Божје име, Јехова, у египатском храму

КАДА се Божје име, Јехова или Јахве, први пут појављује у историјским изворима ван Библије? Неки стручњаци с поуздањем одговарају: већ у 14. веку пре н. е. На основу чега то тврде?

До 1370. пре н. е. Египћани су већ освојили многе земље. Тадашњи египатски владар, фараон Аменхотеп (Аменофис) III изградио је величанствен храм у Солебу, у Нубији, подручју које се сада налази у Судану. Када су археолози пронашли тај храм, у њему су видели египатски хијероглиф који по свему судећи представља хебрејски тетраграм ЈХВХ, то јест Јехова. Тај натпис је 500 година старији од чувеног Моавског камена — до тада најранијег указивања на Божје име. Због чега се у египатском храму налазило име Бога о коме говори Библија?

„Шасу, Јахуова земља“

Фараон Аменхотеп III је новосаграђени храм посветио богу Амон-Ра. Храм је био дугачак око 120 метара и налазио се на западној обали Нила. Стубови у једној од његових дворана били су украшени хијероглифима с називима подручја за која је Аменхотеп тврдио да их је освојио. Свако подручје било је представљено рељефом на ком се налазио заробљеник с рукама везаним иза леђа и штитом на ком је било урезано име његове земље или народа. Међу тим хијероглифима се спомињу и земље народа званог Шасу или Шосу. Ко је био тај народ?

Шасу је био општи назив који су Египћани користили за бедуине, презрена племена која су живела у близини источне границе Египта. Земље у којима је живео народ Шасу обухватале су јужну Палестину, јужни део данашњег Јордана и Синајску пустињу. Неки кажу да се  подручје које је припадало народу Шасу протезало на север чак до Либана и Сирије. Међу називима поробљених земаља у Солебу налази се натпис који се тумачи на различите начине — „Јахве у земљи Шосу“, „Шасу, Јахуова земља“ или „Земља Шасу-јхв“. Египтолог Жан Леклан каже да назив земље урезан на штиту у Солебу „одговара тетраграму ЈХВХ којим је у Библији представљено Божје име“.

Већина стручњака је уверена да се име Јаху или Јахве у овом и сличним контекстима односи на место или област. Изучавалац Шмуел Ахитув каже да тај натпис означава „подручје кроз које су се кретала племена обожавалаца израелског Бога Јахуа“. * Уколико је његов закључак тачан, онда је ово још један од многих примера у древним семитским текстовима где се истим именом називају и место и бог. Други пример је Асур, име којим се истовремено указује на Асирију и на њено врховно божанство.

У вези с натписом у храму у Нубији, библиста и археолог Ролан де Во каже: „На подручју унутар ког су израелски преци често долазили у контакт с другим народима, већ је средином другог миленијума пре н. е. постојало географско или лично име веома слично, ако не идентично, имену израелског Бога.“

Име које се и данас поштује

Поред Солеба, у Нубији постоје и друга места где се на египатским хијероглифима појављује име Јахве. У храмовима Рамзеса II у Западној Амари и Акси налазе се натписи који су изгледа копија натписа у Солебу. На списку освојених земаља у Амари, хијероглиф „Јахве у земљи Шосу“ сличан је онима који означавају друга подручја народа Шосу за која се претпоставља да су Сир и Лаван. У Библији се та подручја повезују с јужном Палестином, Едомом и Синајском пустињом (Постанак 36:8; Поновљени закони 1:1). Туда се често кретао народ који је и пре и после израелског боравка у Египту познавао и обожавао Јехову (Постанак 36:17, 18; Бројеви 13:26).

За разлику од имена других богова у древним натписима, име Бога о коме говори Библија, Јехова, још увек се често користи и многи га дубоко поштују. Примера ради, у преко 230 земаља више од седам милиона Јеховиних сведока предано помаже другима не само да чују за име Јехова већ и да се приближе Богу који носи то јединствено име (Псалам 83:18; Јаков 4:8).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 21. страни]

Због чега се име Бога о коме говори Библија, Јехова, налазило у паганском египатском храму?

[Мапа на 21. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЕГИПАТ

Храм у Солебу

СУДАН

Нил

[Слике на 21. страни]

Репродукција храмског стуба

[Слика на 22. страни]

Остаци храма бога Амон-Ра у Солебу, Судан

[Извор]

Ed Scott/Pixtal/age fotostock

[Извор слике на 21. страни]

Позадина: Asian and Middle Eastern Division/The New York Public Library/Astor, Lenox and Tilden Foundations