Примери вере

Он се борио са страхом и сумњом

ПЕТАР с напрезањем весла и гледа у мрак. Да ли помаљање ружичасте светлости које види на источном хоризонту најављује освит зоре? Мишићи на његовим леђима и раменима напрегнути су од дугих сати веслања. Ветар му мрси косу и бесно подиже таласе на Галилејском мору. Један за другим, таласи ударају у прамац рибарског чамца запљускујући га хладном морском пеном. Петар и даље весла.

Тамо негде на обали, Петар и његови другови оставили су Исуса. Тог дана су видели како је са само неколико хлебова и риба нахранио хиљаде гладних. Људи су због тога желели да га поставе за краља, али он није хтео да се меша у политику. Такође је био одлучан да својим ученицима помогне да се чувају таквих амбиција. Кад је умакао мноштву, рекао је ученицима да уђу у чамац и крену на другу обалу, док он одлази у гору сам да се моли (Марко 6:35-45; Јован 6:14, 15).

Месец, који је био скоро пун, стајао је високо изнад када су ученици кренули, а сада се полако спуштао ка западном хоризонту. А они су прешли свега неколико километара. Услед напорног веслања и непрекидне хуке ветра и таласа разговор није био могућ. Петар је вероватно утонуо у своје мисли.

Било је толико тога о чему је могао да размишља! Са Исусом из Назарета провео је више од две узбудљиве године. Много је научио, али је још доста тога требало да научи. Зато што је био спреман на то — првенствено да се бори с препрекама као што су сумња и страх — он је за нас изванредан пример вредан опонашања. Осмотримо како.

„Нашли смо Месију!“

Петар никада неће заборавити дан када је упознао Исуса из Назарета. Његов брат Андрија први му је пренео дивну вест: „Нашли смо Месију!“ Те речи су промениле Петров живот. Он никада више неће бити исти (Јован 1:41).

Петар је живео у Капернауму, граду на обали слатководног језера названог Галилејско море. Он и Андрија радили су као рибари заједно с Јаковом и Јованом, Зеведејевим синовима. С Петром није живела само његова супруга већ и ташта и његов брат Андрија. Да би се збринуле потребе породице, сигурно је био потребан напоран рад, снага и довитљивост. Можемо замислити небројене дуге ноћи и ове рибаре како спуштају мреже између два чамца и извлаче разне врсте риба које живе у језеру. Такође можемо створити слику напорног рада преко дана, када се риба разврставала и продавала а мреже се крпиле и чистиле.

Из Библије сазнајемо да је Андрија био ученик Јована Крститеља. Петар је сигурно с великим одушевљењем слушао када му је брат пренео Јованову поруку. Једног дана, Андрија је видео како Јован показује на Исуса из Назарета и каже: „Ево Јагњета Божјег!“ Андрија је одмах постао Исусов следбеник и једва је чекао да саопшти Петру ту узбудљиву  вест: Месија се појавио! (Јован 1:35-40). Након побуне у Едену пре око 4 000 година, Јехова Бог је обећао да ће доћи неко посебан ко ће човечанству пружити праву наду (Постанак 3:15). Андрија је срео управо тог Избавитеља, Месију лично! Петар је исто тако пожурио да упозна Исуса.

Петар је до тада био познат као Симон. Али Исус га је погледао и рекао му: „Ти си Симон, Јованов син. Зваћеш се Кифа (’Кифа‘ је на грчком ’Петар‘.)“ (Јован 1:42). „Кифа“ је заједничка именица која значи „камен“ или „стена“. Сасвим сигурно, Исусове речи су биле пророчанске. Он је прорекао да ће Петар постати попут стене — стабилан, чврст и поуздан ослонац међу хришћанским следбеницима. Да ли је и Петар тако гледао на себе? Тешко. Чак и неке особе данас које читају извештаје из Јеванђеља не виде да је Петар у много чему налик стени. Неки мисле да је он био нестабилан, непостојан и колебљив.

Петар је имао своје слабости. Исус је то добро знао. Па ипак, попут свог оца Јехове, Исус је увек тражио добро у другима. У Петру је видео велики потенцијал и желео је да му помогне да још више развије те добре особине. Јехова и његов Син исто тако траже добро и у нама данас. Можда нам је понекад тешко да верујемо да они у нама могу наћи много добра. Међутим, треба да се уздамо у њихово гледиште и покажемо да смо попут Петра спремни да примимо поуку и да се обликујемо (1. Јованова 3:19, 20).

