Да ли хришћани треба да држе сабат?
Да ли хришћани треба да држе сабат?
КРАЈЕМ 1980-их, групице методиста затвориле су прилазе Суви, главном граду Фиџија. Мушкарци, жене и деца — сви обучени као да иду у цркву — блокирали су путеве на 70 места. Зауставили су сав комерцијални саобраћај, као и домаће и међународне летове. Због чега су то урадили? Тражили су да влада поново успостави строго држање сабата.
Од 2001, свака вишеспратница у Израелу мора имати најмање један лифт који аутоматски стаје на сваком спрату. Зашто? Због тога што ортодоксни Јевреји, који држе сабат од заласка сунца у петак до заласка сунца у суботу, чак и притискање дугмади у лифту сматрају послом.
У Тонги, краљевству у јужном делу Тихог океана, недељом је забрањен сваки облик рада. Обуставља се сав ваздушни и поморски саобраћај. Ниједан уговор склопљен тог дана не сматра се важећим. Уставом Тонге прописано је да недељу сви морају „сматрати светом“, без обзира на верску припадност. Зашто? На тај начин је засигурано да ће сви у земљи држати сабат.
Као што ови примери показују, многи људи верују да Бог захтева да се поштује седмични дан одмора. У ствари, неки кажу да је држање сабата веома важно и уверени су да је повезано с вечним спасењем. Други сматрају да је држање сабата најважнија Божја заповест. Шта је сабат? Да ли Библија заповеда хришћанима да сваке седмице држе сабат?
Шта је сабат?
Реч „сабат“ потиче од хебрејске речи која значи „починак, одмор, мировање“. Премда се у књизи Постанак каже да Јехова Бог од седмог дана почива од свих дела која је начинио, Божји народ је тек у Мојсијево време добио заповест да држи 24-часовни дан одмора, то јест сабат (Постанак 2:2). Након што су Израелци отишли из Египта 1513. пре н. е., Јехова им је у пустињи чудом давао ману. У вези са сакупљањем мане било им је речено: „Шест дана ћете то скупљати, а седми дан је сабат. Тада тога неће бити“ (Излазак 16:26). У наставку се каже: „Народ је држао сабат седмог дана“, од заласка сунца у петак до заласка сунца у суботу (Излазак 16:30).
Кратко након што их је упутио да то чине, Јехова је донео закон о држању сабата који је касније укључио у Десет заповести датих Мојсију (Излазак 19:1). Четврта од тих заповести делимично гласи: „Сећај се сабатног дана и сматрај га светим. Шест дана ради и обављај сав свој посао. А седми дан је сабат посвећен Јехови, твом Богу“ (Излазак 20:8-10). Тако је држање сабата постало саставни део живота у Израелу (Поновљени закони 5:12).
Да ли је Исус држао сабат?
Да, Исус је држао сабат. У Светом писму је речено: „Кад се време навршило, Бог је послао свог Сина, рођеног од жене и подложног закону“ (Галатима 4:4). Исус је био Израелац и самим тим је био подложан Мојсијевом закону, што је обухватало и држање сабата. Савез закона је престао да важи тек после Исусове смрти (Колошанима 2:13, 14). Уколико знамо када су се одиграли претходно поменути догађаји, лакше нам је да разумемо Божје гледиште о овом питању. (Видети хронолошки преглед на страни 15.)
Додуше, Исус је рекао: „Не мислите да сам дошао да обезвредим Закон или Пророке. Нисам дошао да обезвредим, него да испуним“ (Матеј 5:17). Али шта значи израз „испунити“? Објаснићемо то помоћу једног примера: Грађевински предузимач испуњава уговор да ће сазидати неку зграду тако што довршава зидање, а не тако што одбацује уговор. Међутим, након што је посао обављен на задовољство наручиоца, уговор је испуњен и зидар више није обавезан да га се држи. Слично томе, Исус није прекршио или одбацио Закон већ га је испунио тако што га се савршено држао. Након што је тај законски „уговор“ испуњен, Божји народ више није морао да га се држи.
Да ли је то обавеза за хришћане?
Будући да је Христ испунио Закон, да ли су хришћани обавезни да држе сабат? Одговор налазимо у речима апостола Павла: „Зато нека вам нико не говори шта да једете и пијете и нека вам не заповеда да славите празнике или младине или сабате, јер је то само сенка онога што долази, а стварност је Христ“ (Колошанима 2:16, 17).
Ове речи надахнуте од Бога показују да је дошло до велике промене у ономе што он очекује од својих слугу. Зашто је наступила та промена? Због тога што су хришћани под новим законом, ’Христовим законом‘ (Галатима 6:2). Пређашњи Закон савеза који је Израелцима дат преко Мојсија престао је да важи када га је Исус испунио својом смрћу (Римљанима 10:4; Ефешанима 2:15). Да ли је и заповест о држању сабата такође престала да важи? Да. Након што је рекао да смо „ослобођени Закона“, апостол Павле је указао на једну од Десет заповести (Римљанима 7:6, 7). То значи да су Десет заповести, укључујући одредбу о сабату, део Закона који је престао да важи. Према томе, Божје слуге више нису под обавезом да држе седмични сабат.
Прелазак са израелског на хришћански начин обожавања Бога могао би се приказати на следећи начин: Понекад држава промени свој устав. Након доношења новог устава, од људи се више не очекује да поштују претходни. Премда неки закони у новом уставу могу бити исти као у претходном, други могу бити потпуно нови. Зато је потребно добро упознати нови устав како би се утврдило који су закони сада на снази. Осим тога, савестан грађанин ће желети да зна када је нови устав ступио на снагу.
