Да ли сте знали?

Ко је био „храмски заповедник“ и шта су била његова задужења?

Међу јеврејским верским вођама које су наредиле да се апостоли Петар и Јован ухапсе док су проповедали био је и „храмски заповедник“ (Дела апостолска 4:1-3). Библија не говори о томе која је задужења он имао, али неки историјски извори пружају занимљиве информације.

Изгледа да се у Исусово време на том положају налазио свештеник који је по ауторитету био одмах иза првосвештеника. Храмски заповедник је одржавао ред унутар и око храма у Јерусалиму. Надгледао је службу у храму као и оне који су били у некој врсти храмског обезбеђења. Заповедници који су му били подређени надгледали су стражаре који су чували храмску ризницу и отварали храмске капије ујутру и затварали их увече да нико не би ушао у забрањене делове храма.

Свештеници и Левити који су радили у храму били су организовани у 24 реда од којих је сваки ред два пута годишње служио у храму по недељу дана. Изгледа да је сваки ред имао свог заповедника (1. Летописа 24:1-18).

Ови храмски заповедници били су утицајни људи. Спомињу се заједно са свештеничким главарима који су сковали заверу да убију Исуса, а такође су искористили људе који су били под њиховом командом да ухапсе Исуса (Лука 22:4, 52).

У Матеју 3:4 пише да је Јован Крститељ јео ’скакавце и дивљи мед‘. Да ли је у то време било уобичајено да се скакавци користе у исхрани?

Неки сумњају да је Јован заиста јео инсекте и тврде да је Матеј мислио на рогач, дивље воће или чак на неке врсте рибе. Међутим, грчка реч коју је Матеј употребио односи се на породицу скакаваца која је данас позната под називом европски скакавац. У Израелу је најраспрострањенији био пустињски скакавац, познат по томе што се креће у ројевима који уништавају усеве (Јоило 1:4, 7; Наум 3:15).

Скакавци су били специјалитет међу древним народима као што су Асирци и Етиопљани, и још увек се налазе на јеловнику неких бедуина и јеменских Јевреја. Скакавци су у Израелу били храна за сиромашне. Након што би им се уклонили глава, ноге и утроба, грудни кош се јео сиров, печен или осушен на сунцу. Понекад су се јели усољени или умочени у сирће или мед. Историчар Анри Даниел-Роп каже да имају укус сличан шкампима.

Пошто је Јован проповедао у пустињи, вероватно је лако могао доћи до њих (Марко 1:4). Будући да имају око 75 посто протеина, скакавци и мед су представљали веома хранљив оброк.

[Слика на 28. страни]

Асирске слуге носе скакавце и нарове

[Извор]

Из књиге Discoveries Among the Ruins of Nineveh and Babylon (1853)