Kralj David i muzika

AKO postoji jedno ime koje doziva u misli muziku biblijskih vremena, onda je to ime Davida, izuzetnog čoveka koji je živeo pre oko 3 000 godina. U stvari, veliki deo onoga što znamo o muzici tog vremena saznajemo upravo iz biblijskog zapisa o Davidovom životu — od vremena kada je bio mlad pastir pa do vremena kada je postao kralj i sposoban vođa.

Od Davida možemo naučiti mnogo o muzici biblijskih vremena. Na primer, koji su se instrumenti svirali i kakve su se pesme pevale? Koju je ulogu muzika imala u Davidovom životu, kao i u izraelskom narodu?

Muzika u drevnom Izraelu

Izgovaranje reči neke pesme često doziva u misli melodiju koja ih prati. U Bibliji se nalaze reči mnogih pesama, čija nam melodija nažalost nije poznata. Nema sumnje da je bila prelepa, čak veličanstvena. Poetski stil psalama ukazuje na to da je i muzika uz koju su se pevali bila podjednako lepa.

Što se tiče instrumenata, Biblija ih opisuje samo u kratkim crtama. (Videti okvir  „Instrumenti u biblijska vremena“.) Čak se ne zna tačno koju je vrstu harfe David koristio. Međutim, značajno je da su Izraelci izmislili nekoliko instrumenata, kao što su retke i dragocene drvene harfe (2. Letopisa 9:11; Amos 6:5).

Jedno je sigurno — muzika je imala važno mesto u životu Jevreja, posebno u obožavanju Boga. Ona je pratila krunisanja, koristila se u religioznim  ceremonijama i imala važnu ulogu u ratovanju. Takođe je očaravala članove kraljevskog dvora, pratila svadbe i porodična okupljanja i razveseljavala atmosferu prilikom praznika berbe grožđa i žetve. Nažalost, muzika je takođe bila povezana s mestima na lošem glasu. I na kraju, ona je tešila one koji su bili ožalošćeni zbog smrti voljene osobe.

Muzika je u Izraelu imala i druge uloge. Znalo se da uzdiže misli i pomaže prorocima da budu spremni da prime poruke od Boga. Jelisej je na zvuk žičanog instrumenta dobio nadahnuće od Boga (2. Kraljevima 3:15). Muzika je takođe bila vezana za važne događaje u godini. Početak novog meseca i praznici bili su najavljivani zvukom dve srebrne trube. Na Dan očišćenja kojim je počinjala oprosna godina, zvukom roga se oglašavala sloboda za robove i vraćanje oduzete zemlje i kuća vlasnicima. Kako su se samo radovali siromašni kada su čuli zvuk koji je za njih značio da će ponovo dobiti slobodu ili svoje posede! (Levitska 25:9; Brojevi 10:10).

Neki Izraelci su sigurno bili izuzetni muzičari ili pevači. Štaviše, prema asirskom bareljefu, kralj Senahirim je od kralja Jezekije tražio kao danak muške i ženske muzičare. Izgleda da su to bili prvoklasni izvođači. Ali David se isticao među svim tim virtuozima.

Vrhunski muzičar

David je bio izuzetan muzičar i pesnik. Više od polovine psalama pripisuje se njemu. U detinjstvu je bio pastir i njegov radoznali um upijao je scene iz pastirskog života Vitlejema. Bile su mu poznate jednostavne životne radosti, kao što je slušanje žubora potoka i blejanje jaganjaca koji se odazivaju na njegov glas. Dirnut lepotom ove „muzike“ u svetu oko sebe, uzeo bi harfu i podigao glas slaveći Boga. Kako bi divno bilo čuti melodiju koju je David komponovao za 23. psalam!

David je kao mladić tako lepo svirao harfu da su ga preporučili kralju Saulu, koji ga je uzeo u službu. Kada bi Saula obuzela tuga i nespokojne misli, David bi došao i na svojoj harfi svirao melodije i umirujuće refrene koji su tešili kraljevo srce. Tada bi nestale sumorne misli koje su ga obuzimale i uznemirenost bi ga napustila (1. Samuilova 16:16).

