Да ли је неопходно знати хебрејски и грчки?
Да ли је неопходно знати хебрејски и грчки?
НАЈВЕЋИ део Библије био је првобитно написан на само два језика, хебрејском и грчком. * Људи који су писали на тим језицима били су надахнути Божјим светим духом (2. Самуилова 23:2). Због тога се за оно што су записали може рећи да је „надахнуто од Бога“ (2. Тимотеју 3:16, 17).
Међутим, већина данашњих читалаца Библије не разуме ни хебрејски ни грчки. Они морају да користе превод Светог писма на свом језику. Вероватно је и с вама тако. Пошто људи који су учествовали у изради тих превода нису били надахнути од Бога, можда се питате: ’Могу ли у потпуности разумети поруку Библије читајући превод или треба да покушам да научим хебрејски и грчки?‘
Шта треба имати на уму
Да бисте добили одговор на своје питање, треба да имате на уму неколико чинилаца. Као прво, само по себи, знање старохебрејског или старогрчког неће вам неким чудом улити способност да боље разумете поруку Светог писма. Обраћајући се Јеврејима свог доба, Исус је рекао: „Ви истражујете Писма, јер мислите да ћете помоћу њих имати вечни живот, а управо она сведоче о мени. А ви не желите да дођете к мени да бисте имали живот“ (Јован 5:39, 40). Шта им је било препрека? Можда нису добро разумели хебрејски? Не, они су одлично знали тај језик. Међутим, Исус им је затим рекао: „Добро знам да ви у себи немате љубави према Богу“ (Јован 5:42).
Слично томе, у писму хришћанима из древног Коринта који су говорили грчки, апостол Павле је споменуо: „Јудејци траже чудесне знакове и Грци траже мудрост, а ми проповедамо Христа прибијеног на стуб, који је Јудејцима камен спотицања, а незнабошцима лудост“ (1. Коринћанима 1:22, 23). Све ово јасно показује да познавање хебрејског или грчког није било пресудно да би неко прихватио поруку из Божје Речи.
Као друго, премда неки људи говоре савремени хебрејски или грчки, ти језици се знатно разликују од хебрејског и грчког који су коришћени у време када је писана Библија. Већина оних који данас говоре грчки разуме мало тога на старогрчком. Томе је допринела појава нових речи које су замениле старије изразе. Многе речи које су опстале сада имају другачије значење. Примера ради, реч која је у Делима апостолским 7:20 и Јеврејима 11:23 преведена као „леп“ и „лепо“, на савременом грчком значи „смешан“. Осим тога, граматика и синтакса тог језика су се такође знатно измениле.
Чак и ако бисте научили савремени хебрејски или грчки, то не би обавезно значило да ћете тачније разумети Библију на њеним изворним језицима. И даље би вам били потребни речници и граматички приручници да бисте сазнали како су ти језици коришћени у време када је писана Библија.
Као треће, није увек лако савладати нови језик. Иако се у почетку брзо може научити неколико реченица, понекад су потребне године непрестаног труда да бисте могли да разумете нијансе у значењу израза у том језику. До тада, делимично знање може донети више штете него користи. Зашто је тако?
Шта значи нека реч?
Да ли вас је икада неко ко учи ваш језик питао шта значи одређена реч? Ако јесте, онда знате да није увек лако одговорити на то питање. Због чега? Зато што једна реч може имати више значења. Можда сте замолили особу да вам каже у којој реченици је нашла ту реч. Било би вам тешко да одредите њено значење ако не бисте узели у обзир контекст. На пример, неко би вас могао питати шта значи реч „коса“. Она може имати другачије значење у различитим контекстима. Могла би се односити на власи на људској глави, на благу планинску падину или на оруђе за кошење траве. Глагол „косити“, изведен из те именице, значи сећи траву, али и убијати или односити све пред собом. С друге стране, израз „косити се с ким или чим“ има потпуно другачије значење и указује на несклад или супротност између некога или нечега. Које је право значење те речи?
У речнику бисте могли наћи сва могућа значења одређене речи. Неки речници их чак наводе редом, по учесталости употребе. Али право значење зависи од контекста. Ево једног примера: претпоставимо да не знате много о медицини а желите да откријете узрок неких симптома које осећате. Зато узимате медицински лексикон. Из њега сазнајете да у 90 посто случајева ваши симптоми указују на једно обољење, док у 10 посто случајева указују на неко сасвим друго. Да бисте поставили исправну дијагнозу, потребно вам је много више знања. Слично томе, чињеница да нека реч има одређено значење у 90 посто случајева неће вам бити од помоћи ако читате важан текст у ком та реч има друго значење. Да бисте је исправно разумели, потребно је да се боље упознате са целином у којој се налази.
Познавање контекста је важно и уколико желите да разумете неку реч из Библије. На пример, хебрејска реч руах и грчка реч пневма обично се преводе речју „дух“, али могу имати и друга значења, што зависи од контекста. Понекад се могу исправно превести речју „ветар“ (Излазак 10:13; Јован 3:8). На другим местима се односе на животну силу која се налази у свим живим бићима, како у људима тако и у животињама (Псалам 104:29; Проповедник 3:19; Јаков 2:26). Осим тога, невидљива небеска створења су описана као духови (1. Краљевима 22:21, 22; Матеј 8:16). На силу којом се Бог служи указује се као на његов свети дух (Постанак 1:2; Матеј 12:28). Иста реч се користи да би се описала покретачка сила која наводи особу да испољава одређени став, расположење или осећање. Она може указивати и на преовладавајући став неке групе људи (Исус Навин 2:11; Галатима 6:18).
