Размишљајмо попут Христа

’Размишљајте попут Христа Исуса‘ (РИМЉ. 15:5)

1. Зашто треба да се трудимо да размишљамо попут Христа?

 „ДОЂИТЕ к мени“, рекао је Исус Христ. „Учите од мене, јер сам ја благ и понизан у срцу, и наћи ћете окрепу душама својим“ (Мат. 11:28, 29). Овај срдачан позив показује како је Исус размишљао. Нико други не би могао да буде бољи узор од њега. Иако је као Божји Син имао велику моћ, био је саосећајан и благ, посебно према онима који су патили.

2. О којих пет Исусових карактерних црта ћемо говорити?

² У овом и у следећа два чланка видећемо како да научимо да размишљамо попут Исуса и како да у свом животу показујемо да имамо „Христов ум“ (1. Кор. 2:16). Зато ћемо се усредсредити на његових пет карактерних црта. То су као прво благост и понизност, затим љубазност, послушност Богу, храброст и неисцрпна љубав.

Будимо благи попут Христа

3. (а) Како је Исус једном приликом поучио своје ученике понизности? (б) Како је Исус реаговао када су код његових ученика дошле до изражаја слабости?

³ Савршени Божји Син Исус је драговољно дошао на земљу да служи несавршеним и грешним људима. Неки од њих су га касније убили. Па ипак, Исус је током свог живота на земљи сачувао радост и самосавладавање (1. Петр. 2:21-23). Божја Реч нас саветује да ’упремо поглед’ у Исуса, јер нам његов пример може помоћи да и ми задржимо радост и самосавладавање када нас погађају нечији пропусти и несавршеност (Јевр. 12:2). Исус је позвао своје ученике да ’дођу к њему под његов јарам‘ и тако уче од њега (Мат. 11:29, фуснота). Шта су могли да науче? На пример, Исус је био благ и стрпљив са својим ученицима и поред њихових пропуста. Исус им је задње вечери свог живота на земљи опрао ноге и поучио их да буду ’понизни у срцу‘. Била је то поука која се не заборавља. (Прочитати Јована 13:14-17.) Касније, када Петар, Јаков и Јован нису успели да остану будни, Исус је саосећајно рекао да је то због њихове слабости. „Симоне, зар спаваш?“, упитао га је. „Бдите и молите се, да не дођете у искушење. Дух је, додуше, срчан, али је тело слабо“ (Мар. 14:32-38).

4, 5. Како нам Исусов пример помаже да исправно реагујемо на слабости других?

⁴ Како реагујемо када други показују такмичарски дух, лако се увреде или споро прихватају смернице које нам дају старешине или „верни и разборити роб“? (Мат. 24:45-47). Можда лако прелазимо преко мана људи из света сматрајући то нечим нормалним, али нам тешко падају слабости браће и сестара. Ако се лако узнемиравамо због туђих грешака, треба да се питамо: ’Како би моје размишљање могло да буде још сличније Христовом?‘ Задржи на уму да се Исус није љутио на своје ученике, чак ни када су показивали извесну меру духовне слабости.

⁵ Погледајмо то на примеру апостола Петра. Када је Исус позвао Петра да изађе из чамца и хода по води, Петар је  заиста и направио неколико корака. Међутим, када је видео колико је ветар јак, почео је да тоне. Да ли се Исус наљутио на њега и рекао му: „Тако ти и треба. Нека ти то буде за наук“? Не. „Исус је одмах испружио руку, ухватио га и рекао му: ’Маловерни, зашто си посумњао?‘“ (Мат. 14:28-31). Ако икада приметимо да је неком брату ослабила вера, можемо ли му пружити руку и помоћи му да је ојача? То је сигурно једна од поука коју можемо извући из Исусове реакције у овом случају.

6. Шта је Исус рекао апостолима о тежњи за истакнутошћу?

⁶ Петар је учествовао и у расправама апостола око тога ко је највећи међу њима. Једном приликом су Јаков и Јован тражили од Исуса да им дозволи да седну с његове десне и леве стране у његовом Краљевству. Петар и други апостоли су се разгневили када су чули за то. Исус је знао да су они такав став вероватно развили под утицајем средине у којој су одрасли. Зато их је позвао к себи и рекао: „Знате да владари господаре народима и великаши их држе под својом влашћу. А међу вама нека не буде тако. Него ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде слуга, и ко хоће да буде међу вама први, нека вам буде роб.“ Затим је Исус скренуо пажњу на свој пример: „Ни Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе“ (Мат. 20:20-28).

7. Како свако од нас може допринети јединству у скупштини?

