Марко — „користан за службу“

СКУПШТИНА у Антиохији понекад је имала проблема, али је сукоб између апостола Павла и Варнаве био нешто ново. Они су планирали мисионарско путовање и када је требало да одлуче кога ће повести са собом, дошло је до „жестоке свађе“ (Дела 15:39). Раздвојили су се и отишли свако својим путем. Свађа је настала због трећег сапутника — Марка.

Ко је био Марко? Зашто су се двојица апостола посвађала због њега? Зашто ниједан од њих није хтео да попусти? Да ли су касније променили мишљење? Шта можемо научити из Маркове животне приче?

Код куће у Јерусалиму

Марко, који је вероватно потицао из богате јеврејске породице, одрастао је у Јерусалиму. Прво директно указивање на њега везано је за историју ране хришћанске скупштине. Када је око 44. н. е. Јеховин анђео чудом  ослободио апостола Петра кога је затворио Ирод Агрипа I, он је отишао у „кућу Марије, мајке Јована кога зову Марко. Тамо су се многи окупљени молили“ (Дела 12:1-12). *

Изгледа да је јерусалимска скупштина одржавала састанке у кући Маркове мајке. Чињеница да су тамо били „многи окупљени“ говори да је та кућа била велика. Марија је имала слушкињу по имену Рода која је отворила када је Петар „покуцао на улазна врата“. Сви ови детаљи указују на то да је Марија била имућна жена. Такође, то што се у извештају помиње њена кућа, а не кућа њеног мужа, можда значи да је била удовица и да је Марко тада био прилично млад (Дела 12:13).

Марко је вероватно био међу онима који су се окупљени молили. Сигурно је добро познавао Исусове ученике и друге који су били сведоци догађаја из Исусове службе. Заправо, изгледа да је Марко био оскудно одевени младић који је кренуо за Исусом када је био ухапшен, али је побегао када су покушали да га ухвате (Мар. 14:51, 52).

Одговорности у скупштини

Дружење са зрелим хришћанима сигурно је позитивно утицало на Марка. Он је духовно сазрео и одговорна браћа су га запазила. Када су Павле и Варнава око 46. н. е. из Антиохије донели „помоћ браћи“ у Јерусалиму због глади, заинтересовали су се за Марка. По повратку у Антиохију, повели су га са собом (Дела 11:27-30; 12:25).

Површним читањем би се могло закључити да између њих није постојала нека друга веза осим што су били духовна браћа, и да су повели Марка са собом једноставно због његових способности. Али једна Павлова посланица открива да је Марко био Варнавин рођак (Кол. 4:10). То нам помаже да разумемо оно што ће се касније десити с Марком.

Након отприлике годину дана, свети дух је рекао Павлу и Варнави да крену на мисионарско путовање. Из Антиохије су се упутили на Кипар. Јован Марко кренуо је с њима ’као помоћник‘ (Дела 13:2-5). Можда је Марко бринуо о практичним стварима током путовања како би апостоли могли да се усредсреде на свој мисионарски задатак.

Павле, Варнава и Марко су били на Кипру, где су проповедали, а затим су наставили до Мале Азије. Тамо је Јован Марко донео одлуку која је разочарала Павла. Извештај каже да их је по доласку у Пергу „напустио и вратио се у Јерусалим“ (Дела 13:13). Зашто је то урадио није познато.

Пар година касније, Павле, Варнава и Марко поново су били у Антиохији.  Двојица апостола су се договарала о другом мисионарском путовању како би наставили оно што су започели на првом. Варнава је желео да поведу његовог рођака, али Павле није хтео ни да чује за то, јер их је Марко претходни пут напустио. Управо је то довело до свађе описане у уводном делу чланка. Варнава је узео Марка и отишао да проповеда на свом родном Кипру, док се Павле упутио у Сирију (Дела 15:36-41). Очигледно су Павле и Варнава на Маркову одлуку гледали другачијим очима.

Помирење

Марко је сигурно био жалостан због свега што се десило. Па ипак, остао је веран Божји слуга. Неких 11 или 12 година након разлаза с Павлом, Марко се поново појављује у историји раног хришћанства, и то тамо где бисмо га најмање очекивали — са апостолом Павлом!

Између 60. и 61. н. е., док је био у затвору у Риму, Павле је послао више посланица које су сада део Светог писма. У посланици Колошанима написао је: „Поздравља вас Аристарх, мој затворски друг, и Марко, Варнавин рођак (за кога вам је већ раније заповеђено да га лепо примите ако дође код вас)... Они су моји једини сарадници у служби за Божје краљевство, они су ми помагали и јачали ме“ (Кол. 4:10, 11).

