Пређи на садржај

Пређи на садржај

Вечни живот на земљи — хришћанска нада?

Вечни живот на земљи — хришћанска нада?

Вечни живот на земљи — хришћанска нада?

„[Бог] ће обрисати сваку сузу с њихових очију и смрти више неће бити“ (ОТКР. 21:4)

1, 2. Како знамо да су у првом веку многи Јевреји гајили наду у вечни живот на земљи?

 ЈЕДАН богат и угледан младић дотрчао је до Исуса, пао пред њим на колена и питао га: „Учитељу добри, шта морам да радим да наследим вечни живот?“ (Мар. 10:17). Тај младић је желео да наследи вечни живот — али где? Као што смо видели у претходном чланку, Бог је вековима раније пружио Јеврејима наду у ускрсење и вечни живот на земљи. У првом веку су многи Јевреји гајили ту исту наду.

2 Када је Лазарева сестра Марта рекла Исусу: „Знам да ће устати о ускрсењу у последњи дан“, очигледно је мислила да ће њен брат бити враћен у живот на земљи (Јов. 11:24). Додуше, садукеји су у то време говорили да нема ускрсења (Мар. 12:18). Међутим, један изучавалац је запазио: „Списи... из другог и првог века пре нове ере пружају потврду да су многи веровали да ће током историје човечанства доћи време када ће умрли бити враћени у живот на земљи“ (Judaism in the First Centuries of the Christian Era, Џорџ Фут Мур). Богати младић који је пришао Исусу желео је да вечно живи на земљи.

3. Која ће питања бити осмотрена у овом чланку?

3 У наше време, многи изучаваоци религије и Библије тврде да нада у вечни живот на земљи није хришћанско учење. Већина људи верује да ће после смрти живети у духовном подручју. Због тога, кад у грчком делу Светог писма наиђу на израз „вечни живот“, многи мисле да се то увек односи на живот на небу. Да ли је тако? На шта је Исус мислио када је говорио о вечном животу? У шта су веровали његови ученици? Да ли грчки део Светог писма пружа темељ за наду у вечни живот на земљи?

Вечни живот „приликом поновног стварања“

4. Шта ће се одиграти „приликом поновног стварања“?

4 Библија научава да ће помазани хришћани ускрснути да би с неба владали над земљом (Лука 12:32; Откр. 5:9, 10; 14:1-3). Међутим, када је говорио о вечном животу, Исус није увек указивао на ту групу. Осмотримо шта је рекао својим ученицима након што је богати младић отишао жалостан јер га је Христ позвао да остави сав свој иметак и постане његов следбеник. (Прочитати Матеја 19:28, 29.) Исус је рекао апостолима да ће бити убројани међу оне који ће на небу владати као краљеви и судити „над дванаест Израелових племена“, то јест над људима који ће живети на земљи (1. Кор. 6:2). Такође је рекао да ће сви који га следе бити награђени тако што ће ’наследити вечни живот‘. То ће се одиграти „приликом поновног стварања“.

5. Како би објаснио шта је ’поновно стварање‘?

5 На шта је Исус мислио када је говорио о ’поновном стварању‘? Тај израз у неким преводима Библије гласи: „у новом свету“ (Савремени српски превод), „о препороду“ (Јерузалемска Библија) и „у обновљењу свих ствари“ (Бакотић). Пошто Исус није објаснио значење тих речи, очигледно је да се ради о нади коју су Јевреји већ вековима имали. Они су очекивали поновно стварање, то јест обнову услова који су на земљи постојали у еденском врту пре него што су Адам и Ева згрешили. Приликом поновног стварања обистиниће се Божје обећање о ’стварању нових небеса и нове земље‘ (Иса. 65:17).

6. Шта нам поређење о овцама и јарцима открива о нади у вечни живот?

6 Исус је споменуо вечни живот и када је говорио о свршетку овог поретка (Мат. 24:1-3). „Кад Син човечји стигне у својој слави и сви анђели с њим“, рекао је он, „тада ће сести на свој славни престо. И сви ће се народи скупити пред њим, и он ће одвојити људе једне од других, као што пастир одваја овце од јараца.“ Они који су заслужили неповољну пресуду ће „отићи у вечну смрт, а праведници у вечни живот“. „Праведници“ које чека вечни живот су они који верно подупиру Христову духом помазану „браћу“ (Мат. 25:31-34, 40, 41, 45, 46). Пошто су помазаници изабрани да буду владари у небеском Краљевству, „праведници“ су без сумње земаљски поданици тог Краљевства. Библија је прорекла: „[Јеховин Краљ] ће поданике имати од мора до мора, и од Реке до крајева земаљских“ (Пс. 72:8). Ти поданици ће вечно живети на земљи.