⁷ Размишљање о Исусовој понизности може нам помоћи да се ’понашамо као мањи‘ међу браћом (Лука 9:46-48). То доприноси нашем јединству. Попут оца у некој великој породици, Јехова жели да његова деца „живе заједно у јединству“, да се слажу (Пс. 133:1). Исус се молио свом Оцу да сви прави хришћани буду уједињени, ’како би свет спознао да га је он послао и да њих воли као што воли њега‘ (Јов. 17:23). Према томе, наше јединство потврђује да смо прави Христови следбеници. Да бисмо уживали у таквом јединству, на туђу несавршеност морамо гледати попут Христа. Исус је опраштао другима и рекао је да ће Бог нама опростити само ако ми опраштамо другима. (Прочитати Матеја 6:14, 15.)

8. Шта можемо научити од дугогодишњих Божјих слугу?

⁸ Када посматрамо оне који годинама верно следе Христа можемо много тога научити. Попут Исуса, они обично имају разумевања за слабости других. Они су научили да ако је човек саосећајан попут Христа, не само што лакше ’носи слабости оних који нису јаки‘ већ и доприноси јединству у скупштини. Поред тога, то подстиче све у скупштини да размишљају попут Христа. Они желе својој браћи исто што је и апостол Павле желео хришћанима у Риму: „Бог који даје истрајност и утеху нека вам да̂ да међу собом имате исти мисаони став какав је имао Христ Исус, како бисте једнодушно једним устима славили Бога и Оца нашег Господа Исуса Христа“ (Римљ. 15:1, 5, 6). То што смо уједињени  као Јеховине слуге доноси хвалу Јехови.

9. Зашто нам је потребан свети дух да бисмо могли да следимо Исусов пример?

⁹ Исус је понизност довео у везу с благошћу, која је део плода Божјег светог духа. Зато нам је осим проучавања Исусовог примера потребан и Јеховин свети дух како бисмо могли да следимо његов пример. Треба да се молимо за Божји свети дух и да се трудимо да доносимо његов плод, наиме ’љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброту, веру, благост, самоконтролу‘ (Гал. 5:22, 23). Ако смо понизни и благи попут Исуса, то ће се допасти нашем небеском Оцу, Јехови.

Исус је био љубазан према људима

10. Како је Исус показивао љубазност?

¹⁰ Љубазност је такође део плода Божјег светог духа. Исус је увек био љубазан према другима. Све који су га тражили из искрених побуда, Исус је „љубазно примио“. (Прочитати Луку 9:11.) Шта можемо научити од Исуса у погледу љубазности? Љубазна особа је пријатељски расположена, блага, саосећајна и срдачна. Исус је био такав. Он се сажалио на људе „јер су били измучени и расејани као овце без пастира“ (Мат. 9:35, 36).

11, 12. (а) Опиши како је Исус једном приликом показао саосећање. (б) Шта можемо научити из тог примера?

¹¹ Исус није само осећао сажаљење према људима него је нешто и чинио за њих. Погледајмо један пример. Једна жена је читавих 12 година патила од крварења. Она је знала да су по Мојсијевом закону и она и онај ко би је дотакао били церемонијално нечисти (Лев. 15:25-27). Али с обзиром на глас који је пратио Исуса била је сигурна да он може и да ће хтети да је излечи. Зато је помислила: „Ако дотакнем само његове хаљине, оздравићу.“ Скупивши храброст, тако је и урадила и одмах је осетила да је оздравила.

¹² Исус је осетио да га је неко дотакао и осврнуо се да види ко је то био. Жена се вероватно уплашила да ће је Исус прекорити зато што је прекршила Закон, па је пала пред његове ноге и све му испричала. Да ли је Исус прекорио ову јадну, напаћену жену? Ни најмање. „Кћери“, рекао јој је умирујућим гласом, „твоја вера те је излечила. Иди с миром“ (Мар. 5:25-34). Те љубазне речи су је сигурно веома утешиле.

13. (а) Како се Исусов став разликовао од става који су имали фарисеји? (б) Какав је Исус био према деци?

¹³ За разлику од немилосрдних фарисеја, Исус никада није отежавао живот другима само зато што је имао ауторитет (Мат. 23:4). Напротив, он је љубазно и стрпљиво поучавао друге о Јехови и његовим мерилима. Исус је био прави пријатељ својим следбеницима и до краја их је искрено волео (Посл. 17:17; Јов. 15:11-15). Чак су и деца волела да буду у његовом друштву, а и њему је очигледно било лепо с њима. Никада није сматрао да је толико заузет да нема времена за децу. Његови ученици који су још увек били заокупљени собом и сопственом важношћу, као и тадашње верске вође, покушали су да спрече људе да доводе децу код Исуса да их дотакне. Исусу се то није допало. Рекао им је. „Пустите децу да долазе к мени. Не браните  им, јер таквима припада Божје краљевство.“ Затим је на примеру деце пружио једну важну поуку и рекао: „Заиста, кажем вам, ко не прими Божје краљевство попут детета, неће ући у њега“ (Мар. 10:13-15).