Премда су сва ова значења вероватно наведена у хебрејским или грчким речницима, нећете успети да одредите које је значење исправно уколико не узмете у обзир контекст. * То је случај било да читате Библију на изворним језицима било да читате превод на свом језику.
Да ли је погрешно користити превод?
Неки су уложили велики труд да науче старохебрејски, старогрчки или оба та језика. Премда су свесни да њихово разумевање није потпуно, они налазе задовољство у читању Светог писма на изворним језицима и сматрају да труд који су уложили није био узалудан. Међутим, ако нисте у могућности да то учините, треба ли да се обесхрабрите и одустанете од настојања да исправно разумете Библију? Не, нипошто! Навешћемо неколико разлога.
Прво, није погрешно читати Библију на другим језицима. Писци грчког дела Светог писма (Новог завета), често су користили један грчки превод када су цитирали из хебрејског дела Светог писма * (Псалам 40:6, видети и фусноту; Јеврејима 10:5, 6). Иако су знали хебрејски и могли су да цитирају из изворног текста на том језику, они се очигледно нису устручавали да употребе стихове из превода који је био доступан већини њихових читалаца (Постанак 12:3; Галатима 3:8).
Друго, чак и они који разумеју библијске језике могу читати само превод Исусових речи. Писци јеванђеља̂ су писали на грчком оно што је Исус говорио на хебрејском. * Ту чињеницу треба да узму у обзир сви који сматрају да добијају неку посебну мудрост када речи Јеховиних верних слугу из прошлости читају на изворним језицима. То што су под Божјим надахнућем речи његовог највећег Слуге сачуване само у виду превода — на језику који је већина људи тог доба разумела — показује да није важно на ком језику читамо Библију. Важно је да њену надахнуту поруку читамо на језику који разумемо, како би нам она могла допрети до срца.
Треће, ’добра вест‘ која се налази у Светом писму намењена је понизним људима из ’свих народа и племена и језика и народности‘ (Откривење 14:6; Лука 10:21; 1. Коринћанима 1:27-29). У складу с тим, огромна већина људи данас не мора да учи неки други језик да би читала Библију и тако упознала Божју намеру. Будући да на многим језицима постоји више превода, читаоци имају могућност избора. *
Како онда можете бити сигурни у то да исправно разумете библијску поруку? Јеховини сведоци су установили да је тематско проучавање Светог писма уз осматрање контекста ефикасан начин да се разуме Божја Реч. Изабере се одређена тема, на пример „брак“, и затим се осматрају стихови који се односе на ту тему. Тако нам неки делови Библије помажу да разумемо значење других делова. Јеховини сведоци свима пружају могућност да бесплатно проучавају Библију у свом дому. Уколико бисте и ви то желели, слободно им се обратите. Без обзира на то који је ваш матерњи језик, будите уверени да Бог жели да се „све врсте људи спасу и да добро упознају истину“ (1. Тимотеју 2:4; Откривење 7:9).
[Фусноте]
^ Неки делови Библије написани су на арамејском, језику који је сродан библијском хебрејском. Међу њима су Јездра 4:8–6:18 и 7:12-26, Јеремија 10:11 и Данило 2:4б–7:28.
^ Треба имати у виду да се у неким библијским речницима и лексиконима само наводи како је извесна реч пренесена у одређеном преводу Библије, као што је Даничић-Караџић. У њима се не објашњава које значење та реч има независно од тог превода.
^ До времена Исуса Христа и његових апостола, све књиге хебрејског дела Светог писма (Старог завета) биле су преведене на грчки. Тај превод је назван Септуагинта и увелико су га користили Јевреји који су говорили грчки. Већина од неколико стотина директних цитата из хебрејског дела који се налазе у грчком делу Светог писма заснива се на Септуагинти.
^ Сматра се да је апостол Матеј своје јеванђеље најпре написао на хебрејском. Чак и да је било тако, данас постоји само грчки превод изворног текста, који је вероватно сачинио Матеј.
^ Више информација о различитим стиловима превођења и избору поузданог превода може се наћи у чланку „Како изабрати добар превод Светог писма?“ у издању овог часописа од 1. маја 2008.
[Оквир/Слика на 22. страни]
Септуагинта
У време Исуса и његових апостола, Јевреји који су говорили грчки често су користили Септуагинту — превод хебрејског дела Светог писма на грчки. Септуагинта је изузетно значајна, не само због тога што је то први познати превод Светог писма на други језик већ и због обима тог подухвата. Група преводилаца је у трећем веку пре н. е. започела са израдом тог превода, а други су га довршили после више од сто година.
Први хришћани су убрзо почели да делотворно користе Септуагинту да би доказали да је Исус био Христ, обећани Месија. То су чинили тако темељно да су неки људи почели да сматрају Септуагинту „хришћанским“ преводом. Због тога је изгубила популарност међу Јеврејима, па је настало неколико нових превода на грчки. Међу њима је превод јеврејског прозелита Акиле, из другог века н. е. Говорећи о Акилином преводу, један библиста се осврнуо на „сасвим неочекивано обележје“. Наиме, у њему се на многим местима појављује Божје име, Јехова, написано древним хебрејским писмом.
[Извор]
Israel Antiquities Authority
[Слике на 23. страни]
Да би нам надахнута порука из Библије допрла до срца, важно је да је читамо на језику који разумемо