Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли је то заиста превара?

Да ли је то заиста превара?

Да ли је то заиста превара?

„Промени мало изјаву о незгоди и све ће бити у реду“

„Не морају пореске власти све да знају“

„Најважније је да те не ухвате“

„Зашто да платиш, кад може и бесплатно?“

МОЖДА сте добили баш овакав одговор када сте тражили савет у вези с неким финансијским питањем. Изгледа да неки људи имају паметно „решење“ за све. Међутим, да ли су та решења заиста исправна?

Непоштење је данас толико уобичајено да људи често на лаж, превару и крађу гледају као на прихватљиве начине да избегну казну, зараде новац или напредују на послу. Истакнути чланови друштва често дају лош пример у томе. У једној европској земљи, број превара и проневера у 2006. години повећао се за преко 85 посто у односу на претходну. Тај проценат није обухватао мање преваре, које неки људи називају ситним гресима. Можда зато не изненађује то што су водећи бизнисмени и политичари у тој земљи били умешани у скандал с лажним дипломама које су користили да би напредовали у каријери.

Међутим, упркос распрострањеном непоштењу у свету, многи људи желе да исправно поступају. Вероватно сте и ви међу њима. Можда из љубави према Богу желите да чините оно што је исправно у његовим очима (1. Јованова 5:3). Може бити да се осећате попут апостола Павла који је написао: „Уверени [смо] да имамо чисту савест, јер у свему желимо да поштено поступамо“ (Јеврејима 13:18). Зато вас позивамо да осмотрите неколико ситуација у којима би могла бити испитана нечија жеља да ’у свему поштено поступа‘. Такође ће бити осмотрена библијска начела која могу бити од помоћи.

Ко ће платити казну за саобраћајну незгоду?

Док је једног дана возила, млада жена Лиса * направила је грешку и сударила се с другим аутом. Нико није био повређен, али је начињена штета на оба возила. У њеној земљи, млади возачи плаћају високе премије за осигурање возила, а након сваке незгоде тај износ се повећава. Пошто је у ауту био и њен старији рођак Грегор, један пријатељ јој је предложио да кажу да је Грегор био за воланом. Тако би Лиса избегла високе трошкове осигурања. То решење се чинило мудро. Шта ће она учинити?

Осигуравајућа друштва користе новац од премија својих осигураника за плаћање настале штете. Међутим, ако би послушала савет свог пријатеља, Лиса би практично пренела трошкове незгоде на друге осигуранике који би их платили путем виших рата за осигурање. Она не само што би дала лажну изјаву већ би и крала од других. Исто је и у случају давања лажних изјава с циљем да се добије већи износ накнаде од осигурања.

Законске казне могу бити ефикасна дисциплинска мера против таквих превара. Међутим, много важнији разлог за поштење налази се у Божјој Речи. „Не укради“, гласи једна од десет заповести (Излазак 20:15). Апостол Павле је поновио ту заповест хришћанима: „Ко је крао, више да не краде“ (Ефешанима 4:28). Ако слушате савете из Божје Речи када је у питању осигурање, тиме избегавате да чините оно што Бог осуђује. Такође показујете љубав и поштовање према Божјем закону и ближњима (Псалам 119:97).

„Цару царево“

Питер је послован човек. Његов књиговођа му саветује да искористи пореску олакшицу на основу „куповине“ скупе компјутерске опреме. Таква куповина је нормална у послу којим се Питер бави. Иако до ње заправо никад не би дошло, надлежни вероватно неће доводити у питање један такав трошак. Та пореска олакшица ће уштедети Питеру знатну суму новца који даје за порез. Шта ће он учинити? Шта му може помоћи да донесе одлуку?

Апостол Павле је хришћанима свог времена рекао: „Нека сваки човек буде подложан властима над собом... Свакоме дајте што му припада: ономе ко тражи порез — порез, ко тражи данак — данак“ (Римљанима 13:1, 7). Они који желе Божју наклоност плаћају све порезе које држава од њих захтева. С друге стране, ако закон у неким земљама предвиђа нижу пореску стопу за одређене грађане или фирме, нема ништа лоше у томе да они који испуњавају законске услове траже такве олакшице.

Ево још једне ситуације у вези с плаћањем пореза. Дејвид ради као столар у једној локалној фирми. Пријатељи и комшије су га замолили да им направи плакаре и намештај за дом, и он то чини након што заврши свој редован посао. Они му нуде већу зараду од оне коју прима у фирми и не очекују од њега да им изда рачун. Тако се не води евиденција о обављеном послу и нико не плаћа порез. Многи мисле да је ово у реду, јер сви имају користи. Али, пошто Дејвид жели да угоди Богу, како треба да гледа на посао који се ради на црно?

