Da li je moguće razviti veru u Stvoritelja?

„KADA sam razmišljao o postojanju Stvoritelja, ljutila me je pomisao da neko ima moć da spreči ljudsku patnju ali nije voljan da je upotrebi!“ Ovo su reči nekadašnjeg ateiste čiji su članovi porodice stradali u holokaustu. On sigurno nije jedini koji tako razmišlja.

Mnogima koji su bili žrtve okrutnosti teško je da veruju u Boga ili traže utehu u zamisli da Bog ne postoji. Koji su glavni razlozi zbog kojih neki ne veruju u Boga? Da li bi, kako neki misle, ljudima bilo bolje bez Boga i religije? Da li jedan ateista može da razvije veru u Stvoritelja punog ljubavi?

Promašaj religije

Ironično je što je upravo religija glavni uzrok ateizma. Istoričar Alister Makgrat objašnjava: „Ono što pre svega ljude tera na ateizam jeste averzija prema ispadima i promašajima religije kao institucije.“ Religija se često smatra uzročnikom ratova i nasilja. Ateista i filozof Mišel Onfrej pita se kako je moguće da ista verska knjiga nadahnjuje dve vrste ljudi, jedne da „teže ka svetosti“, a druge da „počine neopisiv zločin“ kao što je terorizam.

Religija kod mnogih doziva gorke uspomene. Dok je bio u vojnoj službi, mladi Šveđanin Bertil čuo je kako vojni sveštenik opravdava nasilje ukazujući na Isusovo upozorenje da će oni koji se hvataju mača od mača i poginuti. Sveštenik je zaključio da neko mora rukovati tim mačem, tako da su vojnici sigurno Božje sluge! (Matej 26:52). *

Bernadet, čiji je otac ubijen u Francuskoj tokom Drugog svetskog rata, seća se koliko je bila gnevna kada je na sahrani njene trogodišnje rođake sveštenik rekao: „Bog je pozvao ovo dete da bude anđeo.“ Kada je kasnije rodila hendikepirano dete, ni tada nije dobila utehu od crkve.

Kiran, koji je odrastao u vreme sukoba u Severnoj Irskoj, osećao je odbojnost prema Bogu zbog učenja o paklenoj vatri. Imao je običaj da kaže da mrzi bilo kog boga koji je odgovoran za zlo i izazivao ga je da se, ako postoji, obračuna s njim. On nije jedini koji oseća odbojnost prema okrutnim crkvenim učenjima. Zapravo, možda su crkvene dogme doprinele tome da se utre put teoriji evolucije. Prema rečima Alistera Makgrata, ono što je kod Darvina izazvalo sumnju u postojanje Boga bila je „duboka averzija“ prema učenju o paklu, a ne verovanje u evoluciju. Makgrat takođe pominje da je Darvin „duboko žalio zbog smrti svoje ćerke“.

Religioznost je za neke sinonim za bezumlje i fanatizam. Irina, koja se umorila od ispraznih religioznih propovedi i neprestanog ponavljanja litanija, kaže: „Čini mi se da pobožni ljudi uopšte ne razmišljaju.“ Luj, koji je ogorčen zbog svirepih dela religioznih fanatika, zauzeo je radikalniji stav: „Nakon što je godinama pokazivala svoje dosadno lice, religija je sada otkrila i svoje okrutno lice. Postao sam opasan protivnik svih religija.“

 Bolje je bez Boga?

Ne iznenađuje što mnogi ljudi na religiju gledaju kao na prepreku ljudskom napretku i miru. Neki su se čak pitali da li bi čovečanstvu bilo bolje bez Boga i religije. Međutim, da li bi takvo sveopšte odbacivanje religije donelo sa sobom i svoje probleme?

Filozof Volter iz 18. veka oštro se protivio zloupotrebama koje je vršila korumpirana crkva njegovog vremena. Pa ipak, smatrao je da je postojanje Vrhovnog Bića neophodno da bi ljudi imali osećaj za moralnost. Kasnije je nemački filozof Fridrih Niče javno proglasio Boga mrtvim, ali je imao strah od moralnog vakuuma i štete koja bi mogla nastati kao posledica ateističkog načina razmišljanja. Da li su takvi strahovi bili opravdani?

Pisac Kit Vord zapaža da s dolaskom modernog doba svirepost nije postala ništa manja nego je zapravo „dostigla nivo koji se ranije nije mogao ni zamisliti“. Takođe, ni eksperimentisanje sa ateizmom nije oslobodilo čovečanstvo negativnih stremljenja svojstvenih ljudima, kao što su korupcija i netrpeljivost. Ove činjenice su navele mnoge umne ljude, čak i ateiste, da priznaju etičku korist verovanja u Boga.

