Писмо из Сједињених Држава

Путовање у прошлост

ЗАМИСЛИТЕ како би било узбудљиво кренути на путовање које би вас вратило у време када су живели ваши преци. У неку руку, ми смо били на таквом путовању. Из Швајцарске смо се упутили у Сједињене Америчке Државе. Многи сматрају да је ова земља у сваком погледу веома савремена, али на нашем путовању ми смо се вратили двеста година уназад. Да вам испричамо како.

Пошто говоримо швајцарски дијалект немачког, били смо позвани да проведемо три месеца у држави Индијана. Наш циљ је био да добру вест о Божјем Краљевству пренесемо породицама Амиша које су задржале дијалект својих предака. Стотине тих породица живи у Индијани.

Амиши потичу од једне групе анабаптиста из 17. века. Име су добили по свом вођи Јакобу Аману, који је живео у Швајцарској. Проучавајући Библију, ови побожни људи су схватили да је погрешно крштавати новорођенчад и служити војску. Власти су их прогониле због њихових уверења. Неки су чак изгубили живот. Прогонство је било све снажније и неки су били приморани да беже у друге делове Швајцарске и у Француску. До средине 19. века, хиљаде њих је морало да побегне у Сједињене Државе. Са собом су понели своју културу и швајцарски дијалект немачког.

Када смо посетили ове кротке људе, они су били запањени када су нас угледали на својим вратима и чули да говоримо њиховим дијалектом! Замислите следећу ситуацију.

„Како то да ви причате као ми?“, питају нас на швајцарском немачком.

„Зато што смо из Швајцарске“, одговарамо.

„Али ви нисте Амиши!“ Збуњени су.

Многи нам широм отварају врата својих домова и можемо накратко завирити у начин живота који као да припада далекој прошлости. Уместо сијалица ту су петролејске лампе, уместо аутомобила коњи и кочије, уместо текуће воде бунар и ветрењача, а уместо радија певање.

Највише нас одушевљава понизност и скромност ових људи. За многе Амише свакодневно читање Библије је веома важно и воле да разговарају о њој. То нам пружа прилику да разговарамо о Божјој намери за људе и земљу.

Убрзо се шири вест да су стигли гости из Швајцарске. Многи нас питају да посетимо њихове рођаке, на шта ми радо  пристајемо. Када нас позивају у једну школу Амиша, наше узбуђење расте и једва чекамо да стигнемо. Шта нас тамо очекује?

Куцамо на врата школе. Учитељ отвара и одмах нас позива у учионицу а 38 радозналих погледа уперено је у четири странца. Осам разреда окупљено је у једној учионици, а ученици су узраста између 7 и 15 година. Девојчице имају плаве униформе и беле капе, а дечаци носе црне панталоне и тамноплаве кошуље. Учионица има висок плафон. Три зида су маринскоплаве боје, а на предњем зиду налази се табла. Одмах поред стоји глобус и неколико савијених карти света. У углу се налази велика лимена пећ.

Док заузимамо своје место, деца нас посматрају с великом радозналошћу. Учитељ позива сваки разред да приђе његовом столу и поставља питања везано за јучерашњи домаћи задатак. Пријатно смо изненађени када их пропитује из лекције о Швајцарским Алпима. Уџбеници су прилично стари и учитељ нас пита да ли је Швајцарска још увек онаква како је описано у његовим књигама. Да ли се преко лета краве изводе на планинске пашњаке и има ли још увек снега на врховима Алпа? Када му дајемо наше слике у боји на којима се виде врхови прекривени снегом да их приложи уз црно-беле слике из уџбеника, он се задовољно смеши.

Учитељева жена, која му помаже у раду, поставља нам уобичајено питање: „Умете ли да јодлујете?“ Одговарамо да не умемо. Међутим, знајући колико су Амиши вешти у певању и јодловању, молимо их да нам отпевају нешто. Жеља нам је испуњена и остајемо без даха док слушамо хор од четрдесет гласова. Затим учитељ каже деци да могу да иду на одмор.

Учитељева жена сада тражи да ми нешто отпевамо њима. Пошто смо понели текстове неколико народних песама на швајцарском немачком, пристајемо. Зачас се прочуло да ћемо певати и за трен ока сва деца су већ у учионици. Док стојимо испред разреда, трудимо се да певамо најбоље што знамо.

Касније нас једна дванаесточлана породица позива на ручак. Велики дрвени сто препун је укусних јела — кромпир-пиреа, шунке, кукуруза, хлеба, сира, поврћа, пецива и других посластица. Пре оброка се свако моли у себи. Док храна кружи, ми причамо о Швајцарској, земљи њихових предака, а они нам говоре о свом животу на фарми. Деца током оброка шапућу и кикоћу се. Када сви заврше с јелом, следи друга молитва и то је знак да деца могу устати од стола, али не да би се играла. Свако дете има неки задатак око поспремања стола и прања судова, за шта је потребно прво испумпати воду и загрејати је.

Док деца перу судове, родитељи нас позивају у дневну собу. Иако нема гарнитуре за седење, ту су удобне дрвене столице за љуљање. С полице се узима стара Библија на немачком, и као што је уобичајено у породицама Амиша, започиње жив разговор о духовним темама. Која је намера Јехове Бога за земљу и људе? На шта је Исус мислио када је рекао да ће кротки наследити земљу? Да ли Бог заиста жели да зле људе вечно мучи у паклу? Ко следи Исусову заповест да проповеда добру вест по целој земљи? Док о овим и многим другим питањима разговарамо с људима који цене духовне ствари и држе Библију у руци, срца су нам испуњена радошћу.

Сада се радо сећамо нашег путовања у прошлост које је било препуно предивних искустава. Надамо се и молимо да ће ове посете и разговори отворити не само многа врата већ и многа срца за истину из Божје Речи, Библије.