Šta Bog čini za nas?

„Zašto, o Jehova, stojiš daleko? Zašto se skrivaš kad nas nevolja pritišće?“ * (PSALAM 10:1)

SAMO letimičan pogled na udarne vesti potvrđuje da živimo u vremenu punom nevolja. Kada nas zadesi neka tragedija, bilo da smo žrtva kriminala, ozbiljne nezgode ili nam umre neko koga smo puno voleli, možda se pitamo: ’Da li Bog to vidi? Da li on brine za nas? Da li uopšte postoji?‘

Međutim, jeste li razmišljali o tome da se ono što mi očekujemo od Boga možda temelji na pogrešnoj pretpostavci? Da to prikažemo: Zamislite malo dete kome je teško zato što je njegov otac otišao na posao. Detetu nedostaje otac i želi da se on vrati kući. Oseća se napušteno. Tokom dana, neprestano pita: „Gde je tata?“

Lako možemo uočiti grešku u detetovom razmišljanju. Na kraju krajeva, u tom trenutku njegov otac radi da bi zbrinuo celu porodicu. Može li se i nama desiti da napravimo sličnu grešku kada zavapimo: „Gde je Bog“?

Na primer, neki bi želeli da Bog bude osvetnik čija je prvenstvena uloga da odmah kazni one koji učine nešto loše. U očima drugih, Bog je tek nešto više od nebeskog Deda Mraza koji je tu da deli poklone — posao, supružnika ili čak dobitak na lutriji.

Obe grupe polaze od sledeće pretpostavke — ako Bog odmah ne izvrši pravdu ili nam ne ispuni želje, onda ga sigurno ne pogađaju naše patnje i ne obraća pažnju na naše potrebe. Ali, to je daleko od istine! Činjenica je da upravo sada Jehova čini nešto da bi zbrinuo celu ljudsku porodicu, iako se to razlikuje od očekivanja mnogih.

Šta je to što Bog čini? Da bismo dobili odgovor na ovo pitanje, najpre treba da se vratimo na početak ljudske istorije kada je odnos između ljudi i Boga bio narušen ozbiljno, ali ne i nepopravljivo.

Razorne posledice greha

Zamislite kuću o kojoj godinama niko ne brine. Krov se urušio, vrata su spala sa šarki a fasadu su uništili vandali. Nekada je ta kuća bila u dobrom stanju — ali više nije. Uzimajući u obzir stepen oštećenja, obnova neće biti jednostavna i ne može se izvršiti preko noći.

Sada razmislite o šteti koja je naneta čovečanstvu pre oko 6 000 godina, kada je  nevidljivo duhovno biće po imenu Satana navelo Adama i Evu da se pobune protiv Boga. Pre toga je prvi ljudski par imao savršeno zdravlje i mogućnost da večno živi sa budućim generacijama svog potomstva (Postanak 1:28). Međutim, Adam i Eva su svojim grehom naneli veliku štetu narednim pokolenjima i pre nego što su rođena.

Ne treba potceniti razorne posledice te pobune. Biblija kaže da je „preko jednog čoveka [Adama] u svet ušao greh i preko greha smrt“ (Rimljanima 5:12). Osim što prouzrokuje smrt, greh narušava naš odnos sa Stvoriteljem i utiče na nas u fizičkom, mentalnom i emocionalnom pogledu. Usled toga se naše stanje može uporediti sa zapuštenom kućom. Pravedni Jov je to realno opisao kada je rekao da je čovek ’kratkog veka i pun nemira‘ (Jov 14:1).

Ali, da li je Bog napustio ljude nakon Adamovog i Evinog greha? Ni u kom slučaju! Zapravo, od tada pa sve do danas, naš nebeski Otac čini nešto za dobrobit ljudske porodice. Da bismo bolje razumeli o čemu se radi, osmotrimo tri koraka koji se moraju preduzeti prilikom obnavljanja neke kuće, i kako svaki od njih slikovito predstavlja ono što Bog čini da bi čovečanstvo vratio u prvobitno stanje.

1 Nakon što proceni štetu, vlasnik mora odlučiti da li će obnoviti ili srušiti kuću.

Odmah nakon pobune u Edenu, Jehova Bog je obznanio svoju nameru da obnovi čovečanstvo. Nevidljivom duhovnom biću koje je stajalo iza te pobune uputio je sledeće reči: „Staviću neprijateljstvo između tebe i žene i između tvog potomstva i njenog potomstva. Ono će ti glavu zdrobiti, a ti ćeš ga u petu raniti“ (Postanak 3:15).

Tim rečima je Jehova obećao da će uništiti uzročnika pobune u Edenu (Rimljanima 16:20; Otkrivenje 12:9). Pored toga, Jehova je prorekao da će doći „potomstvo“ koje će otkupiti čovečanstvo od greha * (1. Jovanova 3:8). Ta obećanja jasno pokazuju šta je njegova namera: Bog neće uništiti ono što je stvorio nego će to obnoviti. Ali za obnovu čovečanstva je potrebno vreme.

2 Arhitekta priprema nacrte koji jasno pokazuju kako će se odvijati obnova.

Jehova Bog je dao Izraelcima skup zakona i uputstva za gradnju hrama u kom će mu vršiti svetu službu. Biblija kaže: „To [je] samo senka onoga što dolazi“ (Kološanima 2:17). Poput građevinskih planova, zakoni i hram su predočavali nešto mnogo značajnije.