14. Зашто је добро да се деци поклања пажња?

¹⁴ Размислимо на тренутак како су се нека од те деце можда осећала када су се годинама касније као одрасли људи присетили како их је Исус Христ ’узео у крило и благосиљао‘ (Мар. 10:16). И данашња деца ће се с радошћу сећати старешина и других који се искрено занимају за њих. Што је још важније, деца којој се од малих ногу поклања таква пажња у скупштини увиђају да Јеховин народ има његов свети дух.

Будимо љубазни у нељубазном свету

15. Зашто не треба да нас изненади што данас има све мање љубазности?

¹⁵ Данас многи мисле да немају времена да буду љубазни према другима. Јеховин народ је свакодневно окружен духом света у школи, на послу, у превозу и у служби проповедања. Нељубазност нас може разочарати али нас не треба изненадити. Јехова је надахнуо апостола Павла да нас упозори да ће хришћани у овим нарочито тешким „последњим данима“ долазити у контакт с људима који су „себични... безосећајни према другима“ (2. Тим. 3:1-3).

16. Како у скупштини можемо бити љубазни попут Христа?

¹⁶ С друге стране, атмосфера у правој хришћанској скупштини је потпуно другачија и представља право освежење. Свако од нас може допринети тој лепој атмосфери тако што се труди да се угледа на Исуса. Како? Многима у скупштини треба наша помоћ и охрабрење јер се суочавају са здравственим проблемима или другим потешкоћама. У овим „последњим данима“ таквих проблема има све више, али то не треба да нас изненади. Хришћани су у библијска времена имали сличне проблеме. Зато треба да помажемо другима, као што су то радили и хришћани који су тада живели. На пример, апостол Павле је подстакао хришћане да ’теше потиштене душе, да помажу слабима, да буду дуготрпљиви са свима‘ (1. Сол. 5:14). За тако нешто је потребно да будемо љубазни попут Христа.

17, 18. Како можемо бити љубазни попут Исуса?

¹⁷ Ми смо као хришћани дужни да ’љубазно примамо‘ браћу, да се према њима опходимо као што би се Исус опходио, тако што ћемо бити истински заинтересовани за оне које годинама познајемо, као и за оне које први пут видимо (3. Јов. 5-8). Треба да будемо саосећајни попут Исуса, и тако ћемо увек бити извор окрепе за друге (Иса. 32:2; Мат. 11:28-30).

 ¹⁸ Свако од нас може показати љубазност тако што ће нешто конкретно урадити за друге. Тражимо начине и стварајмо прилике за то. Потрудимо се око других. Апостол Павле је рекао: „Братском љубављу срдачно волите једни друге“. Затим је додао: „Предњачите у исказивању поштовања једни другима“ (Римљ. 12:10). Ако смо срдачни и љубазни према другима и учимо како да показујемо ’нелицемерну љубав‘, тада следимо Христов пример (2. Кор. 6:6). Павле је такву љубав описао следећим речима: „Љубав је дуготрпљива и добра. Љубав није завидна, не хвали се, не узвисује се“ (1. Кор. 13:4). Уместо да се љутимо на нашу браћу и сестре, послушајмо следећи савет: „Будите добри једни према другима, самилосни, спремно опраштајући једни другима као што је и Бог преко Христа спремно опростио вама“ (Еф. 4:32).

19. До којих добрих резултата долази када смо љубазни попут Христа?

¹⁹ Ако се трудимо да у сваком тренутку и свакој ситуацији будемо љубазни попут Христа, то ће донети многе добре резултате. Јеховин дух ће моћи слободно да делује у скупштини, а онда ће свакоме бити лакше да показује плод духа. Поред тога, Јехови ће донети радост то што види да смо уједињени јер следимо пример који нам је Исус оставио и помажемо другима да чине то исто. Зато увек настојмо да попут Исуса будемо благи и љубазни према другима.

Можеш ли објаснити?

• Како је Исус показао да је „благ и понизан у срцу“?

• Како је Исус показао љубазност?

• На које начине можемо опонашати Христа у показивању благости и љубазности у овом нељубазном свету?

[Питања за разматрање]

[Слика на 8. страни]

Када неком брату ослаби вера, као што је ослабила Петру, да ли ћемо му пружити руку и помоћи?

[Слика на 10. страни]

Како можеш допринети томе да у твојој скупштини влада дух љубазности?