Muzika koju je David toliko voleo i koja ga je činila srećnim, ponekad je  stvarala probleme. Jednog dana kada su se David i Saul vratili kao pobednici iz bitke sa Filistejima, do kraljevih ušiju je doprla pobednička, radosna pesma. Žene su pevale: „Saul pobi hiljade neprijatelja, a David desetine hiljada.“ Saul se na to toliko razbesneo i postao ljubomoran da je ’od tog dana podozrivo gledao Davida‘ (1. Samuilova 18:7-9).

Muzika ga je inspirisala

Davidove kompozicije nadahnute od Boga isticale su se po mnogo čemu. Njegovi psalmi su izražavali najdublje misli i opisivali scene iz pastirskog života. Oni su obuhvatali najrazličitija osećanja i prilike — od izraza hvale do istorijskih zapisa, od radosti zbog berbe grožđa do svečane atmosfere povodom useljenja u dvor, od prisećanja do nade, od molitvi do usrdnih molbi. (Videti Psalme 32, 23, 145, 8, 30, 38, 72, 51, 86 i njihove uvode.) Prilikom smrti Saula i njegovog sina Jonatana, David je sastavio naricaljku koja je nazvana ’Pesma o luku‘ i počinjala rečima: „Lepota je tvoja, o Izraele, pogubljena na gorama tvojim!“ Ton pesme je tužan. David je znao kako da izrazi širok spektar osećanja, kako stihovima tako i muzikom na harfi (2. Samuilova 1:17-19).

Pošto je bio vesele naravi, David je voleo veselu, živu muziku sa izraženim ritmom. Kada je doneo kovčeg saveza u Sion, poskakivao je i igrao iz sve snage kako bi proslavio taj događaj. Biblijski izveštaj ukazuje da je ta muzika bila izuzetno živa. Možete  li zamisliti taj prizor? Njegova žena Mihala ga je zbog toga prekorila. Ali Davidu to nije bilo važno. On je voleo Jehovu i muzika koja ga je ispunila tolikom radošću navela ga je da poskakuje pred svojim Bogom (2. Samuilova 6:14, 16, 21).

Kao da sve to nije bilo dovoljno, David je takođe izmislio nove muzičke instrumente (2. Letopisa 7:6). Sve u svemu, on je očigledno bio izuzetno nadaren umetnik — pesnik, kompozitor, izvođač i stvaralac. Međutim, David je učinio i nešto više.

Pevanje i muzika u hramu

Najznačajnije Davidovo delo bilo je organizovanje pevanja i sviranja u Jehovinom domu. Na čelo 4 000 pevača i muzičara postavio je Asafa, Emana i Jedutuna (koga su verovatno zvali i Etan). David ih je udružio sa 288 stručnjaka koji su obučavali i nadgledali ostale. Svih 4 000 pevača i muzičara bilo je u hramu za vreme tri velika godišnja praznika. Zamislite kako je impresivno zvučao taj veličanstveni hor! (1. Letopisa 23:5; 25:1, 6, 7).

U hramu su pevali samo muškarci. Izraz „za ’Devojke‘“ u uvodu 46. psalma odnosi se na veoma visoke glasove ili instrumente. Svi su pevali jednoglasno, kao što pokazuje stih iz 2. Letopisa 5:13: „Složno [su] u jedan glas hvalili Jehovu.“ Možda su pevali pesme kao što su 3. psalam i mnogi drugi Davidovi psalmi, a one su ponekad imale i refren poput onog koji se navodi u Psalmu 42:5, 11 i 43:5. Takođe se veoma cenilo antifonalno pevanje — naizmenično pevanje horova ili solista. To je slučaj u 24. psalmu, koji je bez sumnje komponovan za priliku kada je David preneo kovčeg saveza u Sion (2. Samuilova 6:11-17).

Međutim, nisu pevali samo oni koji su služili u hramu. Narod je pevao kada su se penjali ka Jerusalimu radi godišnjih praznika. Na to se možda odnosi izraz „pesma za uspinjanje“  (Psalam 120 do 134). Na primer, u 133. psalmu David uzvisuje bratsku ljubav u kojoj su Izraelci uživali u tim prilikama. On počinje sledećim rečima: „Gle, kako je dobro i kako je divno kad braća žive zajedno u jedinstvu!“ Možete li zamisliti muziku koja je pratila te reči?

