Да ли сте знали?

Зашто се у Првој посланици Коринћанима говори о месу које је жртвовано идолима?

▪ Апостол Павле је написао: „Једите све месо што се продаје на пијаци и ништа не испитујте ради савести“ (1. Коринћанима 10:25). Одакле је стизало то месо?

Главни обред у грчким и римским храмовима био је жртвовање животиња, али се током њега не би појело све месо. Вишак меса из тих паганских храмова продавао се на пијацама. У књизи Idol Meat in Corinth стоји: „Људи који су вршили обреде у храмовима... понекад су називани куварима и/или месарима. Они су на пијаци продавали месо које су добијали за то што су клали животиње које су се приносиле на жртву.“

Према томе, није све месо које се продавало на тим пијацама било остатак од животињских жртава. Приликом археолошких ископавања, на месту где се у древној Помпеји налазила пијаца на којој се продавало месо (латински: macellum) пронађени су читави скелети оваца. Према речима изучаваоца Хенрија Кадберија, то наводи на закључак да су се „на тој пијаци вероватно продавале и живе животиње и животиње које би биле заклане на лицу места, као и месо које је већ било исечено или жртвовано у храму“.

Дакле, Павле је хтео рећи да премда хришћани нису учествовали у паганским обредима, они су смели куповати месо које је било жртвовано у неком храму, јер оно због тога није било нечисто.

Зашто је у Исусово време постојала нетрпељивост између Јудејаца и Самарићана?

▪ У Јовану 4:9 пише: „Јудејци се не друже са Самарићанима.“ Изгледа да узроци тога сежу све до времена када је Јеровоам увео обожавање идола у северном десетоплеменском краљевству Израела (1. Краљевима 12:26-30). Самарићани су живели у Самарији, престоници северног краљевства. С временом се тај назив почео односити на све становнике северног десетоплеменског краљевства Израела. Када је 740. пре н. е. тих десет племена пало под асирску власт, Асирци су на целом том подручју почели да насељавају људе из других народа. Склапање бракова између ових досељеника и староседелаца Самарије допринело је даљњем кварењу њихове религије.

Вековима касније, када су се Јудејци вратили из вавилонског ропства и поново почели да граде Јеховин храм и дижу јерусалимске зидине, Самарићани су их ометали у томе (Јездра 4:1-23; Немија 4:1-8). Ово религиозно ривалство се још више заоштрило када су Самарићани изградили свој храм на гори Гаризим, вероватно у четвртом веку пре н. е.

У Исусово време, израз „Самарићанин“ више је коришћен као верски него као географски појам и односио се на припадника секте која је постојала у Самарији. Самарићани су тада још увек обожавали Бога на гори Гаризим, а Јудејци су их презирали и омаловажавали (Јован 4:20-22; 8:48).

[Слика на 12. страни]

Керамички тањир из шестог века пре н. е. на ком је приказано жртвовање животиња

[Извор]

Musée du Louvre, Paris

[Слика на 12. страни]

Јеровоам је увео обожавање идола