Какав преокрет! Марко, који је био разлог Павловог отвореног незадовољства, поново је био драгоцени сарадник. Изгледа да је Павле обавестио Колошане да би их Марко могао посетити. Да се то заиста десило, он би дошао у улози Павловог представника.

Да ли је Павле годинама раније био превише критичан према Марку? Да ли је Марко научио нешто из тог догађаја? Или је донекле и једно и друго у питању? Било како било, њихово помирење открива како Павлову тако и Маркову зрелост. Оно што се раније десило препустили су прошлости и наставили да сарађују. Какав изванредан пример за све оне који имају несугласице с неким сухришћанином!

Маркова путовања

Док читамо о разним Марковим путовањима, јасно је да је он био велики путник. Из Јерусалима се преселио у Антиохију, а затим је пловио до Кипра и Перге. Потом је отишао у Рим. Одатле је Павле хтео да га пошаље у Колосе. И то није све!

Апостол Петар је написао своју прву посланицу између 62. и 64. н. е. Забележио је: „Поздравља вас она која је у Вавилону, изабрана као и ви, а и Марко, мој син“ (1. Петр. 5:13). Дакле, Марко је отпутовао у Вавилон да би служио раме уз раме са апостолом Петром који је годинама раније присуствовао састанцима у кући његове мајке.

Када је Павле током свог другог заточеништва у Риму око 65. н. е. позвао Тимотеја да дође из Ефеса, написао је: „Узми Марка и доведи га са собом“ (2. Тим. 4:11). Дакле, Марко је тада био у Ефесу. Има ли икакве сумње да се није  одазвао на Павлов позив да поново дође у Рим с Тимотејем? У то време није било лако путовати, али је Марко то радо чинио.

Још једна посебна част

Марку је указана једна посебна част — да под Јеховиним надахнућем запише једно од јеванђеља. Иако се у другом јеванђељу нигде не наводи име писца, према најранијој традицији оно се приписује Марку а сматра се да је његов извор информација био Петар. Заправо, он је био очевидац свега што је Марко забележио.

Аналитичари Јеванђеља по Марку верују да га је писао за нејевреје, будући да је дао нека корисна објашњења јеврејских обичаја (Мар. 7:3; 14:12; 15:42). Превео је арамејске изразе које нејеврејски читаоци не би могли разумети (Мар. 3:17; 5:41; 7:11, 34; 15:22, 34). Користио је многе латинске изразе и чак објаснио уобичајене грчке речи користећи латинске. Изразио је вредност јеврејских новчића у римском новцу (Мар. 12:42, фуснота). Све то изгледа да је у складу с дугогодишњим предањем по ком је Марко написао своје јеванђеље у Риму.

„Користан за службу“

Писање јеванђеља сигурно није био једини Марков задатак у Риму. Сетимо се шта је Павле рекао Тимотеју: „Узми Марка и доведи га са собом.“ Зашто? Зато што му је био „користан за службу“ (2. Тим. 4:11).

Ово указивање на Марка — хронолошки гледано последње у Светом писму — открива доста тога о њему. Марко се нигде у својој теократској каријери не појављује као апостол, вођа или пророк. Он је био слуга, то јест онај који је бринуо о другима и служио им. А Павлу је у том тренутку, кратко пре смрти, Маркова помоћ сигурно била добродошла.

Када се сви детаљи о Марку склопе у једну целину, добија се слика човека који је био реван објавитељ добре вести у различитим деловима тадашњег света, човека који је радо служио другима. Заиста, Марко је имао дивне благослове зато што није одустао!

Данашње Божје слуге су попут Марка одлучне да проповедају добру вест о Краљевству. Као и Марко, неки од нас могу да се преселе у друго место, чак у другу земљу, како би тамо објављивали добру вест. Премда већина нас нема ту могућност, сви можемо опонашати Марка на један важан начин. Као што је он био спреман да се жртвује да би служио хришћанској браћи, тако и ми треба да будемо спремни да на практичне начине помажемо суверницима како би извршили своју службу Богу. Чинећи то, можемо бити сигурни да ћемо и даље имати Јеховин благослов (Посл. 3:27; 10:22; Гал. 6:2).

[Фуснота]

[Мапа/Слика на странама 8, 9]

(За комплетан текст, види публикацију)

Неки градови које је Марко посетио

Рим

Ефес

Колоси

Перга

Антиохија (у Сирији)

Кипар

СРЕДОЗЕМНО МОРЕ

Јерусалим

Вавилон