kraljevstva „blagosloviće se svi narodi na zemlji“.

⁷ Avraham nije mogao da u potpunosti razume značaj saveza koji je Jehova sklopio s njim. Bez obzira na to, u Bibliji se kaže da je on „očekivao grad koji ima prave temelje“ (Jevr. 11:10). Taj grad je Božje Kraljevstvo. Da bi dobio blagoslove koje će doneti vladavina Kraljevstva, Avraham će morati da bude vraćen u život. Za njega će večni život na zemlji biti omogućen putem uskrsenja. Večni život će dobiti i oni koji prežive Armagedon ili kasnije budu uskrsnuti iz mrtvih (Otkr. 7:9, 14; 20:12-14).

„Duh me pritiska“

8, 9. Zašto knjiga o Jovu nije samo zapis o kušnjama jednog čoveka?

⁸ U periodu između smrti Avrahamovog praunuka Josifa i rođenja proroka Mojsija, živeo je čovek po imenu Jov. Biblijska knjiga o Jovu, koju je najverovatnije napisao Mojsije, govori o tome zašto je Jehova dopustio da Jov pati i šta se na kraju desilo s njim. Međutim, ta knjiga nije samo zapis o kušnjama jednog čoveka — ona usmerava pažnju na pitanje od velike važnosti za sva razumom obdarena Božja stvorenja. Otkriva nam da je Jehova pravedan vladar i da sporno pitanje koje je postavljeno u Edenu uključuje besprekornost i nadu za budućnost svih Božjih slugu na zemlji. Premda nije razumeo to pitanje, Jov nije dozvolio da ga trojica njegovih prijatelja navedu na pomisao da nije postupao besprekorno (Jov 27:5). Ovaj zapis treba da ojača našu veru i pomogne nam da uvidimo da možemo ostati verni Jehovi i podržavati njegovu vrhovnu vlast.

⁹ Nakon što su trojica tobožnjih tešitelja zaćutala, počeo je da govori „Elijuj, sin Varahila iz Vuza“. Šta ga je podstaklo da se oglasi? ’Pun sam reči‘, kazao je on, „i duh me pritiska u utrobi mojoj“ (Jov 32:5, 6, 18). Ono što je Elijuj tada rekao pod nadahnućem ispunilo se kada su prestale Jovove kušnje, ali te reči su veoma važne i za  druge. One ulivaju nadu svima koji su verni Bogu.

10. Koji primer pokazuje da se Jehovine poruke pojedincima ponekad mogu primeniti na čitavo čovečanstvo?

¹⁰ Ponekad se dešavalo da Jehova jednom čoveku uputi poruku koja se takođe mogla primeniti na čitavo čovečanstvo. Jedan primer je Danilovo proročanstvo u vezi sa snom u kom je vavilonski kralj Navuhodonosor video ogromno drvo koje je trebalo poseći (Dan. 4:10-27). Premda se taj san ispunio na Navuhodonosoru, on je imao mnogo dublje značenje. Ukazivao je da će Božje vladanje nad zemljom preko kraljeva iz Davidove loze biti prekinuto 607. pre n. e. i ponovo obnovljeno nakon 2 520 godina. * Božja vrhovna vlast nad našom planetom ponovo je došla do izražaja 1914, kada je Isus Hrist postavljen za Kralja na nebu. Zamisli samo — njegovo Kraljevstvo će uskoro ispuniti nade svih ljudi koji su poslušni Bogu!

„Izbavi ga da u jamu ne ode!“

11. Šta su Elijujove reči otkrile o Bogu?

¹¹ Obraćajući se Jovu, Elijuj je govorio o ’glasniku... posredniku, jednom među hiljadu, koji bi razjasnio čoveku šta je ispravno‘. Šta bi se desilo ako bi taj glasnik ’molio Boga da pokaže naklonost čoveku‘? Bog bi se tada smilovao čoveku i rekao glasniku: „Izbavi ga da u jamu ne ode! Našao sam otkupninu za njega! Neka telo njegovo postane sveže kao u mladosti, neka se vrati u dane mladalačke snage svoje“ (Jov 33:23-26). Te Elijujove reči su pokazale da je Bog spreman da prihvati „otkupninu“, to jest pokriće za grehe ljudi koji se kaju (Jov 33:24).

12. Koju nadu svim ljudima uliva ono što je Elijuj rekao?

¹² Elijuj verovatno nije potpuno razumeo značenje i važnost otkupnine o kojoj je govorio, kao što ni proroci nisu potpuno razumeli sve što su pisali (Dan. 12:8; 1. Petr. 1:10-12). Pa ipak, njegove reči ulivaju nadu da će Bog jednog dana prihvatiti otkupninu i osloboditi ljude od starenja i smrti. Ono  što je Elijuj rekao odnosilo se na divnu nadu u večni život. Knjiga o Jovu takođe pokazuje da će Bog uskrsnuti umrle (Jov 14:14, 15).