Muzika u obožavanju Jehove

Takve pesme sačinjavaju deseti deo Biblije, a knjiga Psalama podstiče sve ljude da daju hvalu Bogu (Psalam 150). Uz muziku se mogu zaboraviti životne brige, a pevanje može biti poput melema za ranjeno srce. Međutim, Biblija takođe preporučuje da oni koji su veseli pevaju psalme (Jakov 5:13).

Pevanje je način na koji se može izraziti vera i ljubav prema Bogu. U noći pre svog pogubljenja, Isus i apostoli su završili večeru pesmom (Matej 26:30). Kakav je samo glas Davidov Sin sigurno imao — on koji je slušao slavno pevanje u Božjim nebeskim dvorima! Verovatno su pevali psalme od 113 do 118, poznate kao Halel psalmi. Ako je tako, Isus je sa apostolima, koji nisu bili svesni svih događaja koji će se uskoro odigrati, glasno pevao: „Ljubav se u meni budi, jer Jehova čuje glas moj, usrdne molbe moje... Uža smrti obavila su me, nevolje grobne zadesile su me... ’O Jehova, izbavi dušu moju!‘“ (Psalam 116:1-4).

Muzika nije čovekov izum. Biblija opisuje muziku i pevanje na samim nebesima, gde duhovna stvorenja sviraju simbolične harfe i pevaju hvale oko Jehovinog prestola (Otkrivenje 5:9; 14:3; 15:2, 3). Jehova Bog je podario muziku ljudima, usadio im u srce osećaj za nju i nezadrživu želju da svoja osećanja izraze sviranjem i pevanjem. Za verne ljude, muzika je pre svega dar od Boga (Jakov 1:17).

[Istaknuti tekst na 27. strani]

„U dan svog veselja, u vreme svojih svečanosti... trubite u trube“ (BROJEVI 10:10)

[Istaknuti tekst na 28. strani]

„Jehova je moj Pastir. Ništa mi neće nedostajati. Na pašnjacima zelenim odmor mi daje, vodi me na spokojna mesta gde obilne vode teku“ (PSALAM 23:1, 2)

[Istaknuti tekst na 29. strani]

’Bilo je četiri hiljade onih koji su hvalili Jehovu uz instrumente za koje je David rekao da ih je napravio za davanje hvale’ (1. LETOPISA 23:4, 5)

[Istaknuti tekst na 29. strani]

David je izrazio čitav spektar osećanja kako stihovima tako i muzikom

[Istaknuti tekst na 30. strani]

„Hvalite Jah! Hvalite ga uz daire i igru! Sve što diše neka hvali Jah!“ (PSALAM 150:1, 4, 6)

[Okvir/Slike na 28. strani]

 Instrumenti u biblijska vremena

Od žičanih instrumenata bili su poznati lauta, harfa i instrumenti s deset žica (Psalam 92:3). Štimovali su se po alamotu i šeminitu, što su izrazi koji se verovatno odnose na gornju i donju oktavu (1. Letopisa 15:20, 21, fusnote). Od limenih i drvenih duvačkih instrumenata koristili su se frula, flauta, rog i trube, u koje se ’glasno trubilo‘ (2. Letopisa 7:6; 1. Samuilova 10:5; Psalam 150:3, 4). Prilikom posvećenja hrama, trubači i pevači su „složno u jedan glas“ hvalili Jehovu (2. Letopisa 5:12, 13). To verovatno znači da su bili u istom tonalitetu i da nije bilo neskladnih tonova. Od udaraljki su bile zastupljene daire i čegrtaljke, jedna vrsta zvečki, kao i ’razni instrumenti napravljeni od smrekovog drveta‘. Tu su bile i činele — male, koje su nazvane „činele zvonke“, i velike, čiji je zvuk opisan kao „zveket činela“ (2. Samuilova 6:5; Psalam 150:5).

[Slike]

Gore: detalj sa Titovog slavoluka iz Rima koji prikazuje trube odnete iz jerusalimskog hrama 70. n. e. Novčići datiraju otprilike iz 130. n. e. i prikazuju jevrejske muzičke instrumente

[Izvor]

Novčići: © 2007 by David Hendin. All rights reserved.