„Не бој се!“

Петар је вероватно након тога следио Исуса на једном делу његовог проповедничког путовања. Можда је тада видео Исусово прво чудо када је на свадби у Кани претворио воду у вино. Што је још важније, чуо је Исусову дивну поруку о Божјем Краљевству која улива наду. Па ипак, напустио га је и вратио се риболову. Међутим, неколико месеци касније Петар се поново срео са Исусом — овог пута Исус га је позвао да га следи и да то буде његов начин живота.

Петар је управо провео још једну ноћ у исцрпљујућем ловљењу рибе. Рибари су упорно бацали мреже али оне су увек биле празне. Он је сигурно употребио све своје искуство и сналажљивост да би решио проблем, покушавајући да на различитим деловима језера пронађе место где се рибе хране. Сигурно је понекад пожелео, као и многи други рибари, да завири у мрачне дубине како би пронашао јато риба или да их некако натера да уђу у мреже. Наравно, такве мисли само су га још више могле узнемирити. За њега то није био спорт из задовољства; други су зависили од тога да ли ће нешто уловити. На крају се вратио на обалу празних руку. Али, мреже су се ипак морале очистити. Тако је он био сав заокупљен чишћењем када му је Исус пришао.

Народ се гурао око Исуса упијајући сваку његову реч. Окружен мноштвом, Исус је ушао у Петров чамац и замолио га да се мало отисну од копна. Исус их је поучавао док је вода јасно преносила звук његовог гласа. Као и људи на обали, Петар је пажљиво слушао. Никада му није било досадно да слуша како Исус објашњава главну тему свог проповедања  — Божје Краљевство. Каква би само част била помагати Христу у преношењу ове поруке наде широм земље! Али, да ли би то било могуће? Од чега ће живети? Петар је вероватно опет помислио на протеклу дугу ноћ безуспешног рибарења (Лука 5:1-3).

Када је Исус завршио с поучавањем, рекао је Петру: „Отплови тамо где је дубоко, па баците своје мреже и ловите.“ Петар је са сумњом рекао: „Учитељу, целу ноћ смо се мучили и ништа нисмо уловили, али кад ти тако кажеш, бацићу мреже.“ Последња ствар коју је желео да уради сигурно је била да поново забаци мреже — нарочито сад кад није време за лов. Па ипак, послушао је и дао знак својим друговима у другом чамцу да учине исто (Лука 5:4, 5).

Када је почео да извлачи мреже, Петар је осетио да су тешке. Сав у чуду, повукао је још јаче и убрзо је видео како се мноштво рибе праћака у мрежама! Избезумљен, махнуо је људима у другом чамцу да дођу да помогну. Они су то учинили, али постало је јасно да сва та риба не може стати у један чамац. Напунили су и други, али рибе је било превише — чамци су услед тежине почели да тону. Петар је био запањен. Раније је већ видео Христову моћ на делу али овог пута ју је осетио лично! Пред њим је био човек који је могао да учини да рибе уђу у мреже. Обузео га је страх. Пао је Исусу пред ноге и рекао: „Господе, иди од мене јер сам грешан човек.“ Како је уопште могао бити достојан да буде поред особе која је имала власт да користи моћ од Бога на такав начин? (Лука 5:6-9).

Исус је љубазно рекао: „Не бој се! Од сада ћеш ловити људе“ (Лука 5:10, 11). Сада није било време за сумњу и страх. Петрове сумње у вези са свакодневним стварима као што је ловљење рибе биле су неоправдане; његови страхови због личних слабости и недораслости такође су били безразложни. Пред Исусом је стајао велики задатак, служба која ће променити историју. Он је служио Богу који ’великодушно опрашта‘ (Исаија 55:7). Јехова ће бринути за њихове потребе, како физичке тако и духовне (Матеј 6:33).

Петар се брзо одазвао, као и Јаков и Јован. „Извукли [су] чамце на копно, оставили све и пошли за њим“ (Лука 5:11). Петар је веровао у Исуса и оног ко га је послао. То је била најбоља одлука  коју је могао донети. Данашњи хришћани који савладавају своје сумње и страхове да би служили Јехови показују сличну веру. Такво поверење у Јехову никада није узалудно (Псалам 22:4, 5).

