Пређи на садржај

Пређи на садржај

Краљ Давид и музика

Краљ Давид и музика

Краљ Давид и музика

АКО постоји једно име које дозива у мисли музику библијских времена, онда је то име Давида, изузетног човека који је живео пре око 3 000 година. У ствари, велики део онога што знамо о музици тог времена сазнајемо управо из библијског записа о Давидовом животу — од времена када је био млад пастир па до времена када је постао краљ и способан вођа.

Од Давида можемо научити много о музици библијских времена. На пример, који су се инструменти свирали и какве су се песме певале? Коју је улогу музика имала у Давидовом животу, као и у израелском народу?

Музика у древном Израелу

Изговарање речи неке песме често дозива у мисли мелодију која их прати. У Библији се налазе речи многих песама, чија нам мелодија нажалост није позната. Нема сумње да је била прелепа, чак величанствена. Поетски стил псалама указује на то да је и музика уз коју су се певали била подједнако лепа.

Што се тиче инструмената, Библија их описује само у кратким цртама. (Видети оквир  „Инструменти у библијска времена“.) Чак се не зна тачно коју је врсту харфе Давид користио. Међутим, значајно је да су Израелци измислили неколико инструмената, као што су ретке и драгоцене дрвене харфе (2. Летописа 9:11; Амос 6:5).

Једно је сигурно — музика је имала важно место у животу Јевреја, посебно у обожавању Бога. Она је пратила крунисања, користила се у религиозним церемонијама и имала важну улогу у ратовању. Такође је очаравала чланове краљевског двора, пратила свадбе и породична окупљања и развесељавала атмосферу приликом празника бербе грожђа и жетве. Нажалост, музика је такође била повезана с местима на лошем гласу. И на крају, она је тешила оне који су били ожалошћени због смрти вољене особе.

Музика је у Израелу имала и друге улоге. Знало се да уздиже мисли и помаже пророцима да буду спремни да приме поруке од Бога. Јелисеј је на звук жичаног инструмента добио надахнуће од Бога (2. Краљевима 3:15). Музика је такође била везана за важне догађаје у години. Почетак новог месеца и празници били су најављивани звуком две сребрне трубе. На Дан очишћења којим је почињала опросна година, звуком рога се оглашавала слобода за робове и враћање одузете земље и кућа власницима. Како су се само радовали сиромашни када су чули звук који је за њих значио да ће поново добити слободу или своје поседе! (Левитска 25:9; Бројеви 10:10).

Неки Израелци су сигурно били изузетни музичари или певачи. Штавише, према асирском барељефу, краљ Сенахирим је од краља Језекије тражио као данак мушке и женске музичаре. Изгледа да су то били првокласни извођачи. Али Давид се истицао међу свим тим виртуозима.

Врхунски музичар

Давид је био изузетан музичар и песник. Више од половине псалама приписује се њему. У детињству је био пастир и његов радознали ум упијао је сцене из пастирског живота Витлејема. Биле су му познате једноставне животне радости, као што је слушање жубора потока и блејање јагањаца који се одазивају на његов глас. Дирнут лепотом ове „музике“ у свету око себе, узео би харфу и подигао глас славећи Бога. Како би дивно било чути мелодију коју је Давид компоновао за 23. псалам!

Давид је као младић тако лепо свирао харфу да су га препоручили краљу Саулу, који га је узео у службу. Када би Саула обузела туга и неспокојне мисли, Давид би дошао и на својој харфи свирао мелодије и умирујуће рефрене који су тешили краљево срце. Тада би нестале суморне мисли које су га обузимале и узнемиреност би га напустила (1. Самуилова 16:16).

Музика коју је Давид толико волео и која га је чинила срећним, понекад је стварала проблеме. Једног дана када су се Давид и Саул вратили као победници из битке са Филистејима, до краљевих ушију је допрла победничка, радосна песма. Жене су певале: „Саул поби хиљаде непријатеља, а Давид десетине хиљада.“ Саул се на то толико разбеснео и постао љубоморан да је ’од тог дана подозриво гледао Давида‘ (1. Самуилова 18:7-9).

Музика га је инспирисала

Давидове композиције надахнуте од Бога истицале су се по много чему. Његови псалми су изражавали најдубље мисли и описивали сцене из пастирског живота. Они су обухватали најразличитија осећања и прилике — од израза хвале до историјских записа, од радости због бербе грожђа до свечане атмосфере поводом усељења у двор, од присећања до наде, од молитви до усрдних молби. (Видети Псалме 32, 23, 145, 8, 30, 38, 72, 51, 86 и њихове уводе.) Приликом смрти Саула и његовог сина Јонатана, Давид је саставио нарицаљку која је названа ’Песма о луку‘ и почињала речима: „Лепота је твоја, о Израеле, погубљена на горама твојим!“ Тон песме је тужан. Давид је знао како да изрази широк спектар осећања, како стиховима тако и музиком на харфи (2. Самуилова 1:17-19).

Пошто је био веселе нарави, Давид је волео веселу, живу музику са израженим ритмом. Када је донео ковчег савеза у Сион, поскакивао је и играо из све снаге како би прославио тај догађај. Библијски извештај указује да је та музика била изузетно жива. Можете ли замислити тај призор? Његова жена Михала га је због тога прекорила. Али Давиду то није било важно. Он је волео Јехову и музика која га је испунила толиком радошћу навела га је да поскакује пред својим Богом (2. Самуилова 6:14, 16, 21).

