„Obožavanje majke Božje zaživelo je kada su... pagani pohrlili u crkvu... Pobožnost i religiozna svest [pagana koji su se obratili na hrišćanstvo] oblikovala se hiljadama godina na temelju kulta ’velike majke‘ boginje i ’božanske device‘“ (The New Encyclopædia Britannica,1988, 16. tom, strane 326 i 327).

„Evo, zatrudnećeš i rodićeš sina. Daj mu ime Isus. On će biti velik i zvaće se Sin Svevišnjega... Zato će dete koje ćeš roditi biti sveto, Božji Sin“ (Luka 1:31-35).

Ovi biblijski stihovi jasno kažu da je Marija bila majka „Božjeg Sina“, a ne samog Boga. Kako bi ona mogla nositi u utrobi onog koga ’ni nebesa ne mogu obuhvatiti‘? (1. Kraljevima 8:27). Ona sama nikad nije tvrdila tako nešto. U stvari, učenje o Trojstvu je unelo zabunu oko Marijinog identiteta. Kada je na saboru u Efesu 431. n. e. proglašeno da je Marija Teotokos (što znači „Bogorodica“), to jest „Majka Božja“, crkva je postavila temelj za obožavanje Marije. Efes, u kom je održan ovaj crkveni sabor, vekovima je bio centar idolopokloničkog obožavanja boginje plodnosti Artemide.

Tako su mnoga obeležja obožavanja lika Artemide za koji se verovalo da je „pao s neba“, kao što su svečane povorke, postala deo obožavanja Marije (Dela apostolska 19:35). Još jedan običaj koji se uvukao u hrišćanstvo bila je upotreba lika Marije i drugih svetaca u obožavanju.

Uporedite sledeće biblijske stihove: Matej 13:53-56; Marko 3:31-35; Luka 11:27, 28.