„Зашто си посумњао?“

Око две године након што је срео Исуса, Петар је веслао кроз олујну ноћ на Галилејском мору, као што је описано на почетку. Наравно, ми не знамо о чему је тада размишљао. Било је толико тога што је могло да заокупља његове мисли! Исус је излечио његову ташту. Одржао је Проповед на гори. Путем свог поучавања и моћних дела, он је увек изнова показивао да је Јеховин Изабраник, Месија. Како је време пролазило, Петрове слабости, као што је склоност да га брзо обузме страх и сумња, сигурно су се у извесној мери поправиле. Исус га је чак изабрао да буде један од његових дванаест апостола! Па ипак, Петар још није победио страх и сумњу, као што ће ускоро и схватити.

Током четврте ноћне страже, то јест негде између три сата ујутру и сванућа, Петар одједном престаје да весла и усправља се. У даљини на таласима нешто се помера! Да ли су то таласи у којима се огледа месечина? Не, то је нешто стабилно и усправно. То је човек! Да, човек који хода по површини мора! Док се приближавао, изгледало је да иде право ка њима. Преплашени ученици су мислили да је то нека утвара. Човек је рекао: „Будите храбри, ја сам! Не бојте се!“ То је био Исус (Матеј 14:25-28).

Петар је одговорио: „Господе, ако си ти, заповеди ми да дођем к теби по води.“ Испрва је одреаговао као храбар човек. Узбуђен због овог јединственог чуда, Петар је хтео да докаже своју веру. Желео је да има удела у оном што се збива. Исус га је љубазно позвао. Петар се попео на једну страну чамца и закорачио на усталасано море. Замислимо само његово узбуђење када је осетио чврст ослонац под ногама и стајао на површини воде. Мора да је био испуњен дивљењем док је ишао према Исусу. Међутим, ускоро га је обузело друго осећање (Матеј 14:29).

Требало је да Петар усмери пажњу на Исуса. Он је био тај који га је уз Јеховину моћ одржавао на таласима. То је учинио зато што је Петар показао веру у њега. Али, Петру је нешто одвукло пажњу. У извештају читамо: „Кад је видео  колико је ветар јак, уплашио се.“ Скренуо је поглед на таласе који су ударали у чамац и запљускивали га, па се успаничио. Вероватно је већ видео себе како тоне и утапа се у језеру. Како је страх у његовом срцу испливавао, тако је његова вера тонула. Човек који је назван стена због свог потенцијала да буде чврст ослонац почео је да тоне попут камена због своје непостојане вере. Петар је био искусан пливач, али сада се није ослањао на то. Завапио је: „Господе, спаси ме!“ Исус га је ухватио за руку и повукао. Тада је, док је још био на води, пружио Петру важну поуку: „Маловерни, зашто си посумњао?“ (Матеј 14:30, 31).

„Зашто си посумњао“ — како прикладне речи! Сумња може да има разорну моћ. Уколико дозволимо, она може разорити нашу веру и довести до тога да духовно потонемо. Треба да се грчевито боримо! Како можемо успети? Тако што свој поглед усмеравамо у исправном правцу. Ако размишљамо о ономе што нас плаши, обесхрабрује или одвраћа од Јехове и његовог Сина, наше сумње ће расти. Ако усмеримо пажњу на Јехову и његовог Сина, на оно што су већ урадили, што сад чине и што ће учинити за оне који их воле, онда ћемо уклонити сумње које могу разорити веру.

Док је Петар ишао за Исусом према чамцу, видео је да се олуја умирила. На Галилејском мору је завладала тишина. Петар се придружио осталим ученицима који су рекли: „Ти си заиста Божји Син“ (Матеј 14:33). Док је над језером свитала зора, Петрово срце је било испуњено захвалношћу. Он је одбацио сумње и страхове. Наравно, требало му је још много времена пре него што је постао хришћанин попут стене, као што је Исус прорекао. Али, он је био одлучан да се труди и напредује. Да ли и ти имаш такву одлучност? Сигурно се слажеш да је Петров пример вредан опонашања.

[Слика на странама 22, 23]

Исус је у скромном рибару видео велики потенцијал

[Слика на 23. страни]

’Господе, ја сам грешан човек‘

[Слика на странама 24, 25]

„Кад је видео колико је ветар јак, уплашио се“