„Onaj koji sluša molitve“
Približimo se Bogu
„Onaj koji sluša molitve“
DA LI Jehova Bog zaista uslišava iskrene molitve svojih predanih slugu? Biblijski izveštaj o Javisu, čoveku o kome malo toga znamo, pokazuje da Jehova stvarno „sluša molitve“ (Psalam 65:2). Ovaj kratak izveštaj se nalazi na možda neobičnom mestu, usred rodoslovlja kojima počinje Prva knjiga letopisa. Pogledajmo šta piše u 1. Letopisa 4:9, 10.
U ova dva stiha nalazi se sve što znamo o Javisu. Prema devetom stihu „majka mu je dala ime Javis, rekavši: ’Rodila sam ga u bolovima‘“. * Zašto je izabrala to ime? Da li je imala veoma težak porođaj? Ili je možda bila udovica kojoj je bilo teško što joj muž nije bio tu kada je njihova beba došla na svet? Biblija ne govori o tome. Ali ova majka će jednog dana imati razloga da bude veoma ponosna na svog sina. Možda su i Javisova braća bila čestita, ali „Javis je bio ugledniji od svoje braće“.
Javis se često i usrdno molio. Molitvu zabeleženu u Bibliji počeo je preklinjući Boga za blagoslov. Zatim je tražio tri stvari na osnovu kojih se vidi da je imao jaku veru.
Kao prvo, usrdno je molio Boga da proširi njegovo područje (10. stih). Ovaj ugledan i častan čovek nije bio gramziv i nije priželjkivao ono što je pripadalo drugima. Njegove iskrene molbe možda su se više odnosile na ljude nego na zemlju. Možda se molio da se njegovo područje proširi na miran način tako da na njemu može da živi više ljudi koji bi služili istinitom Bogu. *
Kao drugo, Javis se molio da Božja „ruka“ bude s njim. Božja simbolična ruka se odnosi na moć koju on koristi da bi pomagao svojim slugama (1. Letopisa 29:12). Javis se nadao da će njegove želje ostvariti Bog čija ruka nije kratka kada su u pitanju oni koji iskazuju veru u njega (Isaija 59:1).
Kao treće, Javis se molio: „Kad bi me sačuvao tako da me ne snađe neko zlo.“ Izraz „tako da me ne snađe neko zlo“ može ukazivati na to da se Javis molio, ne da bude pošteđen problema, već da ne bude previše tužan ili slomljen zbog nekog zla.
Javisova molitva otkriva da mu je obožavanje istinitog Boga bilo važno i da je imao veru i pouzdanje u onog koji sluša molitve. Da li ga je Jehova uslišio? Ovaj kratak izveštaj se završava rečima: „I Bog mu je dao ono za šta ga je molio.“
Onaj koji sluša molitve nije se promenio. Sa zadovoljstvom sluša molitve svojih slugu. Oni koji veruju i uzdaju se u njega mogu biti sigurni u sledeće: „Šta god da molimo u skladu s njegovom voljom, on nas čuje“ (1. Jovanova 5:14).
[Fusnote]
^ Ime Javis potiče od reči koja znači „bol“.
^ Ove Javisove reči u targumima, to jest parafrazama Svetih spisa, glase: „Blagoslovi me decom i proširi moje granice učenicima.“