Као да све то није било довољно, Давид је такође измислио нове музичке инструменте (2. Летописа 7:6). Све у свему, он је очигледно био изузетно надарен уметник — песник, композитор, извођач и стваралац. Међутим, Давид је учинио и нешто више.

Певање и музика у храму

Најзначајније Давидово дело било је организовање певања и свирања у Јеховином дому. На чело 4 000 певача и музичара поставио је Асафа, Емана и Једутуна (кога су вероватно звали и Етан). Давид их је удружио са 288 стручњака који су обучавали и надгледали остале. Свих 4 000 певача и музичара било је у храму за време три велика годишња празника. Замислите како је импресивно звучао тај величанствени хор! (1. Летописа 23:5; 25:1, 6, 7).

У храму су певали само мушкарци. Израз „за ’Девојке‘“ у уводу 46. псалма односи се на веома високе гласове или инструменте. Сви су певали једногласно, као што показује стих из 2. Летописа 5:13: „Сложно [су] у један глас хвалили Јехову.“ Можда су певали песме као што су 3. псалам и многи други Давидови псалми, а оне су понекад имале и рефрен попут оног који се наводи у Псалму 42:5, 11 и 43:5. Такође се веома ценило антифонално певање — наизменично певање хорова или солиста. То је случај у 24. псалму, који је без сумње компонован за прилику када је Давид пренео ковчег савеза у Сион (2. Самуилова 6:11-17).

Међутим, нису певали само они који су служили у храму. Народ је певао када су се пењали ка Јерусалиму ради годишњих празника. На то се можда односи израз „песма за успињање“ (Псалам 120 до 134). На пример, у 133. псалму Давид узвисује братску љубав у којој су Израелци уживали у тим приликама. Он почиње следећим речима: „Гле, како је добро и како је дивно кад браћа живе заједно у јединству!“ Можете ли замислити музику која је пратила те речи?

Музика у обожавању Јехове

Такве песме сачињавају десети део Библије, а књига Псалама подстиче све људе да дају хвалу Богу (Псалам 150). Уз музику се могу заборавити животне бриге, а певање може бити попут мелема за рањено срце. Међутим, Библија такође препоручује да они који су весели певају псалме (Јаков 5:13).

Певање је начин на који се може изразити вера и љубав према Богу. У ноћи пре свог погубљења, Исус и апостоли су завршили вечеру песмом (Матеј 26:30). Какав је само глас Давидов Син сигурно имао — он који је слушао славно певање у Божјим небеским дворима! Вероватно су певали псалме од 113 до 118, познате као Халел псалми. Ако је тако, Исус је са апостолима, који нису били свесни свих догађаја који ће се ускоро одиграти, гласно певао: „Љубав се у мени буди, јер Јехова чује глас мој, усрдне молбе моје... Ужа смрти обавила су ме, невоље гробне задесиле су ме... ’О Јехова, избави душу моју!‘“ (Псалам 116:1-4).

Музика није човеков изум. Библија описује музику и певање на самим небесима, где духовна створења свирају симболичне харфе и певају хвале око Јеховиног престола (Откривење 5:9; 14:3; 15:2, 3). Јехова Бог је подарио музику људима, усадио им у срце осећај за њу и незадрживу жељу да своја осећања изразе свирањем и певањем. За верне људе, музика је пре свега дар од Бога (Јаков 1:17).

[Истакнути текст на 27. страни]

„У дан свог весеља, у време својих свечаности... трубите у трубе“ (БРОЈЕВИ 10:10)

[Истакнути текст на 28. страни]

„Јехова је мој Пастир. Ништа ми неће недостајати. На пашњацима зеленим одмор ми даје, води ме на спокојна места где обилне воде теку“ (ПСАЛАМ 23:1, 2)

[Истакнути текст на 29. страни]

’Било је четири хиљаде оних који су хвалили Јехову уз инструменте за које је Давид рекао да их је направио за давање хвале’ (1. ЛЕТОПИСА 23:4, 5)

[Истакнути текст на 29. страни]

Давид је изразио читав спектар осећања како стиховима тако и музиком

[Истакнути текст на 30. страни]

„Хвалите Јах! Хвалите га уз даире и игру! Све што дише нека хвали Јах!“ (ПСАЛАМ 150:1, 4, 6)

[Оквир/Слике на 28. страни]

 Инструменти у библијска времена

Од жичаних инструмената били су познати лаута, харфа и инструменти с десет жица (Псалам 92:3). Штимовали су се по аламоту и шеминиту, што су изрази који се вероватно односе на горњу и доњу октаву (1. Летописа 15:20, 21, фусноте). Од лимених и дрвених дувачких инструмената користили су се фрула, флаута, рог и трубе, у које се ’гласно трубило‘ (2. Летописа 7:6; 1. Самуилова 10:5; Псалам 150:3, 4). Приликом посвећења храма, трубачи и певачи су „сложно у један глас“ хвалили Јехову (2. Летописа 5:12, 13). То вероватно значи да су били у истом тоналитету и да није било нескладних тонова. Од удараљки су биле заступљене даире и чегртаљке, једна врста звечки, као и ’разни инструменти направљени од смрековог дрвета‘. Ту су биле и чинеле — мале, које су назване „чинеле звонке“, и велике, чији је звук описан као „звекет чинела“ (2. Самуилова 6:5; Псалам 150:5).

[Слике]

Горе: детаљ са Титовог славолука из Рима који приказује трубе однете из јерусалимског храма 70. н. е. Новчићи датирају отприлике из 130. н. е. и приказују јеврејске музичке инструменте

[Извор]

Новчићи: © 2007 by David Hendin. All rights reserved.