13. Zašto su Elijujove reči značajne za hrišćane?

¹³ Elijujove reči su i danas značajne za milione hrišćana koji se nadaju da će preživeti uništenje sadašnjeg poretka. Među njima ima i starijih, kojima će se obnoviti mladalačka snaga (Otkr. 7:9, 10, 14-17). Osim toga, verni ljudi su oduševljeni što će imati priliku da vide kako se uskrsnuli vraćaju u dane mladosti. Naravno, i besmrtnost na nebu koju dobijaju pomazani hrišćani, i večni život na zemlji koji dobijaju Isusove „druge ovce“ zavise od iskazivanja vere u Hristovu otkupnu žrtvu (Jov. 10:16; Rimlj. 6:23).

Smrt uklonjena sa zemlje

14. Šta pokazuje da je Izraelcima bilo potrebno oslobođenje od prokletstva Zakona da bi mogli imati nadu u večni život?

¹⁴ Avrahamovi potomci su postali nezavisan narod kada je Bog s njima sklopio savez. Jehova im je tom prilikom rekao: „Držite se mojih odredaba i mojih zakona, jer one znače život onome ko ih se drži“ (Lev. 18:5). Međutim, pošto nisu mogli da žive u skladu sa savršenim merilima tog Zakona, Izraelci su bili pod prokletstvom Zakona i bilo im je potrebno oslobođenje od tog prokletstva (Gal. 3:13).

15. O kojim je budućim blagoslovima David pisao pod nadahnućem?

¹⁵ Posle Mojsija, Jehova je nadahnuo i druge pisce Biblije da govore o nadi u večni život (Ps. 21:4; 37:29). Primera radi, pišući o jedinstvu pravih Božjih slugu na Sionu, David je zaključio: „Jehova [je] zapovedio da tamo bude blagoslov i život doveka“ (Ps. 133:3).

16. Kakvu je budućnost za celu zemlju Jehova prorekao preko Isaije?

¹⁶ Jehova je nadahnuo Isaiju da zapiše proročanstvo o večnom životu na zemlji. (Pročitati Isaiju 25:7, 8.) U njemu su greh i smrt upoređeni s teškim teretom koji pritiska čovečanstvo. Jehova uverava svoj narod da će greh i smrt biti uništeni, to jest uklonjeni sa cele zemlje.

17. Koja proročanska uloga Mesije otvara put da ljudi dobiju večni život?

 ¹⁷ Osmotrimo takođe jednu odredbu iz Mojsijevog zakona, u povezanosti s godišnjim Danom očišćenja. Tog dana bi prvosveštenik uzeo jarca za Azazela, ’položio bi obe ruke na glavu živog jarca i priznao nad njim svu krivicu Izraelovih sinova i sve njihove prestupe. Zatim bi ih stavio na glavu jarca i poslao ga u pustinju‘ (Lev. 16:7-10, 21, 22). Isaija je prorekao dolazak Mesije koji će imati sličnu ulogu i poneti „bolesti“, „bol“ i „grehe mnogih“, čime će otvoriti put da ljudi dobiju večni život. (Pročitati Isaiju 53:4-6, 12.)

18, 19. Koja nada je istaknuta u Isaiji 26:19 i Danilu 12:13?

¹⁸ Jehova je preko Isaije rekao svom narodu, Izraelcima: „Tvoji mrtvi će oživeti. Ustaće mrtvo telo mog naroda. Probudite se i kličite radosno, vi koji živite u prahu! Jer je vaša rosa kao rosa na slezu, i zemlja će vratiti nemoćne mrtvace“ (Isa. 26:19). Hebrejski deo Svetog pisma jasno pokazuje da postoji nada u uskrsenje i život na zemlji. Primera radi, kada je Danilo imao skoro 100 godina, Jehova mu je obećao: „Počivaćeš, ali ćeš ustati da dobiješ svoje nasledstvo na kraju danâ“ (Dan. 12:13).

¹⁹ Zbog nade u uskrsenje, Lazareva sestra Marta je posle smrti svog brata mogla da kaže Isusu: „Znam da će ustati o uskrsenju u poslednji dan“ (Jov. 11:24). Da li se u Isusovim učenjima i nadahnutim spisima njegovih učenika govori o drugačijoj nadi? Da li je večni život na zemlji još uvek nada koju Bog daje čovečanstvu? Odgovore na ta pitanja ćemo osmotriti u sledećem članku.

[Fusnota]

Možeš li objasniti?

• Koja nada je pružena čovečanstvu koje je „podloženo ništavnosti“?

• Kako znamo da je Avraham verovao u uskrsenje?

• Koju nadu svim ljudima uliva ono što je Elijuj rekao Jovu?

• Kako je u hebrejskom delu Svetog pisma istaknuta nada u uskrsenje i večni život na zemlji?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 5. strani]

Ono što je Elijuj rekao Jovu pruža nadu da će ljudi biti oslobođeni od starenja i smrti

[Slika na 6. strani]

Jehova je preko anđela obećao Danilu da će ’ustati da dobije svoje nasledstvo na kraju danâ‘