Шта сазнајемо из Јеванђеља по Јовану?

7, 8. О које две наде је Исус говорио Никодиму?

7 Као што показују јеванђеља по Матеју, Марку и Луки, Исус је у претходно поменутим приликама користио израз „вечни живот“. Јован је у свом јеванђељу на 17 места цитирао Исусове речи о вечном животу. Осмотримо шта је у неким од тих прилика Исус рекао о нади у вечни живот на земљи.

8 Према Јеванђељу по Јовану, Исус је први пут поменуо вечни живот у разговору с Никодимом, који је био фарисеј. Рекао му је: „Ако се неко не роди од воде и духа, не може ући у Божје краљевство.“ Они који улазе у небеско Краљевство морају бити ’поново рођени‘ (Јов. 3:3-5). Али Исус није говорио само о томе већ и о нади коју могу имати сви људи. (Прочитати Јована 3:16.) Указао је да ће његови помазани следбеници добити вечни живот на небу, док ће остали људи вечно живети на земљи.

9. О којој нади је Исус разговарао са Самарићанком?

9 Након разговора с Никодимом, Исус се из Јерусалима запутио на север, у Галилеју. Код Јаковљевог извора у близини самаријског града Сихара срео је једну жену. Том приликом јој је рекао: „Ко буде пио од воде коју ћу му ја дати, никада неће ожеднети, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде која доноси вечни живот“ (Јов. 4:5, 6, 14). Та вода представља све оно што Бог чини како би вратио вечни живот свим људима, па и онима који ће живети на земљи. У књизи Откривење, Бог је рекао: „Ономе ко је жедан даћу да бесплатно пије с извора воде живота“ (Откр. 21:5, 6; 22:17). Према томе, Исус је са Самарићанком разговарао о нади у вечни живот. При том није мислио само на помазане наследнике Краљевства који ће добити вечни живот на небу, већ и на остале верне људе који имају наду у вечни живот на земљи.

10. Након излечења код језерцета Витзата, шта је Исус рекао својим противницима о вечном животу?

10 Наредне године, Исус је поново дошао у Јерусалим. Тада је код језерцета Витзата излечио једног болесног човека, због чега су га неки Јевреји критиковали. Исус им је на то одговорио: „Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да Отац чини.“ Након што им је открио да је Отац „сав суд поверио Сину“, рекао је: „Ко чује моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот.“ Такође је додао: „Долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас [Сина човечјег] и изаћи ће — они који су чинили добро у ускрсење живота, а они који су чинили зло у ускрсење осуде“ (Јов. 5:1-9, 19, 22, 24-29). Јеврејима који су му се противили Исус је рекао да је од Бога добио опуномоћење да испуни наду јеврејског народа у вечни живот на земљи и да ће то учинити тако што ће ускрснути умрле.

11. Како знамо да Исусове речи из Јована 6:48-51 указују и на наду у вечни живот на земљи?

11 У Галилеји су хиљаде људи пошле за Исусом у жељи да добију хлеб који је он чудом обезбедио. Он им је говорио о другој врсти хлеба — о ’хлебу живота‘. (Прочитати Јована 6:40, 48-51.) „Хлеб који ћу ја дати моје је тело“, рекао је он. Исус је дао свој живот не само за оне који ће владати с њим у небеском Краљевству већ и „за живот света“, то јест људи које је могуће откупити. „Ако неко једе од овог хлеба“ тако што исказује веру у откупну моћ Исусове жртве, имаће наду у вечни живот. Јасно је да указивање на „вечни живот“ обухвата и вековну јеврејску наду у вечни живот на земљи током Месијине владавине.

12. На коју је наду Исус мислио када је својим противницима рекао да ће ’својим овцама дати вечни живот‘?

