Пет векова калвинизма

ЖАН КОВЕН (Жан Калвин) рођен је 1509. у Нојону, у Француској. Он је основао верски покрет који је снажно утицао на људе у Европи, на америчком континенту, у Јужноафричкој Републици и другим крајевима света. Сматра се једним од највећих црквених реформиста у историји западњачке цивилизације.

Данас, неких пет векова након Калвиновог рођења, калвинизам — скуп његових идеја и учења — у разним облицима и даље утиче на бројне протестантске деноминације као што су реформисана, презбитеријанска, конгрегационална, пуританска и друге цркве. Прошлог септембра, према подацима Савеза реформисаних цркава у свету је било 75 милиона присталица калвинизма у 107 земаља.

У сукобу с католичанством

Калвинов отац је био правни заступник и секретар католичке цркве у Нојону. Због природе посла којим се бавио, вероватно је много пута видео лоше владање тадашњег свештенства. Не знамо да ли су због тога он и Калвинов брат  протестовали и показали непоштовање према цркви, али чињеница је да су с временом били екскомуницирани. Када му је отац умро, Калвин је имао проблема да му обезбеди хришћански погреб. Вероватно је то довело до тога да његово неповерење према католичанству буде све веће.

У већини дела се не говори пуно о томе какав је Калвин био у младости, осим да је био повучен и не баш причљив. Чак и док је студирао у Паризу, Орлеану и Буржу, изгледа да није имао пуно пријатеља. Међутим, Калвин је био бистар и имао је изузетно добро памћење. Такође, имао је невероватну способност да учи по цео дан — од пет ујутру до поноћи. Све то омогућило му је да постане доктор права пре него што је напунио 23 године. Да би проучавао Библију, научио је хебрејски, грчки и латински. Ипак, Калвин је пре свега постао познат по својој озбиљности и радној дисциплини, што је чак и данас многима асоцијација за калвинизам.

За то време, у суседној Немачкој, Мартин Лутер је отворено оптуживао Католичку цркву за корупцију и заговарање небиблијских учења. Сматра се да је 1517. на врата цркве у Витенбергу прикуцао својих 95 теза, то јест протеста, тражећи реформу цркве. Многи су подржали Лутера, и реформација се брзо проширила по Европи. Сасвим разумљиво, због тога се у многим местима јавило јако противљење, али протестанти су наставили да шире своја веровања и по цену живота. Калвинов пријатељ Никола Коп, одржао је 1533. у Паризу говор у ком је подржао Лутера, а пошто је Калвин дао свој допринос писању тог говора, обојица су морали да беже како би спасли живу главу. Калвин се никада више није вратио да живи у Француској.

Три године касније, 1536, Калвин је издао књигу Установа хришћанске вере, исцрпан приручник протестантизма. Наменио га је краљу Франсои I, с циљем да одбрани француске протестанте, који су касније постали познати као хугеноти. У својој књизи, напао је католичка учења и одбранио темељну науку своје вере — Божју власт. Његова књига је позната не само по утицају на религиозном пољу већ и по утицају који је извршила на француски језик и књижевни стил. За Калвина се каже да је један од најистакнутијих реформиста. Он се касније населио у Женеви и од 1541. тај град је постао седиште његових реформи.

Спровођење реформи у Женеви

Калвин је веома снажно утицао на становнике Женеве. Вођен јаким осећајем за морал и правду успео је да од овог „озлоглашеног места направи град у ком је строг морални кодекс управљао животом свих његових становника“, запажа се у делу Encyclopedia of Religion. Промене су наступиле и на другим пољима. Др Сабине Вит, кустос Немачког историјског музеја у Берлину, објашњава: „Услед верских сукоба у Француској и прилива хиљада протестантских избеглица, становништво [Женеве] се  за само неколико година удвостручило.“ Хугеноти, који су имали радну дисциплину попут Калвинове, допринели су напретку економије, чиме је Женева постала позната по штампарској делатности и производњи часовника.

У Женеву су долазиле и протестантске избеглице из других земаља, као на пример из Енглеске, где их је прогонила краљица Марија I. Пошто су се углавном састојали од прогнаних мањина, калвинисти су развили оно што верски часопис Christ in der Gegenwart назива „теологијом прогоњених“. Избеглице су 1560. објавиле Женевску Библију, прву Библију на енглеском језику с нумерисаним стиховима. Због своје величине, била је погодна за ношење и проучавање. Вероватно су овај превод пуританци понели са собом када су 1620. емигрирали у Северну Америку.