Na primer, Izraelci su prinosili životinjske žrtve da  bi dobili oproštenje greha (Levitska 17:11). To je bila predslika veće žrtve koja će biti prineta vekovima kasnije — žrtve koja će trajno otkupiti čovečanstvo od greha. * Neka obeležja svetog šatora i hrama u kom su Izraelci služili Bogu imala su simbolično značenje — predstavljala su ono što će učiniti obećani „potomak“, to jest Mesija, počev od žrtvene smrti pa sve do uzlaska na nebo. (Videti 7. stranu.)

3 Izabran je graditelj koji će u skladu s nacrtima izvršiti obnovu.

Isus je bio obećani Mesija koji je položio svoj život za otkup čovečanstva od greha, u skladu sa onim što su predočavale žrtve koje su prinosili Izraelci. Jovan Krstitelj je zato rekao da je Isus ’Jagnje Božje koje odnosi greh sveta‘ (Jovan 1:29). Isus je rado prihvatio taj zadatak. On je rekao: „Nisam sišao s neba da vršim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao“ (Jovan 6:38).

Bog nije nameravao samo da Isus „svoj život da kao otkupninu za mnoge“ već da pozove i druge da postanu njegovi sledbenici i budu s njim u Božjem Kraljevstvu (Matej 20:28; Luka 22:29, 30). Putem tog Kraljevstva, Bog će ostvariti svoju nameru za čovečanstvo. Poruka o Božjem Kraljevstvu je nazvana „dobra vest“ jer otkriva da je Bog odredio da ta nebeska vlast preuzme kontrolu nad zemljom! (Matej 24:14; Danilo 2:44). *

Obnova se nastavlja

Pre nego što je uzašao na nebo, Isus je zapovedio svojim sledbenicima: „Stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha... I ja sam s vama u sve dane do svršetka ovog poretka“ (Matej 28:19, 20).

Prema tome, obnova čovečanstva nije se okončala Isusovom smrću. Nastaviće se sve do „svršetka ovog poretka“ — kada će Božje Kraljevstvo preuzeti svu vlast nad zemljom. To vreme je veoma blizu. Možemo biti uvereni u to jer se danas odigravaju događaji koji su deo prorečenog znaka „svršetka ovog poretka“ * (Matej 24:3-14; Luka 21:7-11; 2. Timoteju 3:1-5).

Iz poslušnosti Isusovoj zapovesti, Jehovini svedoci danas u 236 zemalja objavljuju dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Zapravo, svrha časopisa koji upravo čitate jeste da vam pomogne da saznate više o tom Kraljevstvu i o tome šta će ono postići. Na drugoj strani svakog izdanja Stražarske kule pronaći ćete sledeće reči: „Ovaj časopis... teši ljude dobrom vešću da će Božje Kraljevstvo, koje je stvarna vladavina na nebu, uskoro okončati sve zlo i pretvoriti zemlju u raj. Podstiče nas da verujemo u Isusa Hrista, koji je umro kako bismo mogli da dobijemo večni život i koji sada vlada kao Kralj Božjeg Kraljevstva.“

Doduše, još uvek slušamo vesti o terorističkim napadima i prirodnim katastrofama ili doživljavamo lične tragedije. Ali, proučavajući Bibliju možete se uveriti da Bog nije napustio čovečanstvo. Nasuprot tome, on „nije daleko ni od koga od nas“ (Dela apostolska 17:27). Njegovo obećanje da će ljudima vratiti ono što su naši praroditelji izgubili sigurno će se ispuniti (Isaija 55:11).

[Fusnote]

 [Tabela/Slike na 7. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

„Kopija onog stvarnog“ — Šta je predočavao sveti šator

OLTAR

Božja spremnost da prihvati Isusovu žrtvu (JEVREJIMA 13:10-12)

PRVOSVEŠTENIK

Isus (JEVREJIMA 9:11)

1 Na Dan očišćenja, prvosveštenik je prinosio žrtvu za grehe naroda (LEVITSKA 16:15, 29-31)

1 Isus je 14. nisana 33. n. e. dao svoj život za nas (JEVREJIMA 10:5-10; 1. JOVANOVA 2:1, 2)

SVETINJA

Jedinstveni položaj pred Bogom koji je Isus imao nakon pomazanja svetim duhom (MATEJ 3:16, 17; RIMLJANIMA 8:14-17; JEVREJIMA 5:4-6)

ZAVESA

Isusovo ljudsko telo, prepreka koja je odvajala zemaljski od nebeskog života (1. KORINĆANIMA 15:44, 50; JEVREJIMA 6:19, 20; 10:19, 20)

2 Prvosveštenik je ulazio iza zavese koja je odvajala Svetinju od Svetinje nad svetinjama.

2 Nakon uskrsenja, Isus je ’ušao iza zavese‘ tako što je uzašao na nebo da se „pojavi pred Božjim licem za nas“ (JEVREJIMA 9:24-28)

SVETINJA NAD SVETINJAMA

Nebo (JEVREJIMA 9:24)

3 U Svetinji nad svetinjama prvosveštenik bi uzeo malo krvi žrtvovane životinje i njome poškropio pred kovčegom saveza (LEVITSKA 16:12-14)

3 Time što je predao Bogu svoj život koji je žrtvovao na zemlji, a koji je predočen krvlju, Isus nam je omogućio trajno očišćenje od greha (JEVREJIMA 9:12, 24; 1. PETROVA 3:21, 22)