„Prvi hrišćani nisu koristili likove u obožavanju... Uvođenje likova u crkvu u četvrtom i petom veku opravdavano je teorijom da neuki ljudi mogu bolje upoznati hrišćanstvo preko njih nego putem propovedi i knjiga“ (Cyclopedia of Biblical, Theological, and Ecclesiastical Literature Maklintoka i Stronga, 4. tom, strane 503 i 504).

„Ne pravi sebi rezani lik niti bilo šta nalik onome što je gore na nebesima ili dole na zemlji ili u vodama ispod zemlje. Ne klanjaj im se niti im služi“ (Izlazak 20:4, 5). Apostol Jovan je hrišćanima iz prvog veka napisao: „Dečice, klonite se idola!“ (1. Jovanova 5:21).

Da li likovi, kako tvrdi crkva, jednostavno služe kao pomoć da se pristupi i oda čast onome koga predstavljaju? Kako navodi The Encyclopedia of Religion, „likovi su se u početku koristili prvenstveno za poučavanje i kao ukras; ili se barem time pravdalo njihovo korišćenje. Ali ubrzo su prihvaćeni kao predmet obožavanja. To se posebno može reći za ikone koje su postale istaknuta odlika Pravoslavne crkve“. Međutim, prorok Isaija je s pravom pitao: „S kim ćete uporediti Boga i kakav ćete lik njemu sličan naći?“ (Isaija 40:18).

Uporedite sledeće biblijske stihove: Isaija 44:13-19; Dela apostolska 10:25, 26; 17:29; 2. Korinćanima 5:7.