Da li ste znali?

Zašto se u Prvoj poslanici Korinćanima govori o mesu koje je žrtvovano idolima?

▪ Apostol Pavle je napisao: „Jedite sve meso što se prodaje na pijaci i ništa ne ispitujte radi savesti“ (1. Korinćanima 10:25). Odakle je stizalo to meso?

Glavni obred u grčkim i rimskim hramovima bio je žrtvovanje životinja, ali se tokom njega ne bi pojelo sve meso. Višak mesa iz tih paganskih hramova prodavao se na pijacama. U knjizi Idol Meat in Corinth stoji: „Ljudi koji su vršili obrede u hramovima... ponekad su nazivani kuvarima i/ili mesarima. Oni su na pijaci prodavali meso koje su dobijali za to što su klali životinje koje su se prinosile na žrtvu.“

Prema tome, nije sve meso koje se prodavalo na tim pijacama bilo ostatak od životinjskih žrtava. Prilikom arheoloških iskopavanja, na mestu gde se u drevnoj Pompeji nalazila pijaca na kojoj se prodavalo meso (latinski: macellum) pronađeni su čitavi skeleti ovaca. Prema rečima izučavaoca Henrija Kadberija, to navodi na zaključak da su se „na toj pijaci verovatno prodavale i žive životinje i životinje koje bi bile zaklane na licu mesta, kao i meso koje je već bilo isečeno ili žrtvovano u hramu“.

Dakle, Pavle je hteo reći da premda hrišćani nisu učestvovali u paganskim obredima, oni su smeli kupovati meso koje je bilo žrtvovano u nekom hramu, jer ono zbog toga nije bilo nečisto.

Zašto je u Isusovo vreme postojala netrpeljivost između Judejaca i Samarićana?

▪ U Jovanu 4:9 piše: „Judejci se ne druže sa Samarićanima.“ Izgleda da uzroci toga sežu sve do vremena kada je Jerovoam uveo obožavanje idola u severnom desetoplemenskom kraljevstvu Izraela (1. Kraljevima 12:26-30). Samarićani su živeli u Samariji, prestonici severnog kraljevstva. S vremenom se taj naziv počeo odnositi na sve stanovnike severnog desetoplemenskog kraljevstva Izraela. Kada je 740. pre n. e. tih deset plemena palo pod asirsku vlast, Asirci su na celom tom području počeli da naseljavaju ljude iz drugih naroda. Sklapanje brakova između ovih doseljenika i starosedelaca Samarije doprinelo je daljnjem kvarenju njihove religije.

Vekovima kasnije, kada su se Judejci vratili iz vavilonskog ropstva i ponovo počeli da grade Jehovin hram i dižu jerusalimske zidine, Samarićani su ih ometali u tome (Jezdra 4:1-23; Nemija 4:1-8). Ovo religiozno rivalstvo se još više zaoštrilo kada su Samarićani izgradili svoj hram na gori Garizim, verovatno u četvrtom veku pre n. e.

U Isusovo vreme, izraz „Samarićanin“ više je korišćen kao verski nego kao geografski pojam i odnosio se na pripadnika sekte koja je postojala u Samariji. Samarićani su tada još uvek obožavali Boga na gori Garizim, a Judejci su ih prezirali i omalovažavali (Jovan 4:20-22; 8:48).

[Slika na 12. strani]

Keramički tanjir iz šestog veka pre n. e. na kom je prikazano žrtvovanje životinja

[Izvor]

Musée du Louvre, Paris

[Slika na 12. strani]

Jerovoam je uveo obožavanje idola