Kako izgleda nebesko područje?

NEKI ljudi misle da je nemoguće išta saznati o nebeskom području, to jest o nebu, jer još niko nije došao odatle da bi mogao da kaže nešto o tome. Možda su izgubili iz vida da je Isus rekao da je „sišao s neba“ (Jovan 6:38). On je i nekim verskim vođama rekao: „Vi ste odozdo, a ja sam odozgo“ (Jovan 8:23). Šta je Isus rekao o nebu?

Isus je potvrdio da je nebo područje na kom Jehova prebiva. Boga je nazvao svojim ’Ocem koji je na nebu‘ (Matej 12:50). Ali Isus nije koristio reč „nebo“ samo u tom značenju. Na primer, nebom je nazvao i zemljinu atmosferu kada je rekao: „Pogledajte ptice nebeske“ (Matej 6:26). Naravno, Jehova prebiva iza te atmosfere jer u Bibliji piše: „On boravi nad krugom zemaljskim“ (Isaija 40:22).

Da li ’Otac koji je na nebu‘ živi među zvezdama? U Svetom pismu se pod „nebom“ podrazumeva i svemir. Na primer, jedan psalmista je napisao: „Kada gledam nebesa tvoja, delo prsta tvojih, mesec i zvezde koje si načinio, šta je smrtni čovek da na njega misliš?“ (Psalam 8:3, 4).

Jehova ne mora da živi unutar svemira koji je stvorio baš kao što ni stolar ne živi u ormaru koji je napravio. Zato je logično što je kralj Solomon, kada je posvetio Jehovi hram u Jerusalimu, rekao: „Da li će Bog zaista prebivati na zemlji? Gle, ni nebesa ni nebo nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom koji sam sagradio!“ (1. Kraljevima 8:27). Ako Jehova ne prebiva na doslovnim nebesima, kakvo je to nebo na kom on živi?

Iako ljudi proučavaju svemir pomoću jakih teleskopa, a neki i putuju u svemir, i dalje važi ono što Biblija kaže: „Nijedan čovek nikada nije video Boga“ (Jovan 1:18). Isus je objasnio zašto je to tako rekavši: „Bog je Duh“ (Jovan 4:24).

Naše telo je od krvi i mesa i može se videti i opipati. Međutim, Jehova nema telo poput našeg. Prema tome, kada je Isus rekao da je živeo sa Ocem na „nebu“, mislio je na to da je imao uzvišeniji oblik života od fizičkog (Jovan 17:5; Filipljanima 3:20, 21). Područje gde je Isus kao duhovno biće živeo sa svojim Ocem jeste ono što Biblija naziva „nebom“. Kako ono izgleda? Šta se tamo dešava?

Mesto gde se vredno radi

Biblija opisuje nebo kao područje gde se stalno nešto dešava. Ona kaže  da tamo živi na stotine miliona duhovnih bića vernih Bogu (Danilo 7:9, 10). Svako od tih duhovnih stvorenja je ličnost za sebe. Na osnovu čega to znamo? U čitavom vidljivom stvarstvu ne postoje dva potpuno ista živa bića, pa možemo biti sigurni da i na nebu postoji velika raznolikost. Zadivljujuće je to što ova nebeska stvorenja rade zajedno u jedinstvu, što je ogromna razlika u odnosu na današnji svet u kom je retkost da ljudi dobro sarađuju jedni s drugima.

Pogledajmo kako se u Bibliji opisuje šta se dešava na nebu. „Blagosiljajte Jehovu, anđeli njegovi, moćni i silni, koji izvršavate reč njegovu, slušajući zapovesti njegove! Blagosiljajte Jehovu, sve vojske njegove, sluge njegove, vi koji vršite volju njegovu!“ (Psalam 103:20, 21). Dakle, na nebu se mnogo toga radi. Taj rad sigurno pričinjava veliko zadovoljstvo duhovnim stvorenjima.

Anđeli radosno služe Bogu već veoma dugo, još pre nego što je zemlja stvorena. Pismo kaže da su Božji sinovi ’u veselju zajedno pevali‘ i „klicali od radosti“ kad je Jehova stvorio zemlju (Jov 38:4, 7). Jedan od Božjih nebeskih sinova je čak imao čast da radi s Bogom na stvaranju svega drugog (Kološanima 1:15-17). Posle ovog opisa onog što se dešava na nebu, možda imate neka pitanja o nebu i čovečanstvu.

Da li su ljudi stvoreni s namerom da odu na nebo?

S obzirom na to da su anđeli služili Bogu na nebu i pre nego što je stvorena zemlja, prvi čovek i žena očigledno nisu stvoreni s namerom da se nastane na nebu. Naprotiv, Bog je prvom ljudskom paru rekao: „Rađajte se i množite se, napunite zemlju“ (Postanak 1:28; Dela apostolska 17:26). Adam je bio prvo zemaljsko biće sposobno da uči o Bogu i da mu verno služi. Od njega je nastao ljudski rod čiji je dom zemlja. „Nebesa — nebesa Jehovi pripadaju, a zemlju je dao sinovima ljudskim“ (Psalam 115:16).

Sasvim je normalno što ljudi ne žele da umru. Nije prirodno da ljudi umiru. Bog je Adamu rekao da će umreti samo ako bude neposlušan. Da je Adam bio poslušan Bogu, nikada ne bi umro (Postanak 2:17; Rimljanima 5:12).

Zato nije čudo što Bog Adamu nije rekao ništa o odlasku na nebo. Dakle, zemlja nije mesto gde se ljudi iskušavaju da bi se videlo da li su podobni za život na nebu. Čovek je stvoren da zauvek živi na zemlji, što je Božja namera čije je ostvarenje tek pred nama. U Bibliji stoji obećanje: „Pravednici će posedovati zemlju, i zauvek će na njoj živeti“ (Psalam 37:29). Jasno je da ljudi nisu stvoreni s namerom da odu na nebo. Zašto je onda Isus svojim apostolima obećao nebeski život? Da li je Isus hteo da kaže da će svi dobri ljudi otići na nebo?