Слично томе, Јехова Бог је израелском народу дао преко 600 закона, који су обухватали и Десет заповести. Неки од тих закона односили су се на морал, приношење жртава Богу, бригу о здрављу и држање сабата. Међутим, Исус је рекао да ће његови помазани следбеници сачињавати нов „народ“ (Матеј 21:43). Тај народ је 33. н. е. добио нови „устав“ чији темељ чине два основна закона — љубав према Богу и љубав према ближњем (Матеј 22:36-40). Премда „Христов закон“ садржи одредбе које су сличне онима из Закона датог Израелу, не треба да се изненадимо што су неки закони другачији док се неких више не морамо држати. Закон о држању седмичног сабата је једна од одредби које су укинуте.
Да ли је Бог променио своја мерила?
Да ли прелазак с Мојсијевог на Христов закон значи да је Бог променио своја мерила? Не. Као што један родитељ мења правила која поставља својој деци, у зависности од њиховог узраста и околности, тако и Јехова мења законе које доноси за свој народ. Апостол Павле је то објаснио на следећи начин: „Пре него што је дошла вера, били смо чувани под законом, предати у заточеништво, чекајући веру која је имала да се објави. Тако нам је Закон био старатељ који нас је водио до Христа, да будемо проглашени праведнима због вере. А откако је дошла вера, више нисмо под старатељем“ (Галатима 3:23-25).
Како се Павлови аргументи примењују на сабат? Осмотримо следећи пример: Док је у школи, од ученика се обично захтева да одређеног дана у седмици учи неки предмет, као што је обрада дрвета. Међутим, након што се запосли, можда ће вештине које је стекао морати да користи свакодневно, а не само тог дана. Слично томе, док су били под Законом, од Израелаца се захтевало да сваке седмице издвајају један дан за одмор и служење Богу. С друге стране, од хришћана се очекује да служе Богу сваког дана, а не само једном седмично.
Да ли је онда погрешно издвајати један дан у седмици за одмор и духовне активности? Не. Божја Реч препушта такву одлуку свакој особи, што показују следеће речи: „Неко сматра да је један дан важнији од другог, а други сматра да су сви дани једнаки. Нека свако буде потпуно уверен у своје мишљење“ (Римљанима 14:5). Иако неки људи могу одлучити да један дан сматрају важнијим од других, Библија јасно показује да Бог од хришћана не тражи да држе сабат.
[Истакнути текст на 12. страни]
„Шест дана ћете то скупљати, а седми дан је сабат. Тада тога неће бити“ (ИЗЛАЗАК 16:26)
[Истакнути текст на 14. страни]
„Тако нам је Закон био старатељ који нас је водио до Христа, да будемо проглашени праведнима због вере. А откако је дошла вера, више нисмо под старатељем“ (ГАЛАТИМА 3:24, 25)
[Оквир/Дијаграм на 13. страни]
Међународна датумска граница и сабат
Међународна датумска граница задаје муке онима који верују да сви морају држати сабат истог дана, где год да живе. Датумска граница је замишљена линија која прелази преко Тихог океана, већим делом дуж 180. меридијана. Земље западно од датумске границе су један дан испред земаља које су источно од ње.
Примера ради, када је на Фиџију и Тонги недеља, на Самои и Ниуеу је субота. Према томе, ако неко држи сабат на Фиџију у суботу, његови суверници на Самои, која је удаљена само 1 145 километара, биће на послу јер је тамо петак.
Адвентисти на Тонги држе сабат у недељу, наводећи да то чине како би празновали сабат истог дана као и њихови суверници на Самои, која је удаљена више од 850 километара. Међутим, у исто време, адвентисти који живе на мање од 800 километара удаљеном Фиџију не одмарају се јер је код њих недеља, а они држе сабат у суботу.
[Дијаграм]
(За комплетан текст, види публикацију)
\
\
\
\ САМОА
\
— ― ― ― ― ― ― ―
ФИЏИ \
субота \ недеља
\
\
ТОНГА \
\
\
\
[Табела на 15. страни]
(За комплетан текст, види публикацију)
Важне чињенице о сабату
Премда се на неким местима у Библији говори о томе да треба држати сабат, потребно је да утврдимо у ком периоду је то записано.
4026. пре н. е. ПРЕ МОЈСИЈА
СТВАРАЊЕ АДАМА Закон о сабату није постојао пре
времена Мојсија и Израелаца
(Поновљени закони 5:1-3, 12-14).
1513. пре н. е. БОЖЈИ ЗАКОН ДАТ ИЗРАЕЛУ
ИЗРАЕЛЦИ ДОБИЈАЈУ ЗАКОН Закон о сабату није био дат
другим народима (Псалам 147:19, 20).
Он је служио као „знак“ између Јехове
и Израелових синова (Излазак 31:16, 17).
Седмични сабат је био само један од
многих сабата које су Израелци морали
да држе (Левитска 16:29-31; 23:4-8;
25:4, 11; Бројеви 28:26).
33. н. е. ХРИСТОВ ЗАКОН
ЗАКОН ДАТ ИЗРАЕЛУ Апостоли и старешине су 49. н. е.
ПРЕСТАЈЕ ДА ВАЖИ у Јерусалиму разматрали шта Бог
очекује од хришћана. Међу одредбама које
су хришћани морали да поштују није
споменуто празновање сабата
Апостол Павле је био забринут за
хришћане који су упорно тврдили да треба
држати одређене дане (Галатима 4:9-11).
2010. н. е.
[Слика на 11. страни]
Новине су известиле да су групице методиста блокирале путеве, тражећи да се на Фиџију поново успостави строго држање сабата
[Извор]
Courtesy of the Fiji Times