Kit Vord ističe pozitivan uticaj vere u Boga: „Vera nameće stalnu moralnu odgovornost, dužnost da brinemo o svetu koji je stvorio Bog.“ Mnoga novija istraživanja pokazala su da ima sve više nesebičnosti među vernicima. Nesebičnost zauzvrat donosi zadovoljstvo. Ovakva saznanja ističu vrednost načela koje je dao Isus: „Više usrećuje davanje nego primanje“ (Dela apostolska 20:35).

Jednog nekadašnjeg ateistu koji je bio socijalni radnik zadivio je uticaj Biblije na život ljudi. On je rekao: „Nakon što sam proveo mnogo godina skoro bezuspešno pokušavajući da pomognem ljudima da promene ponašanje štetno po njih i druge, bio sam oduševljen kada sam video koliko se ljudi mogu drastično promeniti nabolje. Takođe sam video da su te promene bile trajne.“

Međutim, verovanje u Boga dovelo je do mnogo više pokolja i sukoba nego do dobrih dela i nesebičnosti, što upravo zabrinjava i mnoge ateiste. Možda priznaju da vera pozitivno utiče na neke, ali oni sami i dalje ostaju nepopravljivo skeptični. Zašto?

Još neki razlozi za nedostatak vere

Mnogi su poučeni da je evolucija dokazana činjenica. Na primer, Anila je odrasla u ateističkoj Albaniji. „U školi smo bili poučavani da je verovanje u Boga naivno i zaostalo“, kaže ona. „Često sam učila divne stvari o biljkama i organskom životu, ali sam sve pripisivala evoluciji, jer je tako izgledalo kao da idemo u korak s naučnim mišljenjem.“ Ona danas priznaje da su „bez pogovora morali prihvatati dokaze koje su im pružali“.

Ogorčenost takođe može biti prepreka za neke. Jehovini svedoci se često  susreću s takvim stavom kada od vrata do vrata prenose nadu iz Biblije. Ranije pomenutog Bertila je posetio jedan mladi Svedok. Bertil se seća kako je pomislio: ’Siroti zanesenjak. Došao je na pogrešnu adresu!‘ On dalje kaže: „Pozvao sam ga da uđe i onda sam izrazio svu svoju ogorčenost na Boga, Bibliju i religiju.“

Gas iz Škotske je bio uznemiren zbog nepravde. U početku, kad god je razgovarao s Jehovinim svedocima osporavao je njihova gledišta i iznosio svoje dokaze. Postavljao je pitanja slična onima koja su mučila jevrejskog proroka Avakuma, koji je rekao Bogu: „Zašto me puštaš da vidim zlo i zašto gledaš muku?“ (Avakum 1:3).

Božja prividna ravnodušnost prema zlu odavno muči ljude (Psalam 73:2, 3). Francuska spisateljica Simon de Bovoar jednom je rekla: „Lakše mi je da zamislim svet bez stvoritelja, nego stvoritelja ovakvog sveta prepunog nelogičnosti.“

Međutim, da li to što mnoge religije ne mogu objasniti te nelogičnosti znači da objašnjenje ne postoji? Gas kaže da je na kraju ipak pronašao „uverljivo objašnjenje zašto svemoćni Stvoritelj još uvek dopušta ljudsku patnju“. To je, kako kaže, bio važan korak za njega. *

Neke osobe koje tvrde da su ateisti možda zapravo sumnjaju u evoluciju, osećaju duhovne potrebe i čak se mole. Osmotrimo šta je podstaklo neke ateiste i agnostike da dublje razmisle o ovoj temi i s vremenom izgrade blizak odnos sa Stvoriteljem.

Šta im je pomoglo da razviju veru u Stvoritelja?

