Да ли је могуће развити веру у Створитеља?

„КАДА сам размишљао о постојању Створитеља, љутила ме је помисао да неко има моћ да спречи људску патњу али није вољан да је употреби!“ Ово су речи некадашњег атеисте чији су чланови породице страдали у холокаусту. Он сигурно није једини који тако размишља.

Многима који су били жртве окрутности тешко је да верују у Бога или траже утеху у замисли да Бог не постоји. Који су главни разлози због којих неки не верују у Бога? Да ли би, како неки мисле, људима било боље без Бога и религије? Да ли један атеиста може да развије веру у Створитеља пуног љубави?

Промашај религије

Иронично је што је управо религија главни узрок атеизма. Историчар Алистер Макграт објашњава: „Оно што пре свега људе тера на атеизам јесте аверзија према испадима и промашајима религије као институције.“ Религија се често сматра узрочником ратова и насиља. Атеиста и филозоф Мишел Онфреј пита се како је могуће да иста верска књига надахњује две врсте људи, једне да „теже ка светости“, а друге да „почине неописив злочин“ као што је тероризам.

Религија код многих дозива горке успомене. Док је био у војној служби, млади Швеђанин Бертил чуо је како војни свештеник оправдава насиље указујући на Исусово упозорење да ће они који се хватају мача од мача и погинути. Свештеник је закључио да неко мора руковати тим мачем, тако да су војници сигурно Божје слуге! (Матеј 26:52). *

Бернадет, чији је отац убијен у Француској током Другог светског рата, сећа се колико је била гневна када је на сахрани њене трогодишње рођаке свештеник рекао: „Бог је позвао ово дете да буде анђео.“ Када је касније родила хендикепирано дете, ни тада није добила утеху од цркве.

Киран, који је одрастао у време сукоба у Северној Ирској, осећао је одбојност према Богу због учења о пакленој ватри. Имао је обичај да каже да мрзи било ког бога који је одговоран за зло и изазивао га је да се, ако постоји, обрачуна с њим. Он није једини који осећа одбојност према окрутним црквеним учењима. Заправо, можда су црквене догме допринеле томе да се утре пут теорији еволуције. Према речима Алистера Макграта, оно што је код Дарвина изазвало сумњу у постојање Бога била је „дубока аверзија“ према учењу о паклу, а не веровање у еволуцију. Макграт такође помиње да је Дарвин „дубоко жалио због смрти своје ћерке“.

Религиозност је за неке синоним за безумље и фанатизам. Ирина, која се уморила од испразних религиозних проповеди и непрестаног понављања литанија, каже: „Чини ми се да побожни људи уопште не размишљају.“ Луј, који је огорчен због свирепих дела религиозних фанатика, заузео је радикалнији став: „Након што је годинама показивала своје досадно лице, религија је сада открила и своје окрутно лице. Постао сам опасан противник свих религија.“

 Боље је без Бога?

Не изненађује што многи људи на религију гледају као на препреку људском напретку и миру. Неки су се чак питали да ли би човечанству било боље без Бога и религије. Међутим, да ли би такво свеопште одбацивање религије донело са собом и своје проблеме?

Филозоф Волтер из 18. века оштро се противио злоупотребама које је вршила корумпирана црква његовог времена. Па ипак, сматрао је да је постојање Врховног Бића неопходно да би људи имали осећај за моралност. Касније је немачки филозоф Фридрих Ниче јавно прогласио Бога мртвим, али је имао страх од моралног вакуума и штете која би могла настати као последица атеистичког начина размишљања. Да ли су такви страхови били оправдани?

Писац Кит Ворд запажа да с доласком модерног доба свирепост није постала ништа мања него је заправо „достигла ниво који се раније није могао ни замислити“. Такође, ни експериментисање са атеизмом није ослободило човечанство негативних стремљења својствених људима, као што су корупција и нетрпељивост. Ове чињенице су навеле многе умне људе, чак и атеисте, да признају етичку корист веровања у Бога.

Кит Ворд истиче позитиван утицај вере у Бога: „Вера намеће сталну моралну одговорност, дужност да бринемо о свету који је створио Бог.“ Многа новија истраживања показала су да има све више несебичности међу верницима. Несебичност заузврат доноси задовољство. Оваква сазнања истичу вредност начела које је дао Исус: „Више усрећује давање него примање“ (Дела апостолска 20:35).

Једног некадашњег атеисту који је био социјални радник задивио је утицај Библије на живот људи. Он је рекао: „Након што сам провео много година скоро безуспешно покушавајући да помогнем људима да промене понашање штетно по њих и друге, био сам одушевљен када сам видео колико се људи могу драстично променити набоље. Такође сам видео да су те промене биле трајне.“

Међутим, веровање у Бога довело је до много више покоља и сукоба него до добрих дела и несебичности, што управо забрињава и многе атеисте. Можда признају да вера позитивно утиче на неке, али они сами и даље остају непоправљиво скептични. Зашто?

Још неки разлози за недостатак вере

Многи су поучени да је еволуција доказана чињеница. На пример, Анила је одрасла у атеистичкој Албанији. „У школи смо били поучавани да је веровање у Бога наивно и заостало“, каже она. „Често сам учила дивне ствари о биљкама и органском животу, али сам све приписивала еволуцији, јер је тако изгледало као да идемо у корак с научним мишљењем.“ Она данас признаје да су „без поговора морали прихватати доказе које су им пружали“.