Премда особа која ради на такав начин можда неће бити ухваћена, она не плаћа порез на који држава има право. Исус је заповедио: „Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божје“ (Матеј 22:17-21). Исус је то рекао да би исправио погрешно мишљење својих слушалаца у вези с плаћањем пореза. Државне власти, које је назвао царем, сматрају да је порез нешто што им припада. Стога Христови следбеници на плаћање свих пореза гледају као на своју библијску дужност.

Варање у школи

Ученица средње школе по имену Марта припрема се за завршне испите. Пошто њени изгледи за пристојан посао зависе од високих оцена, она је провела сате у учењу. Неки од њених другова из разреда такође су се припремили, али на другачији начин. Они ће користити пејџере, унапред програмиране дигитроне и мобилне телефоне како би варали и тако добили високе оцене. Да ли и Марта треба да учини оно што „сви“ раде како би добила добре оцене?

Будући да је варање толико уобичајено, многи сматрају да нема ничег лошег у томе. „Најважније је да те не ухвате“, кажу. Међутим, такво размишљање је неприхватљиво за хришћане. Иако професор можда неће приметити оне који варају, постоји неко ко хоће. Јехова Бог зна шта радимо и позваће нас на одговорност за наше поступке. Павле је написао: „Нема створења које је сакривено његовом погледу, него је све голо и откривено пред очима онога коме морамо положити рачун“ (Јеврејима 4:13). То што знамо да нас Бог посматра јер жели да исправно поступамо може бити снажан подстрек да будемо поштени у школи, зар не?

Шта ћете ви учинити?

Лиса, Грегор, Питер, Дејвид и Марта увидели су озбиљност ситуација у којима су се нашли. Одлучили су да поштено поступе и тако задрже чисту савест и моралну беспрекорност. Шта ћете ви учинити када се нађете у сличној ситуацији?

Ваше колеге с посла, школске другове и комшије вероватно не оптерећује савест због лагања, варања или крађе. Можда вам се чак ругају како би вас навели да поступите на исти начин. Шта вам може помоћи да донесете исправну одлуку упркос притиску да будете непоштени?

Не заборавите, поступање у складу с Божјом вољом води до чисте савести, као и до Божјег признања и наклоности. Краљ Давид је написао: „Јехова, ко ће бити гост у шатору твоме? Ко ће пребивати на светој гори твојој? Онај ко живи беспрекорно и поступа праведно, ко истину говори у срцу своме... Ко тако чини, никада посрнути неће“ (Псалам 15:1-5). Чиста савест и пријатељство с небеским Оцем вреднији су од било које користи или материјалне добити стечене на непоштен начин.

[Фуснота]

^ Нека имена су промењена.

[Истакнути текст на 12. страни]

„Ко је крао, више да не краде“

Поштовање Божјег закона и љубав према ближњима подстиче нас да будемо поштени када је у питању осигурање

[Истакнути текст на 12. страни]

„Свакоме дајте што му припада: ономе ко тражи порез — порез“

Да бисмо имали Божје признање, морамо плаћати све порезе које закон захтева

[Истакнути текст на 13. страни]

’Све је откривено пред очима онога коме морамо положити рачун‘

Иако нас професори можда неће ухватити да варамо, ми желимо да будемо поштени пред Богом

[Оквир/Слике на 14. страни]

Крађа „невидљивих ствари“

Твој пријатељ је набавио најновију верзију компјутерског програма и ти желиш да је имаш. Он ти нуди копију програма чиме би ти уштедео новац. Да ли је то непоштено?

Када корисници купе компјутерски програм, они прихватају услове који су наведени у лиценци програма. Можда је купцу дозвољено да инсталира и користи програм само на једном компјутеру. У том случају, умножавање програма за неког другог представља кршење лиценце и противзаконито је (Римљанима 13:4). Такво копирање је такође крађа, јер власника ауторских права лишава прихода који му припада (Ефешанима 4:28).

Неко може рећи: ’Нико неће знати.‘ Можда је тако, али присетимо се Исусових речи: „Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима“ (Матеј 7:12). Сви ми ценимо када смо поштено плаћени за свој рад и желимо да други имају обзира према нашој имовини. Зато треба да покажемо исту обзирност према другима. Не учествујемо у крађи „невидљивих ствари“, као што је интелектуално власништво * које нам не припада (Излазак 22:7-9).

[Фуснота]

^ Интелектуално власништво обухвата материјал заштићен ауторским правом као што је музика, књиге или компјутерски програми, било да је у штампаном или електронском облику. Заштитни знак, патенти, пословне тајне и издавачка права такође спадају у ту категорију.