Примери вере

Испити нису ослабили његову верност

ПЕТАР је напето посматрао лица Исусових слушалаца у синагоги у Капернауму. То је био Петров родни град у ком је ловио рибу на обалама Галилејског мора, место у ком су живели многи његови пријатељи, рођаци и сарадници. Нема сумње да је Петар искрено желео да и његови суграђани прихвате Исуса као он, да осете исто усхићење док им највећи учитељ свих времена говори о Божјем Краљевству. Ипак, ништа од тога се није догодило тог дана.

Многи су престали да слушају Исуса. Неки су гласно негодовали и критиковали његову поруку. Међутим, Петру је најтеже пала реакција појединих Исусових ученика. На њиховим лицима се више није видело задовољство што слушају важна учења, одушевљење због нових открића ни радост што упознају истину. Сада су изгледали узнемирено, чак огорчено. Неки су рекли да су Исусове речи саблажњиве. Више нису желели да га слушају и напустили су синагогу — престали су да следе Исуса.

Био је то тежак период за Петра и остале апостоле. Ни он није потпуно разумео оно што је Исус тог дана говорио. Могао је да схвати због чега те речи, уколико се не објасне, делују тако одбојно. Шта ће Петар учинити? То није ни први ни последњи пут да је његова верност Господу била испитана. Погледајмо како му је вера помогла да преброди такве испите и остане веран.

Веран и када други губе веру

Петар је често био изненађен посматрајући Исуса. Његов Господ је увек изнова поступао и говорио супротно очекивањима других. Само дан раније, Исус је чудом нахранио хиљаде људи који су затим из захвалности покушали да га поставе за краља. Ипак, многи су се зачудили када је он то одбио и рекао ученицима да уђу у чамац и крену преко мора у Капернаум. Док су пловили те ноћи, поново их је изненадио јер је дошао до њих ходајући по узбурканом Галилејском мору. Тада је Петру пружио важну поуку о вери. *

Чим је свануло, видели су да их је народ пратио. Међутим, било је очигледно да су ти људи желели да их Исус опет чудом нахрани а не да добију духовну храну. Исус их је прекорио због тог материјалистичког става. Тај разговор се наставио у синагоги у Капернауму где је Исус рекао својим слушаоцима нешто  сасвим неочекивано док их је поучавао једној важној али тешко разумљивој истини.

Исус није желео да људи у њему виде само некога ко дели дословну храну већ да разумеју да га је Бог послао да пружа духовну храну, и да ће његов живот и смрт омогућити вечни живот људима. Зато је упоредио себе с маном, хлебом који су Израелци у Мојсијево време добијали с неба. Када су неки почели да приговарају, на сликовит начин је објаснио да је неопходно да једу његово тело и пију његову крв како би добили живот. Те речи су изазвале бурну реакцију. Неки су говорили: „Ово су саблажњиве речи. Ко га може слушати?“ Због тога су га многи ученици напустили * (Јован 6:48-60, 66).

Шта ће Петар урадити? И он је био збуњен Исусовим речима. Још увек није разумео да Исус мора умрети како би извршио Божју вољу. Да ли ће поступити као непостојани ученици који су напустили Исуса тог дана? Не. Петар се од тих људи разликовао у нечему врло важном. У чему?

Исус се обратио апостолима и упитао: „Да нећете и ви да одете?“ (Јован 6:67). Иако је питање било упућено дванаесторици, Петар је одговорио на њега. То није било први пут. Можда је он био најстарији међу њима. У сваком случају, сигурно је био најотворенији и изгледа да се ретко кад устезао да каже оно што мисли. Овог пута је рекао нешто предивно и упечатљиво: „Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш речи вечног живота“ (Јован 6:68).

Зар ове речи нису дирљиве? То што је био одан Исусу помогло је Петру да изгради изврсну особину — верност. Јасно је разумео да је Исус једини Спаситељ и да се спасење може добити само усвајањем Исусових учења о Божјем Краљевству. Петар је знао да, чак и ако га нешто збуњује, не постоји други начин да стекне Божју наклоност и добије вечни живот.

Да ли и ти делиш његово мишљење? Нажалост, данас многи тврде да воле Исуса али пропуштају да покажу верност. Ако смо искрено одани Христу, имаћемо исто гледиште о његовим учењима као Петар. Потребно је да их усвајамо, разумемо њихово значење и живимо по њима — чак и када је то супротно нашим очекивањима и личним склоностима. Само ако останемо верни можемо се надати вечном животу који нам Исус обећава.