12 Касније, на Празнику посвећења у Јерусалиму, Исус је рекао својим противницима: „Ви не верујете, јер нисте од мојих оваца. Моје овце слушају мој глас, ја их познајем и оне иду за мном. Ја им дајем вечни живот“ (Јов. 10:26-28). Да ли је Исус при том мислио само на небески живот или је мислио и на вечни живот у рају на земљи? Кратко пре тога, он је своје следбенике утешио следећим речима: „Не бој се, мало стадо, јер је воља вашег Оца да вам да краљевство“ (Лука 12:32). Међутим, у време тог истог Празника посвећења, Исус је рекао: „Имам и друге овце, које нису из овог тора. Морам и њих довести“ (Јов. 10:16). Према томе, када се обраћао својим противницима, он је говорио и о нади у вечни живот на небу коју има „мало стадо“, и о нади у вечни живот на земљи који ће добити милиони ’других оваца‘.

Нада која је била добро позната

13. На шта је Исус мислио када је рекао злочинцу: „Бићеш са мном у рају“?

13 Током патње на мученичком стубу, Исус је непобитно потврдио каква ће бити будућност човечанства. Злочинац који је био распет на стубу поред њега замолио га је: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје краљевство.“ Исус му је обећао: „Заиста, кажем ти данас, бићеш са мном у рају“ (Лука 23:42, 43). Пошто је тај човек очигледно био Јеврејин, није му било потребно објашњење тог обећања о рају. Знао је да ће се у будућности обистинити нада у вечни живот на земљи.

14. (а) Шта показује да апостоли нису одмах разумели указивање на небеску наду? (б) Када су Исусови следбеници јасно разумели шта значи небеска нада?

14 Међутим, оно што је Исус говорио о небеској нади није било познато његовим ученицима. Када је рекао да ће отићи на небо да им припреми место, они нису разумели на шта мисли. (Прочитати Јована 14:2-5.) Касније им је рекао: „Још имам много тога да вам кажем, али сада то не можете носити. Али кад дође он, дух истине, упутиће вас у сву истину“ (Јов. 16:12, 13). Тек после Педесетнице 33. н. е., када су били помазани Божјим духом као будући краљеви, Исусови следбеници су разумели да ће владати с неба (1. Кор. 15:49; Кол. 1:5; 1. Петр. 1:3, 4). Нада у небеско наследство је за њих била нешто сасвим ново и постала је главна тема надахнутих посланица у грчком делу Светог писма. Да ли у тим посланицама налазимо и потврду да ће људи једног дана вечно живети на земљи?

Шта кажу надахнуте посланице?

15, 16. Како надахнуте речи из посланице Јеврејима и Петрове посланице указују на наду у вечни живот на земљи?

15 У свом писму Јеврејима, апостол Павле се суверницима обратио са „браћо света, учесници у небеском позиву“. Такође је рекао да је Бог подложио Исусу „будући свет“ (Јевр. 2:3, 5; 3:1). У грчком делу Светог писма, изворна реч за „будући свет“ увек се односи на земљу настањену људима. (Видети фусноту за Јеврејима 2:5.) Према томе, „будући свет“ је будући поредак под влашћу Исуса Христа. Исус ће тада испунити Божје обећање: „Праведници ће поседовати земљу, и заувек ће на њој живети“ (Пс. 37:29).

16 Апостол Петар је такође под надахнућем говорио о будућности човечанства. Он је написао: „Садашња небеса и земља сачувани су за ватру и чувају се до дана суда и уништења безбожника“ (2. Петр. 3:7). Шта ће заменити та небеса и земљу, то јест садашње људске власти и зло људско друштво? (Прочитати 2. Петрову 3:13.) Замениће их „нова небеса“ — Божје Месијанско Краљевство — и ’нова земља‘ — праведно људско друштво које чине праве Божје слуге.

17. Како је нада човечанства описана у Откривењу 21:1-4?

17 У последњој библијској књизи налазимо дирљив опис човечанства које је уздигнуто до савршенства. (Прочитати Откривење 21:1-4.) То је нада коју су верни људи имали још откако је у еденском врту први човек изгубио савршенство. Праведни људи ће вечно живети у рају на земљи и неће старити. Чврст темељ за ту наду налазимо и у хебрејском и у грчком делу Светог писма. Она још увек улива снагу верним Јеховиним слугама (Откр. 22:1, 2).

Можеш ли објаснити?

• На шта је Исус мислио када је говорио о ’поновном стварању‘?

• О чему је Исус разговарао с Никодимом?

• Шта је Исус обећао злочинцу који је био распет поред њега?

• Како надахнуте речи из посланице Јеврејима и Петрове посланице потврђују да ће људи вечно живети на земљи?

[Питања за разматрање]

[Слика на 8. страни]

Понизни људи ће вечно живети на земљи

[Слике на 10. страни]

Исус је говорио другима о вечном животу