Život hrišćana u prvom veku

Gde su stanovali

„Nisam ništa propustio da vam kažem... i da vas poučavam javno i idući od kuće do kuće“ (DELA APOSTOLSKA 20:20)

PROŠLI ste kroz masivnu kapiju i zakoračili u grad iz prvog veka. Poput mnogih drugih, i on je podignut na uzvišenju na čijem se vrhu nalazi gornji grad. Njegove brojne bele vile, većinom okružene vrtovima s kamenim zidom, blistaju na sunčevim zracima. To je kraj u kom žive bogati. Dalje niz padinu, nalazi se više kuća različitih veličina i izgleda. Te velike kamene kuće na sprat, nanizane duž popločanih ulica, pripadaju srednjoj klasi koju čine trgovci i zemljoposednici. Još niže u dolini nalazi se sirotinjski kraj. Mali, neugledni kućerci koji izgledaju poput kutija zbijeni su duž uskih prolaza ili načičkani oko malih dvorišta.

Dok se probijate kroz uličnu gužvu, do vas sa svih strana dopiru zvuci i mirisi koji bude čula. Žene pripremaju obroke čiji se primamljivi mirisi šire unaokolo. Čuju se životinje i razigrana deca. Muškarci neumorno rade u bučnim, zagušljivim prodavnicama.

Kuće su bile središte života hrišćanskih porodica, koje su u njima obavljale svakodnevne aktivnosti, poučavale se duhovnim vrednostima i služile Bogu.

Manje kuće. Kao i danas, veličina i izgled kuća razlikovali su se u zavisnosti od mesta na kom su izgrađene i imovinskog stanja porodice. Najmanje kuće (1) su se sastojale od jedne skučene, mračne prostorije u kojoj je živela cela porodica. Mnoge male kuće bile su sagrađene od opeka sušenih na suncu, dok su druge bile od grubo obrađenog kamena. I jedne i druge su uglavnom podizane na kamenom temelju.

 Unutrašnji zidovi su bili malterisani a zemljani pod popločan, zbog čega je bilo potrebno stalno održavanje. Na krovu ili zidu nalazio se barem jedan mali otvor kroz koji je izlazio dim iz kuhinje. Nameštaj je bio sveden samo na najosnovnije predmete.

Konstrukciju krova su činile krovne gredice postavljene preko jačih drvenih greda poduprtih stubovima. Na te gredice se stavljala sabijena zemlja, pruće i trska. Zatim se preko svega nanosio sloj gipsanog maltera, tako da krov nije propuštao vodu. Za penjanje na krov korišćene su merdevine koje su stajale izvan kuće.

Uprkos skučenom prostoru, hrišćanski domovi su bili prijatna mesta, gde su čak i siromašne porodice mogle da budu duhovno bogate i srećne.

Srednja klasa. Veće kamene kuće na dva nivoa (2) u kojima je živela srednja klasa imale su gostinsku sobu (Marko 14:13-16; Dela apostolska 1:13, 14). U toj velikoj gornjoj sobi moglo se okupiti više ljudi i često je bila na raspolaganju gostima u vreme praznika (Dela apostolska 2:1-4). I ove i veće kuće (3) trgovaca i zemljoposednika bile su sagrađene od krečnjačkih blokova povezanih krečnim malterom. Podovi su bili popločani, na unutrašnje zidove je stavljan gipsani malter, a spoljašnji zidovi su krečeni u belo.

Do gornjih soba i krova vodilo je stepenište. Svi ravni krovovi su bili oivičeni ogradom kako bi se sprečio nečiji pad ili neka druga nezgoda (Ponovljeni zakoni 22:8). Pod improvizovanim zaklonom od sunca, krov je tokom dnevne žege bio prijatno mesto za proučavanje, duboko razmišljanje, molitvu ili odmor (Dela apostolska 10:9).

Premda je u njima često živela šira porodica, u ovim čvrstim kućama bilo je dovoljno mesta za sve jer su imale veće prostorije, zasebne spavaće sobe i prostranu kuhinju i trpezariju.

Raskošnije kuće. Kuće u rimskom stilu (4) prilično su se razlikovale po veličini, izgledu i konstrukciji. Prostrane sobe su bile raspoređene oko triklinijuma, velike trpezarije koja je predstavljala središte porodičnih aktivnosti. Neke kuće su imale dva ili više nivoa (5) i krasili su ih ograđeni vrtovi.

U raskošnijim kućama nalazio se nameštaj najfinije izrade, ponekad ukrašen umecima od slonovače i zlata. U njih je  čak bila sprovedena voda i imale su kupatila. Podovi su bili od drveta ili raznobojnog mermera, a zidovi su često oblagani kedrovinom. Za grejanje su korišćeni žeravnici, velike otvorene posude sa žarom. Na prozore su radi bezbednosti postavljane rešetke, obično od drveta, a zavese su pružale izvesnu meru privatnosti. U debelom kamenom zidu, na mestu gde se nalazio prozor, bio je uklesan prostor za sedenje (Dela apostolska 20:9, 10).

Bez obzira na veličinu ili izgled svog doma, prvi hrišćani su rado primali goste i bili su velikodušni. Zato putujućim nadglednicima nije bilo teško da nađu srdačnu, gostoljubivu porodicu kod koje će boraviti dok služe u tom gradu ili mestu (Matej 10:11; Dela apostolska 16:14, 15).

„Simonov i Andrijin dom“. Isus je bio srdačno dočekan u ’Simonovom i Andrijinom domu‘ (Marko 1:29-31). Kuća ovih ribara se nalazila u Kapernaumu, pored Galilejskog mora, i verovatno je bila deo zatvorenog niza skromnih zdanja (6) načičkanih oko popločanog dvorišta.

Vrata i prozori takvih kuća gledali su na dvorište, koje je bilo središte svakodnevnih aktivnosti kao što su kuvanje i pečenje hrane, mlevenje žita, druženje i uzimanje obroka.

Prizemne kuće u Kapernaumu bile su napravljene od neobrađenog bazalta, vulkanske stene koja se mogla naći u tom kraju. Spoljašnje stepenice vodile su na ravan krov napravljen od nabijene zemlje ili crepa stavljenog preko trske i krovnih gredica koje su stajale na jačim gredama (Marko 2:1-5). Popločani pod je obično bio prekriven tkanim prostirkama.

Gradnjom kuća nastajale su ulice i uski prolazi duž obale Galilejskog mora. Kapernaum je bio idealno mesto za ribare kojima je more bilo glavni izvor prihoda.

„Od kuće do kuće“. Sve u svemu, domovi prvih hrišćana su bili raznoliki — od zemljanih kuća s jednom prostorijom do prostranih, raskošnih kamenih vila.

Te kuće nisu samo pružale krov nad glavom. Unutar njihovih zidova, članovi porodice su usvajali duhovne vrednosti i zajedno su služili Bogu. Hrišćani su se okupljali u privatnim domovima da bi proučavali Sveto pismo i družili se sa suvernicima. Znanje koje su sticali dobro su koristili dok su obavljali najvažnije delo, naime propovedanje i poučavanje „od kuće do kuće“ širom rimskog sveta (Dela apostolska 20:20).