Па ипак, Женева није свима пружила уточиште. Мигел Сервето, рођен 1511. у Шпанији, студирао је грчки, латински и хебрејски, као и медицину и могуће је да се упознао с Калвином док су обојица студирали у Паризу. Сервето је путем проучавања Библије разумео да Свето тројство није библијска наука. Покушао је да нађе заједнички језик с Калвином у вези с тим, али га је он сматрао више непријатељем него пријатељем. Пред католичким прогонством, Сервето је из Француске побегао у Калвинов град Женеву. Уместо да наиђе на добродошлицу, био је ухапшен, осуђен за јерес и спаљен на ломачи 1553. „Серветово погубљење бацило је љагу на живот и рад иначе великог реформисте [Калвина]“, каже историчар Фридрих Енингер.

Калвин је ради ширења реформације написао многа дела. Каже се да је написао више од 100 стручних радова и 1 000 посланица, као и да је одржао око 4 000 проповеди у Женеви. На тај начин, не само што је промовисао своје виђење хришћанства већ је и настојао да наметне хришћански начин живота, поготово у Женеви, коју је замишљао као Божји град. *

Шта је неуморни Калвин постигао залажући се за реформу у Женеви? Према швајцарском Државном статистичком заводу, 2000. године само је 16 посто становника Женеве припадало реформисаној (калвинистичкој) цркви, тако да у том граду данас има више католика него калвиниста.

Шири се верски раздор

Реформација је довела до тога да се поједини градови и државе определе за католичанство или за лутеранство, односно калвинизам, чиме је Европа постала жариште верског раздора. Премда су реформисти били уједињени у осуђивању Католичке цркве, међу собом су били у сукобу. Раније цитирана др Вит запажа: „Теолошко неслагање настало је чак и међу протестантима.“ Иако су сви признавали Библију као основу хришћанске вере, постојала су велика неслагања у њиховим учењима. Прво такво неслагање  било је у вези са значењем Господове вечере и Христове присутности. С временом, у калвинизму је настала једна од најконтроверзнијих наука: предодређење.

Вођене су бројне расправе о дефиницији предодређења. Једна група калвиниста је тврдила да је, пре него што су људи згрешили, Бог већ одлучио да неколицина изабраних добије спасење посредством Христа, а да сви остали буду одбачени. Дакле, та група је веровала да спасење зависи искључиво од Божје воље и да пред њим нису сви људи једнаки. Други калвинисти су сматрали да је спасење омогућено целом човечанству и да је ствар личног избора да ли ће га неко прихватити или не. То би значило да спасење зависи само од човекове слободне воље. Дуго након Калвинове смрти, калвинизам се још увек мучио с питањима као што су Божја воља, човекова слободна воља и подједнака могућност спасења за све људе.

Лоше тековине калвинизма

У XX веку, калвинистичка Холандска реформисана црква изнела је учење о предодређењу као основу за расну дискриминацију у Јужноафричкој Републици. Осврћући се на став државне власти о надмоћи беле расе, Нелсон Мандела, први црнац који је постао председник Јужноафричке Републике, изјавио је: „Холандска реформисана црква подржала је тај став и дала верску потпору апартхејду, тврдећи да су у Јужноафричкој Републици белци Божји народ, а да су црнци потчињена раса. У очима јужноафричких белаца, црква је подупирала апартхејд.“

Током 1990-их, Холандска реформисана црква јавно се извинила због подршке апартхејду. У званичном саопштењу, названом Рустенбуршка декларација, црквене вође су признале: „Неки од нас су својски злоупотребљавали Библију за оправдавање апартхејда, наводећи многе да поверују да је он имао Божје одобравање.“ Током година, став ове цркве у погледу апартхејда не само што је довео до патње која је настала услед расних предрасуда већ је и наводио на закључак да је Бог крив за то!

Жан Калвин је преминуо 1564. у Женеви. Пре него што је умро, наводно је другим свештеницима захвалио на томе „што су одали толику част некоме ко заправо ништа од тога није заслужио“ и молио их за опроштај, јер је често показивао слабости попут нестрпљивости и гнева. У сваком случају, неоспорно је да радна дисциплина својствена протестантизму — која се огледа у марљивости, самодисциплини и савесности — добро осликава личност и врлине Жана Калвина.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 21. страни]

Реформација је довела до тога да се поједини градови и државе определе за католичанство или за лутеранство, односно калвинизам, чиме је Европа постала жариште верског раздора

[Мапа на 18. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ШПАНИЈА

ФРАНЦУСКА

ПАРИЗ

Нојон

Орлеан

Бурж

ШВАЈЦАРСКА

ЖЕНЕВА

[Слика на 19. страни]

Калвинова књига „Установа“ (1536) послужила је за утврђивање протестантизма

[Извор]

© INTERFOTO/Alamy

[Слика на 20. страни]

Серветово погубљење бацило је љагу на Калвинов живот и рад

[Извор]

© Mary Evans Picture Library

[Слика на 21. страни]

„Женевска Библија“ (1560) — прва Библија на енглеском језику с нумерисаним стиховима

[Извор]

Courtesy American Bible Society

[Извор слике на 18. страни]

Град у Француској: © Mary Evans Picture Library