Огорченост такође може бити препрека за неке. Јеховини сведоци се често  сусрећу с таквим ставом када од врата до врата преносе наду из Библије. Раније поменутог Бертила је посетио један млади Сведок. Бертил се сећа како је помислио: ’Сироти занесењак. Дошао је на погрешну адресу!‘ Он даље каже: „Позвао сам га да уђе и онда сам изразио сву своју огорченост на Бога, Библију и религију.“

Гас из Шкотске је био узнемирен због неправде. У почетку, кад год је разговарао с Јеховиним сведоцима оспоравао је њихова гледишта и износио своје доказе. Постављао је питања слична онима која су мучила јеврејског пророка Авакума, који је рекао Богу: „Зашто ме пушташ да видим зло и зашто гледаш муку?“ (Авакум 1:3).

Божја привидна равнодушност према злу одавно мучи људе (Псалам 73:2, 3). Француска списатељица Симон де Бовоар једном је рекла: „Лакше ми је да замислим свет без створитеља, него створитеља оваквог света препуног нелогичности.“

Међутим, да ли то што многе религије не могу објаснити те нелогичности значи да објашњење не постоји? Гас каже да је на крају ипак пронашао „уверљиво објашњење зашто свемоћни Створитељ још увек допушта људску патњу“. То је, како каже, био важан корак за њега. *

Неке особе које тврде да су атеисти можда заправо сумњају у еволуцију, осећају духовне потребе и чак се моле. Осмотримо шта је подстакло неке атеисте и агностике да дубље размисле о овој теми и с временом изграде близак однос са Створитељем.

Шта им је помогло да развију веру у Створитеља?

Позивајући се на здраво резоновање, младић који је посетио Бертила показао му је да постоји огромна разлика између правог хришћанства и религије коју упражњавају они који се само зову хришћанима. Бертил објашњава шта га је, поред уверљивих доказа о постојању Створитеља, одушевило: „Задивила  ме је његова стрпљивост упркос мојој тврдоглавости... Увек је био веома смирен, имао је нешто од литературе за мене и био добро припремљен.“ *

Свјетлана, чија је гледишта обликовала еволуција и комунистичка идеологија, била је уверена да само најјачи опстају. Па ипак, није могла да се помири с таквом суровом представом живота. Оно што је учила у медицинској школи још више ју је збунило: „На часовима атеизма учили смо о преживљавању најјачих. Али на часовима медицине учили смо да треба да помажемо слабима.“ Такође се питала зашто људи, који су наводно еволуирали од мајмуна у вишу врсту, имају емоционалне проблеме што није својствено мајмунима. Објашњење о овим противречностима дошло је из неочекиваног извора: „Бака ми је из Библије објаснила да је несавршеност узрок наших негативних осећања.“ Свјетлана је такође била срећна што је сазнала библијске одговоре на многа питања, као на пример зашто праведни људи пате.

Лејф, који је скандинавског порекла, чврсто је веровао у еволуцију и сматрао је да је Библија књига бајки. Међутим, једном приликом је пријатељ оспорио његова уверења: „Да ли си свестан да само понављаш оно што су други рекли, а да при том не знаш ништа о Библији?“ Објашњавајући како су те речи утицале на њега, Лејф каже: „Схватио сам да никада нисам довео у питање теорију еволуције, већ сам је прихватио без поговора... Мислим да, између осталог, познавање библијских пророчанстава и њихово испуњење може помоћи једном атеисти да почне да размишља“ (Исаија 42:5, 9).

Раније поменути Киран, који се годинама бавио политиком, на крају се разочарао. Размишљајући о животу, дошао је до закључка да само Бог који има моћ и љубав може да реши проблеме на земљи и покаже му излаз из његовог тешког стања. ’О, како бих желео да пронађем таквог Бога‘, јадиковао је у себи. Када је био у дубоком очају, молио се: „Ако постојиш и ако ме чујеш, покажи ми то некако, и помози ми да нађем излаз из свог очаја и патње која погађа све људе.“ Неколико дана касније, један Јеховин сведок је закуцао на његова врата. Објаснио му је шта Библија каже о злим силама које стоје иза људских власти (Ефешанима 6:12). Ово објашњење је потврдило Киранова запажања и пробудило његову радозналост. Наставио је да проучава Библију и његова вера у Створитеља пуног љубави била је све већа.

Створитељ и ви

Религиозно лицемерство, атеистичка учења као што је еволуција и све веће зло довели су до тога да многи сумњају у постојање Створитеља или га чак поричу. Међутим, Библија може пружити уверљиве одговоре на ваша питања. Она такође открива да Бог намерава да нам ’да̂ мир, а не невољу, да нам да̂ будућност и наду‘ (Јеремија 29:11). За Бернадет, која је родила хендикепирано дете и која је сумњала у постојање Створитеља, та нада је била попут мелема на рану.

Библијско објашњење о томе зашто Бог допушта патњу било је управо оно што је покренуло мисли и срце некадашњих атеиста. Ако издвојите време да пронађете библијске одговоре на тако важна питања, и ви ћете се уверити да постоји Бог који заправо „није далеко ни од кога од нас“ (Дела апостолска 17:27).

[Фусноте]

[Оквир на 13. страни]

Питања на која еволуција нема одговор

• Како из нечег неживог може настати живот? (ПСАЛАМ 36:9)

• Зашто се животиње и биљке размножавају само по својим врстама? (ПОСТАНАК 1:11, 21, 24-28)

• Ако људи потичу од ниже врсте мајмуна, зашто није преживео ниједан човеколики мајмун више врсте? (ПСАЛАМ 8:5, 6)

• Како теорија о преживљавању најјачих објашњава људску несебичност? (РИМЉАНИМА 2:14, 15)

• Постоји ли права нада за будућност човечанства? (ПСАЛАМ 37:29)

[Слике на странама 12, 13]

Како је Бог пун љубави могао створити свет у ком деца пате?

Религиозно лицемерство је многе удаљило од Бога