Веран и када прима исправку

Убрзо након свих тих дешавања, Исус је са апостолима и неким ученицима кренуо на дуг пут према северу. Снежни врх горе Хермон, на најсевернијем делу Обећане земље, понекад се назирао чак и  током пловидбе модрим водама Галилејског мора. Та гора се све јасније видела док јој се група путника приближавала успињући се до села у близини Цезареје Филипове. * Налазили су се у прелепом планинском пределу одакле су, гледајући на југ, могли видети већи део Обећане земље. Исус је тада својим следбеницима упутио важно питање.

„Шта говоре људи, ко сам ја?“, желео је да чује. Можемо само да замислимо Петра како хвата Исусов оштроуман поглед и поново размишља о доброти и огромној интелигенцији свог Господа. Исуса је занимало шта су закључили људи који су га слушали и гледали његова дела. Ученици су му у одговору споменули неке уобичајене заблуде о њему. Али он је желео да сазна још нешто. Да ли су и његови блиски следбеници дошли до истих погрешних закључака? „А ви, шта ви кажете, ко сам ја?“, упитао их је (Лука 9:18-22).

И овог пута је Петар брзо одговорио. Јасно и с уверењем је изнео мишљење које је било у срцу већине присутних. „Ти си Христ, Син Бога живога“, рекао је он. Можемо замислити како му Исус с одобравањем упућује осмех и срдачно га похваљује. Исус каже Петру да је Јехова Бог — а не неки човек — омогућио да та важна истина буде тако очигледна онима који имају искрену веру. Петар је могао да разуме једну од најважнијих истина коју је Јехова открио — ко је дугоочекивани Месија, то јест Христ (Матеј 16:16, 17).

За Христа је у древном пророчанству речено да представља камен ког ће градитељи одбацити (Псалам 118:22; Лука 20:17). С тим пророчанством на уму, Исус је објаснио да ће Јехова основати скупштину на том камену, то јест стени, коју је Петар управо препознао. * Затим му је дао неке врло важне одговорности у скупштини. Он није издигао Петра изнад других апостола, како неки тврде, већ му је поверио задужења. Дао му је „кључеве небеског краљевства“ (Матеј 16:19). Требало је да Петар људима из три групе отвори могућност да уђу у Божје Краљевство — најпре Јеврејима, затим Самарићанима и на крају паганима, то јест нејеврејима.

Међутим, Исус је касније рекао да ће се од оних којима је много дато много и тражити, што се обистинило у Петровом случају (Лука 12:48). Исус је наставио да им открива важне појединости о Месији, укључујући и предстојеће патње и смрт  које ће га сигурно задесити у Јерусалиму. Петра су те речи узнемириле. Одвео је Исуса на страну и прекорио га, рекавши: „Буди добар према себи, Господе. Не, теби се то неће догодити“ (Матеј 16:21, 22).

Петар је имао најбољу намеру и зато га је Исусов одговор сигурно веома изненадио. Исус му је окренуо леђа, погледао остале ученике — који су вероватно размишљали попут Петра — и рекао: „Одлази од мене, Сатано! Ти си ми камен спотицања, јер твоје мисли нису Божје, него људске“ (Матеј 16:23; Марко 8:32, 33). Исусове речи су од значаја и за све нас. Врло лако се може десити да људско размишљање превагне над Божјим. Ако нам се то догоди, могли бисмо у жељи да помогнемо ненамерно стати на Сатанину уместо на Божју страну. Како је Петар реаговао?

Он је сигурно знао да га Исус није назвао Сатаном у дословном смислу. На крају крајева, Исус са њим није разговарао на исти начин као са Сатаном. Према изворном тексту, Исус је Петру упутио другачије речи него Сатани. Користио је израз који би се могао превести као: „Иди иза мене“ (Матеј 4:10). Он није одбацио свог апостола у ком је видео толико добрих особина већ је једноставно исправио његово погрешно размишљање. Није тешко разумети да је било потребно да Петар престане да иде испред Исуса и буде попут камена спотицања. Требало је да стоји иза њега као следбеник који га подржава.

Да ли се Петар расправљао, наљутио или увредио? Не. Понизно је прихватио исправку. Тако је поново доказао своју верност. Свима који следе Исуса с времена на време је потребна нека исправка. Само ако понизно прихватамо опомене и научимо нешто из њих, моћи ћемо да будемо све ближи Исусу Христу и његовом Оцу, Јехови Богу (Пословице 4:13).

Благослови за верност

Исус је ускоро рекао још нешто што је збунило ученике: „Заиста, кажем вам, неки од оних који овде стоје неће окусити смрт док не виде Сина човечјег како долази као краљ“ (Матеј 16:28). Нема сумње да су те речи пробудиле Петрову знатижељу. Шта је Исус заправо желео да каже? Петар је можда сматрао да због строгог прекора који је управо примио не постоји могућност да он добије такав благослов.