Pozivajući se na zdravo rezonovanje, mladić koji je posetio Bertila pokazao mu je da postoji ogromna razlika između pravog hrišćanstva i religije koju upražnjavaju oni koji se samo zovu hrišćanima. Bertil objašnjava šta ga je, pored uverljivih dokaza o postojanju Stvoritelja, oduševilo: „Zadivila  me je njegova strpljivost uprkos mojoj tvrdoglavosti... Uvek je bio veoma smiren, imao je nešto od literature za mene i bio dobro pripremljen.“ *

Svjetlana, čija je gledišta oblikovala evolucija i komunistička ideologija, bila je uverena da samo najjači opstaju. Pa ipak, nije mogla da se pomiri s takvom surovom predstavom života. Ono što je učila u medicinskoj školi još više ju je zbunilo: „Na časovima ateizma učili smo o preživljavanju najjačih. Ali na časovima medicine učili smo da treba da pomažemo slabima.“ Takođe se pitala zašto ljudi, koji su navodno evoluirali od majmuna u višu vrstu, imaju emocionalne probleme što nije svojstveno majmunima. Objašnjenje o ovim protivrečnostima došlo je iz neočekivanog izvora: „Baka mi je iz Biblije objasnila da je nesavršenost uzrok naših negativnih osećanja.“ Svjetlana je takođe bila srećna što je saznala biblijske odgovore na mnoga pitanja, kao na primer zašto pravedni ljudi pate.

Lejf, koji je skandinavskog porekla, čvrsto je verovao u evoluciju i smatrao je da je Biblija knjiga bajki. Međutim, jednom prilikom je prijatelj osporio njegova uverenja: „Da li si svestan da samo ponavljaš ono što su drugi rekli, a da pri tom ne znaš ništa o Bibliji?“ Objašnjavajući kako su te reči uticale na njega, Lejf kaže: „Shvatio sam da nikada nisam doveo u pitanje teoriju evolucije, već sam je prihvatio bez pogovora... Mislim da, između ostalog, poznavanje biblijskih proročanstava i njihovo ispunjenje može pomoći jednom ateisti da počne da razmišlja“ (Isaija 42:5, 9).

Ranije pomenuti Kiran, koji se godinama bavio politikom, na kraju se razočarao. Razmišljajući o životu, došao je do zaključka da samo Bog koji ima moć i ljubav može da reši probleme na zemlji i pokaže mu izlaz iz njegovog teškog stanja. ’O, kako bih želeo da pronađem takvog Boga‘, jadikovao je u sebi. Kada je bio u dubokom očaju, molio se: „Ako postojiš i ako me čuješ, pokaži mi to nekako, i pomozi mi da nađem izlaz iz svog očaja i patnje koja pogađa sve ljude.“ Nekoliko dana kasnije, jedan Jehovin svedok je zakucao na njegova vrata. Objasnio mu je šta Biblija kaže o zlim silama koje stoje iza ljudskih vlasti (Efešanima 6:12). Ovo objašnjenje je potvrdilo Kiranova zapažanja i probudilo njegovu radoznalost. Nastavio je da proučava Bibliju i njegova vera u Stvoritelja punog ljubavi bila je sve veća.

Stvoritelj i vi

Religiozno licemerstvo, ateistička učenja kao što je evolucija i sve veće zlo doveli su do toga da mnogi sumnjaju u postojanje Stvoritelja ili ga čak poriču. Međutim, Biblija može pružiti uverljive odgovore na vaša pitanja. Ona takođe otkriva da Bog namerava da nam ’dâ mir, a ne nevolju, da nam dâ budućnost i nadu‘ (Jeremija 29:11). Za Bernadet, koja je rodila hendikepirano dete i koja je sumnjala u postojanje Stvoritelja, ta nada je bila poput melema na ranu.

Biblijsko objašnjenje o tome zašto Bog dopušta patnju bilo je upravo ono što je pokrenulo misli i srce nekadašnjih ateista. Ako izdvojite vreme da pronađete biblijske odgovore na tako važna pitanja, i vi ćete se uveriti da postoji Bog koji zapravo „nije daleko ni od koga od nas“ (Dela apostolska 17:27).

[Fusnote]

[Okvir na 13. strani]

Pitanja na koja evolucija nema odgovor

• Kako iz nečeg neživog može nastati život? (PSALAM 36:9)

• Zašto se životinje i biljke razmnožavaju samo po svojim vrstama? (POSTANAK 1:11, 21, 24-28)

• Ako ljudi potiču od niže vrste majmuna, zašto nije preživeo nijedan čovekoliki majmun više vrste? (PSALAM 8:5, 6)

• Kako teorija o preživljavanju najjačih objašnjava ljudsku nesebičnost? (RIMLJANIMA 2:14, 15)

• Postoji li prava nada za budućnost čovečanstva? (PSALAM 37:29)

[Slike na stranama 12, 13]

Kako je Bog pun ljubavi mogao stvoriti svet u kom deca pate?

Religiozno licemerstvo je mnoge udaljilo od Boga