Пређи на садржај

Пређи на садржај

Где су становали

Где су становали

Живот хришћана у првом веку

Где су становали

„Нисам ништа пропустио да вам кажем... и да вас поучавам јавно и идући од куће до куће“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 20:20)

ПРОШЛИ сте кроз масивну капију и закорачили у град из првог века. Попут многих других, и он је подигнут на узвишењу на чијем се врху налази горњи град. Његове бројне беле виле, већином окружене вртовима с каменим зидом, блистају на сунчевим зрацима. То је крај у ком живе богати. Даље низ падину, налази се више кућа различитих величина и изгледа. Те велике камене куће на спрат, нанизане дуж поплочаних улица, припадају средњој класи коју чине трговци и земљопоседници. Још ниже у долини налази се сиротињски крај. Мали, неугледни кућерци који изгледају попут кутија збијени су дуж уских пролаза или начичкани око малих дворишта.

Док се пробијате кроз уличну гужву, до вас са свих страна допиру звуци и мириси који буде чула. Жене припремају оброке чији се примамљиви мириси шире унаоколо. Чују се животиње и разиграна деца. Мушкарци неуморно раде у бучним, загушљивим продавницама.

Куће су биле средиште живота хришћанских породица, које су у њима обављале свакодневне активности, поучавале се духовним вредностима и служиле Богу.

Мање куће. Као и данас, величина и изглед кућа разликовали су се у зависности од места на ком су изграђене и имовинског стања породице. Најмање куће (1) су се састојале од једне скучене, мрачне просторије у којој је живела цела породица. Многе мале куће биле су саграђене од опека сушених на сунцу, док су друге биле од грубо обрађеног камена. И једне и друге су углавном подизане на каменом темељу.

Унутрашњи зидови су били малтерисани а земљани под поплочан, због чега је било потребно стално одржавање. На крову или зиду налазио се барем један мали отвор кроз који је излазио дим из кухиње. Намештај је био сведен само на најосновније предмете.

Конструкцију крова су чиниле кровне гредице постављене преко јачих дрвених греда подупртих стубовима. На те гредице се стављала сабијена земља, пруће и трска. Затим се преко свега наносио слој гипсаног малтера, тако да кров није пропуштао воду. За пењање на кров коришћене су мердевине које су стајале изван куће.

Упркос скученом простору, хришћански домови су били пријатна места, где су чак и сиромашне породице могле да буду духовно богате и срећне.

Средња класа. Веће камене куће на два нивоа (2) у којима је живела средња класа имале су гостинску собу (Марко 14:13-16; Дела апостолска 1:13, 14). У тој великој горњој соби могло се окупити више људи и често је била на располагању гостима у време празника (Дела апостолска 2:1-4). И ове и веће куће (3) трговаца и земљопоседника биле су саграђене од кречњачких блокова повезаних кречним малтером. Подови су били поплочани, на унутрашње зидове је стављан гипсани малтер, а спољашњи зидови су кречени у бело.

До горњих соба и крова водило је степениште. Сви равни кровови су били оивичени оградом како би се спречио нечији пад или нека друга незгода (Поновљени закони 22:8). Под импровизованим заклоном од сунца, кров је током дневне жеге био пријатно место за проучавање, дубоко размишљање, молитву или одмор (Дела апостолска 10:9).

Премда је у њима често живела шира породица, у овим чврстим кућама било је довољно места за све јер су имале веће просторије, засебне спаваће собе и пространу кухињу и трпезарију.

Раскошније куће. Куће у римском стилу (4) прилично су се разликовале по величини, изгледу и конструкцији. Простране собе су биле распоређене око триклинијума, велике трпезарије која је представљала средиште породичних активности. Неке куће су имале два или више нивоа (5) и красили су их ограђени вртови.

У раскошнијим кућама налазио се намештај најфиније израде, понекад украшен умецима од слоноваче и злата. У њих је чак била спроведена вода и имале су купатила. Подови су били од дрвета или разнобојног мермера, а зидови су често облагани кедровином. За грејање су коришћени жеравници, велике отворене посуде са жаром. На прозоре су ради безбедности постављане решетке, обично од дрвета, а завесе су пружале извесну меру приватности. У дебелом каменом зиду, на месту где се налазио прозор, био је уклесан простор за седење (Дела апостолска 20:9, 10).

Без обзира на величину или изглед свог дома, први хришћани су радо примали госте и били су великодушни. Зато путујућим надгледницима није било тешко да нађу срдачну, гостољубиву породицу код које ће боравити док служе у том граду или месту (Матеј 10:11; Дела апостолска 16:14, 15).

„Симонов и Андријин дом“. Исус је био срдачно дочекан у ’Симоновом и Андријином дому‘ (Марко 1:29-31). Кућа ових рибара се налазила у Капернауму, поред Галилејског мора, и вероватно је била део затвореног низа скромних здања (6) начичканих око поплочаног дворишта.

Врата и прозори таквих кућа гледали су на двориште, које је било средиште свакодневних активности као што су кување и печење хране, млевење жита, дружење и узимање оброка.

Приземне куће у Капернауму биле су направљене од необрађеног базалта, вулканске стене која се могла наћи у том крају. Спољашње степенице водиле су на раван кров направљен од набијене земље или црепа стављеног преко трске и кровних гредица које су стајале на јачим гредама (Марко 2:1-5). Поплочани под је обично био прекривен тканим простиркама.

Градњом кућа настајале су улице и уски пролази дуж обале Галилејског мора. Капернаум је био идеално место за рибаре којима је море било главни извор прихода.

„Од куће до куће“. Све у свему, домови првих хришћана су били разнолики — од земљаних кућа с једном просторијом до пространих, раскошних камених вила.

Те куће нису само пружале кров над главом. Унутар њихових зидова, чланови породице су усвајали духовне вредности и заједно су служили Богу. Хришћани су се окупљали у приватним домовима да би проучавали Свето писмо и дружили се са суверницима. Знање које су стицали добро су користили док су обављали најважније дело, наиме проповедање и поучавање „од куће до куће“ широм римског света (Дела апостолска 20:20).