„Dobra vest“ se propoveda na najsevernijim australijskim ostrvima

„OVA dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celom svetu“, rekao je Isus (Matej 24:14). Jehovini svedoci slušaju ovu Isusovu zapovest i trude se da prenesu biblijsku poruku svim ljudima, gde god da žive (Matej 28:19, 20). To rade dobrovoljno, iako to ponekad podrazumeva velike poteškoće i troškove.

Na primer, Nejtan i Karli su tako organizovali svoj život da mogu propovedati ljudima koji žive na udaljenim ostrvima u Toresovom moreuzu. Godine 2003. jedan predstavnik podružnice Jehovinih svedoka u Australiji pitao ih je da li bi želeli da se presele na ostrvo Tursdej da bi sarađivali s tamošnjom skupštinom. To ostrvo je samo jedno u nizu zelenih dragulja posutih po plavom Pacifiku između Australije i Nove Gvineje.

Ova porodica je 2007. godine kupila jedan stari drveni brod koji se zove Teisan-Y, a koristio se za skupljanje bisernih školjki. Sredili su brod o svom trošku i počeli da putuju da bi propovedali stanovnicima deset najudaljenijih australijskih ostrva, a ostrvo Tursdej im je služilo kao polazna tačka. Ono što sledi je „brodski dnevnik kapetana“ s nekoliko takvih putovanja.

Januar 2008: Danas sam čamcem otišao do Bamage po šest tamošnjih Svedoka i ukupno sam prešao 80 kilometara. Sada smo na našem brodu i plovimo prema ostrvima Veraber i Poruma. Rezervoari su puni — 5 500 litara goriva (dva australijska dolara po litru). Naš brod je prilično spor, prosečna brzina mu je samo deset kilometara na sat. Ali vreme je prekrasno — samo se more mreška.

Kad smo stigli, usidrili smo se u blizini obale. Nas nekoliko je ušlo u čamac, uglavnom oni koji imaju rođake na Veraberu, i otišli smo kod predstavnika vlasti da bi nam odobrio da tamo propovedamo. On je pastor u tamošnjoj crkvi, ali nam je dozvolio da razgovaramo sa ostrvljanima. Isto smo uradili i na Porumi, tako da smo i tamo mogli da propovedamo. Ljudi su jako prijatni i rado čitaju našu literaturu. S mnogima smo počeli da proučavamo Bibliju.

April 2008: Napravili smo plan plovidbe po kom bismo posetili tri najudaljenija ostrva koja se nalaze blizu granice s Papua–Novom Gvinejom, a to su Dvarn, Sajbaj i Boigu. Međutim, vreme se pogoršalo, pa smo zato otplovili do ostrva Mabiog. Ovo ostrvo je od naše luke udaljeno  samo 70 kilometara, ali mi ćemo ovog puta prevaliti 140 kilometara pošto moramo zaobići desetak grebena.

Jedan veliki talas nam je otkinuo čamac. Iako su talasi bili ogromni, okrenuli smo brod kako bismo vratili čamac. Većina nas ima morsku bolest.

Na Mabiogu smo dobili dozvolu da propovedamo, a ostrvljani su nas tako srdačno dočekali da smo vrlo brzo zaboravili na neprilike tokom putovanja. Jedna gospođa je bila toliko srećna kada je čula o čemu govorimo da je uzela još literature kako bi je izložila u biblioteci u kojoj radi.

Od maja do oktobra 2008: Zbog vremenskih uslova ne možemo doći do drugih ostrva. Koristimo to vreme da propovedamo na našem ostrvu, da nešto zaradimo i da sredimo brod.

Na brodu je trebalo izvršiti neke veće popravke tako da smo otplovili do lučkog gradića Veipe i tamo ga izvukli iz vode i stavili na jednu veliku prikolicu. To je bilo lakše reći nego uraditi. Svedoci iz tamošnje skupštine su se ponudili da nam pomognu oko popravki cevi, farbanja i stolarskih radova. Drugi su nam pripremali i donosili obroke, a neki su doneli namirnice za naše sledeće propovedničko putovanje. Mnogo nam je značila njihova gostoljubivost i pomoć.

Decembar 2008: Ponovo smo napravili plan plovidbe do ostrva Dvarn, Sajbaj i Boigu. Zaobišli smo tropske oluje pomoću radara i vešto izbegli grebene koristeći jedan elektronski uređaj za navigaciju. Trebalo nam je 12 sati da stignemo do Dvarna, ali to je jedno od najlepših ostrva koje smo ikada videli. Stenovita brda koja su se uzdizala bila su obavijena oblacima. Ljudi na ovom ostrvu su nas vrlo rado slušali tako da smo se dogovorili da kad se vratimo kući nastavimo razgovore preko telefona.

