Шта Бог чини за нас?

„Зашто, о Јехова, стојиш далеко? Зашто се скриваш кад нас невоља притишће?“ * (ПСАЛАМ 10:1)

САМО летимичан поглед на ударне вести потврђује да живимо у времену пуном невоља. Када нас задеси нека трагедија, било да смо жртва криминала, озбиљне незгоде или нам умре неко кога смо пуно волели, можда се питамо: ’Да ли Бог то види? Да ли он брине за нас? Да ли уопште постоји?‘

Међутим, јесте ли размишљали о томе да се оно што ми очекујемо од Бога можда темељи на погрешној претпоставци? Да то прикажемо: Замислите мало дете коме је тешко зато што је његов отац отишао на посао. Детету недостаје отац и жели да се он врати кући. Осећа се напуштено. Током дана, непрестано пита: „Где је тата?“

Лако можемо уочити грешку у дететовом размишљању. На крају крајева, у том тренутку његов отац ради да би збринуо целу породицу. Може ли се и нама десити да направимо сличну грешку када завапимо: „Где је Бог“?

На пример, неки би желели да Бог буде осветник чија је првенствена улога да одмах казни оне који учине нешто лоше. У очима других, Бог је тек нешто више од небеског Деда Мраза који је ту да дели поклоне — посао, супружника или чак добитак на лутрији.

Обе групе полазе од следеће претпоставке — ако Бог одмах не изврши правду или нам не испуни жеље, онда га сигурно не погађају наше патње и не обраћа пажњу на наше потребе. Али, то је далеко од истине! Чињеница је да управо сада Јехова чини нешто да би збринуо целу људску породицу, иако се то разликује од очекивања многих.

Шта је то што Бог чини? Да бисмо добили одговор на ово питање, најпре треба да се вратимо на почетак људске историје када је однос између људи и Бога био нарушен озбиљно, али не и непоправљиво.

Разорне последице греха

Замислите кућу о којој годинама нико не брине. Кров се урушио, врата су спала са шарки а фасаду су уништили вандали. Некада је та кућа била у добром стању — али више није. Узимајући у обзир степен оштећења, обнова неће бити једноставна и не може се извршити преко ноћи.

Сада размислите о штети која је нанета човечанству пре око 6 000 година, када је  невидљиво духовно биће по имену Сатана навело Адама и Еву да се побуне против Бога. Пре тога је први људски пар имао савршено здравље и могућност да вечно живи са будућим генерацијама свог потомства (Постанак 1:28). Међутим, Адам и Ева су својим грехом нанели велику штету наредним поколењима и пре него што су рођена.

Не треба потценити разорне последице те побуне. Библија каже да је „преко једног човека [Адама] у свет ушао грех и преко греха смрт“ (Римљанима 5:12). Осим што проузрокује смрт, грех нарушава наш однос са Створитељем и утиче на нас у физичком, менталном и емоционалном погледу. Услед тога се наше стање може упоредити са запуштеном кућом. Праведни Јов је то реално описао када је рекао да је човек ’кратког века и пун немира‘ (Јов 14:1).

Али, да ли је Бог напустио људе након Адамовог и Евиног греха? Ни у ком случају! Заправо, од тада па све до данас, наш небески Отац чини нешто за добробит људске породице. Да бисмо боље разумели о чему се ради, осмотримо три корака који се морају предузети приликом обнављања неке куће, и како сваки од њих сликовито представља оно што Бог чини да би човечанство вратио у првобитно стање.

1 Након што процени штету, власник мора одлучити да ли ће обновити или срушити кућу.

Одмах након побуне у Едену, Јехова Бог је обзнанио своју намеру да обнови човечанство. Невидљивом духовном бићу које је стајало иза те побуне упутио је следеће речи: „Ставићу непријатељство између тебе и жене и између твог потомства и њеног потомства. Оно ће ти главу здробити, а ти ћеш га у пету ранити“ (Постанак 3:15).

Тим речима је Јехова обећао да ће уништити узрочника побуне у Едену (Римљанима 16:20; Откривење 12:9). Поред тога, Јехова је прорекао да ће доћи „потомство“ које ће откупити човечанство од греха * (1. Јованова 3:8). Та обећања јасно показују шта је његова намера: Бог неће уништити оно што је створио него ће то обновити. Али за обнову човечанства је потребно време.

2 Архитекта припрема нацрте који јасно показују како ће се одвијати обнова.

Јехова Бог је дао Израелцима скуп закона и упутства за градњу храма у ком ће му вршити свету службу. Библија каже: „То [је] само сенка онога што долази“ (Колошанима 2:17). Попут грађевинских планова, закони и храм су предочавали нешто много значајније.