Међутим, око недељу дана касније, Исус је повео Јакова, Јована и Петра на „високу гору“, вероватно гору Хермон која је била удаљена свега неколико километара. Изгледа да је већ пала ноћ јер су се тројица ученика борила са сном. Али док се Исус молио, десило се нешто што је одагнало сваку поспаност (Матеј 17:1; Лука 9:28, 29, 32).

Исус је почео да се преображава пред њиховим очима. Лице му је засјало и светлело све док није постало сјајно попут сунца, а одећа блиставо бела. Затим су се поред Исуса појавила два човека, један је изгледао као Мојсије а други као Илија. Они су разговарали с њим о „његовом одласку који ће се догодити у Јерусалиму“ — очигледно о његовој смрти и ускрсењу. Сада је било јасно да Петар уопште није био у праву када је мислио да се Исусу тако нешто неће десити! (Лука 9:30, 31).

Петар је желео да на неки начин учествује у тој величанственој визији. Деловало је као да Мојсије и Илија одлазе од Исуса. Зато је проговорио: „Учитељу, добро нам је овде. Зато подигнимо три шатора, један за тебе, један за Мојсија и један за Илију.“ Наравно, Јеховине слуге које су видели у визији већ су одавно умрле и нису им били потребни шатори. Петар заправо није знао шта говори. Па ипак, зар ти није драга особа која показује такво одушевљење и срдачност? (Лука 9:33).

 Петар, Јаков и Јован су те ноћи добили још један благослов. Створио се облак који их је заклонио и из њега се зачуо глас — глас Јехове Бога! Он је рекао: „Ово је мој Син, онај кога сам изабрао. Њега слушајте.“ То је био крај визије и њих тројица су остала сама са Исусом на гори (Лука 9:34-36).

Био је то заиста диван дар за Петра, али и за нас! Он је деценијама касније писао о части коју је имао те ноћи — да буде један од ’очевидаца његовог величанства‘, заправо да унапред види Исуса као прослављеног небеског Краља. Та визија је потврдила истинитост многих пророчанстава из Божје Речи и ојачала је Петрову веру која му је помогла у предстојећим кушњама (2. Петрова 1:16-19). И наша вера може бити ојачана ако, попут Петра, останемо верни Господу ког је Јехова поставио над нама, учимо од њега, прихватамо његову дисциплину и исправке и понизно га следимо из дана у дан.

[Фусноте]

[Оквир/Слика на 28. страни]

 Ко је стена?

„Ја теби кажем: Ти си Петар. На овој стени саградићу своју скупштину“ (Матеј 16:18). На основу ових речи које је Исус упутио апостолу Петру, многи су закључили да је Петар темељ хришћанске скупштине. Католичка црква научава да је Исус узвисио Петра изнад осталих апостола и тако га заправо поставио за првог папу. Зато су у базилици светог Петра у Риму те Исусове речи исписане на латинском језику на унутрашњој страни куполе, словима већим од човека.

Да ли је Исус мислио да је Петар стена на којој ће саградити своју скупштину? Не. Осмотримо три разлога зашто то са сигурношћу можемо рећи. Као прво, и остали апостоли су тада били присутни и нису дошли до тог закључка. Да је Исус дао Петру прво место међу њима, зашто би се касније увек изнова препирали око тога ко је од њих највећи? (Марко 9:33-35; Лука 22:24-26). Друго, из речи апостола Павла јасно се види да та стена није Петар већ Исус Христ (1. Коринћанима 3:11; 10:4). Треће, сам Петар је деценијама касније показао да он није та стена. Уместо тога, написао је да је Исус давно проречени „угаони темељац“ ког је изабрао лично Бог (1. Петрова 2:4-8).

Па ипак, неки и даље тврде да је Исус указао на Петра као на стену пошто његово име значи „стена, камен“. Али, Петрово име на изворном језику није синоним за реч „стена“ која је коришћена у том стиху. На грчком језику, реч „Петар“ (Петрос) је у мушком роду, док је „стена“ (петра) у женском роду. Како онда треба да разумемо Исусове речи? Он је заправо рекао Петру: „Ја теби кажем: Ти си онај кога зовем Петар, или Камен, препознао ко је ’стена‘, то јест Христ, који ће бити темељ хришћанске скупштине.“ Петар је заиста имао велику част да учествује у откривању те важне истине!

[Слика на странама 24, 25]

Петар је био веран и када је добио исправку

[Слика на 26. страни]

Петрова верност је била награђена величанственом визијом