Jedna ostrvljanka koje se zove Leti negde je dobila naše časopise i poslala kupon tražeći da joj se pošalje još literature. Podružnica u Australiji joj je poslala tu literaturu, a našoj skupštini uputila pismo u kom su nas zamolili da stupimo u kontakt s njom ukoliko to bude moguće. Na kraju smo pronašli Leti i drago nam je što smo u duhovnom smislu mogli da joj pomognemo.

Na ostrvu Sajbaj nam predstavnik vlasti nije dozvolio da propovedamo. Ali dozvolio je onima koji ovde imaju rođake da ih posete i da razgovaraju s njima. Međutim, ja imam ugovor s vlastima da mogu da obavljam neke molerske radove na ovom ostrvu i to nam pomaže da pokrijemo neke troškove.

Naša sestra Tesi je iz jednog sela na Papua–Novoj Gvineji koje je od ostrva Sajbaj udaljeno samo četiri kilometra. Po međunarodnom ugovoru sa australijskom vladom, stanovnici Papua–Nove Gvineje mogu dolaziti na Sajbaj radi trgovine. Tesi sreće mnoge ljude iz svog sela, ali nema dovoljno literature za sve njih. Prvi put ih sreće otkako je postala Jehovin svedok. Vratili smo se do našeg broda  i doneli joj čitavu kutiju s literaturom, uglavnom na tok pisin jeziku. Više od 30 ljudi s Papua–Nove Gvineje slušalo je Tesi dok im je objašnjavala dobru vest iz Biblije i kutija s literaturom je vrlo brzo ostala prazna. Do sela u kom oni žive može se doći samo brodom i Jehovini svedoci možda nikad nisu bili tamo.

Nije lako prići ostrvu Boigu. Udaljeni smo od obale četiri kilometra, a voda je duboka dva i po metra. Gaz našeg broda je skoro dva metra. Jedan član naše posade i ja ušli smo u čamac i krenuli da izvidimo područje kako bismo našli neki prilaz ostrvu. Kiša je lila i bili smo skroz mokri. Trebalo nam je dva sata da odredimo kuda ćemo ići našim brodom.

Kada smo stigli na ostrvo, iznenađeni stanovnici su nam rekli da su karte koje sam imao netačne i da čak ni obalska straža niti mornarica ne zalaze na to područje. Predstavnik vlasti nam nije dozvolio da tamo propovedamo, ali je onima koji imaju rođake dozvolio da ih posete i propovedaju im. Poštovali smo ono što je rekao i posetili samo rodbinu. Jedan čovek je uzeo knjigu Šta Biblija zaista naučava?, * odmah je počeo da je čita i da zapisuje pitanja na zadnjim stranama svoje Biblije. Ponovo smo razgovarali s tim čovekom kada je došao na ostrvo Tursdej.

Januar 2009: Vraćamo se na ostrva Moa i Mabiog kako bismo ponovo posetili one koji su bili zainteresovani za Bibliju. Na oba ostrva su nas srdačno dočekali. Mnogi u selu Sent Pol na ostrvu Moa rekli su nam da što pre ponovo dođemo. Predstavnik vlasti nam je rekao da možemo da propovedamo u tom selu kad god želimo.

U Toresovom moreuzu ima 17 naseljenih ostrva. Ne znamo da li ćemo uspeti da razgovaramo baš sa svim stanovnicima ovih ostrva. Ali svi mi u skupštini na najsevernijim australijskim ostrvima srećni smo što činimo sve što možemo kako bismo slavili našeg Veličanstvenog Stvoritelja, Jehovu.

[Fusnota]

[Mapa na 23. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

AUSTRALIJA

Veipa

Bamaga

OSTRVA U TORESOVOM MOREUZU

PAPUA–NOVA GVINEJA

[Izvor]

Based on NASA/Visible Earth imagery

[Mapa na stranama 24, 25]

Bamaga

Tursdej

Moa

Veraber

Poruma

Mabiog

Sajbaj

Dvarn

Boigu

PAPUA–NOVA GVINEJA

[Izvor]

Based on NASA/Visible Earth imagery

[Slika na 24. strani]

Iskrcavanje na ostrvo Tursdej

[Slika na 24. strani]

Na ostrvu Sajbaj

[Slika na 25. strani]

Propovedanje na tok pisin jeziku