На пример, Израелци су приносили животињске жртве да  би добили опроштење греха (Левитска 17:11). То је била предслика веће жртве која ће бити принета вековима касније — жртве која ће трајно откупити човечанство од греха. * Нека обележја светог шатора и храма у ком су Израелци служили Богу имала су симболично значење — представљала су оно што ће учинити обећани „потомак“, то јест Месија, почев од жртвене смрти па све до узласка на небо. (Видети 7. страну.)

3 Изабран је градитељ који ће у складу с нацртима извршити обнову.

Исус је био обећани Месија који је положио свој живот за откуп човечанства од греха, у складу са оним што су предочавале жртве које су приносили Израелци. Јован Крститељ је зато рекао да је Исус ’Јагње Божје које односи грех света‘ (Јован 1:29). Исус је радо прихватио тај задатак. Он је рекао: „Нисам сишао с неба да вршим своју вољу, него вољу онога који ме је послао“ (Јован 6:38).

Бог није намеравао само да Исус „свој живот да као откупнину за многе“ већ да позове и друге да постану његови следбеници и буду с њим у Божјем Краљевству (Матеј 20:28; Лука 22:29, 30). Путем тог Краљевства, Бог ће остварити своју намеру за човечанство. Порука о Божјем Краљевству је названа „добра вест“ јер открива да је Бог одредио да та небеска власт преузме контролу над земљом! (Матеј 24:14; Данило 2:44). *

Обнова се наставља

Пре него што је узашао на небо, Исус је заповедио својим следбеницима: „Стварајте ученике од људи из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа... И ја сам с вама у све дане до свршетка овог поретка“ (Матеј 28:19, 20).

Према томе, обнова човечанства није се окончала Исусовом смрћу. Наставиће се све до „свршетка овог поретка“ — када ће Божје Краљевство преузети сву власт над земљом. То време је веома близу. Можемо бити уверени у то јер се данас одигравају догађаји који су део прореченог знака „свршетка овог поретка“ * (Матеј 24:3-14; Лука 21:7-11; 2. Тимотеју 3:1-5).

Из послушности Исусовој заповести, Јеховини сведоци данас у 236 земаља објављују добру вест о Божјем Краљевству. Заправо, сврха часописа који управо читате јесте да вам помогне да сазнате више о том Краљевству и о томе шта ће оно постићи. На другој страни сваког издања Стражарске куле пронаћи ћете следеће речи: „Овај часопис... теши људе добром вешћу да ће Божје Краљевство, које је стварна владавина на небу, ускоро окончати све зло и претворити земљу у рај. Подстиче нас да верујемо у Исуса Христа, који је умро како бисмо могли да добијемо вечни живот и који сада влада као Краљ Божјег Краљевства.“

Додуше, још увек слушамо вести о терористичким нападима и природним катастрофама или доживљавамо личне трагедије. Али, проучавајући Библију можете се уверити да Бог није напустио човечанство. Насупрот томе, он „није далеко ни од кога од нас“ (Дела апостолска 17:27). Његово обећање да ће људима вратити оно што су наши прародитељи изгубили сигурно ће се испунити (Исаија 55:11).

[Фусноте]

 [Табела/Слике на 7. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

„Копија оног стварног“ — Шта је предочавао свети шатор

ОЛТАР

Божја спремност да прихвати Исусову жртву (ЈЕВРЕЈИМА 13:10-12)

ПРВОСВЕШТЕНИК

Исус (ЈЕВРЕЈИМА 9:11)

1 На Дан очишћења, првосвештеник је приносио жртву за грехе народа (ЛЕВИТСКА 16:15, 29-31)

1 Исус је 14. нисана 33. н. е. дао свој живот за нас (ЈЕВРЕЈИМА 10:5-10; 1. ЈОВАНОВА 2:1, 2)

СВЕТИЊА

Јединствени положај пред Богом који је Исус имао након помазања светим духом (МАТЕЈ 3:16, 17; РИМЉАНИМА 8:14-17; ЈЕВРЕЈИМА 5:4-6)

ЗАВЕСА

Исусово људско тело, препрека која је одвајала земаљски од небеског живота (1. КОРИНЋАНИМА 15:44, 50; ЈЕВРЕЈИМА 6:19, 20; 10:19, 20)

2 Првосвештеник је улазио иза завесе која је одвајала Светињу од Светиње над светињама.

2 Након ускрсења, Исус је ’ушао иза завесе‘ тако што је узашао на небо да се „појави пред Божјим лицем за нас“ (ЈЕВРЕЈИМА 9:24-28)

СВЕТИЊА НАД СВЕТИЊАМА

Небо (ЈЕВРЕЈИМА 9:24)

3 У Светињи над светињама првосвештеник би узео мало крви жртвоване животиње и њоме пошкропио пред ковчегом савеза (ЛЕВИТСКА 16:12-14)

3 Тиме што је предао Богу свој живот који је жртвовао на земљи, а који је предочен крвљу, Исус нам је омогућио трајно очишћење од греха (ЈЕВРЕЈИМА 9:12, 24; 1. ПЕТРОВА 3:21, 22)