ДА ЛИ све молитве одлазе на исто место, без обзира на то коме су упућене? У данашњем свету је популарно веровати у то. Такво гледиште се допада многима који подржавају међуверске покрете и желе да све религије упркос разликама буду прихватљиве. Међутим, да ли је оваква идеја можда погрешна?

Из Библије сазнајемо да се многе молитве заправо не упућују правој особи. Још у време њеног писања, људи су имали обичај да се моле резбареним ликовима. Бог је више пута упозоравао на то. На пример, у Псалму 115:4-6 за идоле се каже: „Уши имају, али не чују.“ Порука је јасна. Зашто се молити богу који нас не може чути?

Један живописан библијски извештај то потврђује. Пророк Илија изазвао је Валове пророке да се помоле свом богу, након чега би се он помолио свом Богу. Рекао је да ће прави Бог одговорити на молитву, а лажни не. Прихвативши изазов, Валови пророци су се молили дуго и усрдно, чак вичући из свег гласа — али узалуд! У извештају читамо: „Није било ни гласа ни одговора нити знака да ико слуша“ (1. Краљевима 18:29). Међутим, како је Илија прошао?

Након што се помолио, његов Бог је одмах одговорио тако што је послао ватру с неба да спали жртву коју је принео. По чему се његова молитва разликовала? Пресудан фактор очигледан је из самих речи забележених у 1. Краљевима 18:36, 37. То је веома кратка молитва — само тридесетак речи у изворном хебрејском тексту. Па ипак, у тих неколико редова, Илија се трипут обратио Богу по личном имену, Јехова.

Вал, што значи „власник“ или „господар“, био је ханански бог и постојало је више локалних варијанти тог божанства. Међутим, Јехова је јединствено име које припада само једној особи у читавом свемиру. Он је свом народу рекао: „Ја сам Јехова. То је име моје, и никоме нећу дати славу своју“ (Исаија 42:8).

Да ли су Илијина молитва и молитве Валових пророка могле бити прихватљиве иако су биле упућене различитим боговима? Обожавање Вала укључивало је деградирајуће поступке као што су обредна проституција и приношење људских жртава. Насупрот томе, обожавање Јехове је оплемењивало његов народ Израел, штитећи га од таквих понижавајућих обичаја. Размислите о следећем: Ако желите да пошаљете писмо пријатељу кога јако цените, да ли бисте га адресирали на особу с другим именом чија је лоша репутација неспојива са ставовима и уверењима  вашег пријатеља? Ни у ком случају!

Када се молимо Јехови, ми се обраћамо Створитељу, Оцу свих људи. * ’Ти си Јехова наш Отац‘, рекао је пророк Исаија у молитви (Исаија 63:16). Дакле, то је иста особа о којој је Исус Христ говорио када се обраћао својим следбеницима: „Узлазим к свом Оцу и вашем Оцу, свом Богу и вашем Богу“ (Јован 20:17). Јехова је Исусов Отац. Исус се молио управо том Богу и поучио је своје следбенике да чине исто (Матеј 6:9).

Да ли Свето писмо каже да треба да се молимо Исусу, Марији, свецима или анђелима? Не, већ само Јехови. Осмотримо из која два разлога. Као прво, молитва је чин обожавања, а Библија каже да обожавање припада искључиво Јехови (Излазак 20:5). Као друго, Библија нам открива да он „слуша молитве“ (Псалам 65:2). Иако другима радо поверава многе одговорности, слушање молитве никада није поверио никоме. Он је Бог који обећава да ће лично саслушати наше молитве.

Зато, ако желите да Бог чује ваше молитве, сетите се следећег библијског савета: „Свако ко призове Јеховино име биће спасен“ (Дела апостолска 2:21). Међутим, да ли Јехова безусловно слуша све молитве? Или постоји још нешто што треба да знамо?