Tražite najpre „Božju pravednost“

„Tražite najpre kraljevstvo i Božju pravednost, a sve će vam se ovo dodati“ (MAT. 6:33)

1, 2. Šta je Božja pravednost i na čemu se zasniva?

 „TRAŽITE najpre kraljevstvo“ (Mat. 6:33). Jehovini svedoci dobro znaju ovaj savet koji je Isus Hrist dao u Propovedi na gori. Mi se trudimo da na svim područjima svog života pokažemo da cenimo Božje Kraljevstvo i da želimo da mu budemo odani. Ali ne smemo zaboraviti ni ono što stoji u nastavku tog stiha, naime „Božju pravednost“. Šta je Božja pravednost i šta znači najpre je tražiti?

² Božja pravednost je pravednost koja se zasniva na njegovim ličnim merilima i vrednostima. Jehova kao Stvoritelj ima pravo da postavlja merila za to šta je dobro, a šta zlo, šta je ispravno, a šta neispravno (Otkr. 4:11). Međutim, Božja pravednost ne podrazumeva skup nemilosrdnih zakona niti beskonačnu listu pravila i propisa.  Ona se zasniva na njegovoj ličnosti koju čine i njegove druge glavne osobine, kao što su ljubav, mudrost i moć. Božja pravednost je povezana s njegovom voljom i namerom. Ona obuhvata ono što Bog očekuje od onih koji žele da mu služe.

3. (a) Šta znači tražiti najpre Božju pravednost? (b) Zašto se držimo Jehovinih pravednih merila?

³ Šta znači tražiti najpre Božju pravednost? Jednostavno rečeno, to znači vršiti Božju volju da bismo mu ugodili. Ako tražimo Božju pravednost to znači da se trudimo da živimo prema njegovim vrednostima i savršenim merilima, a ne prema sopstvenim. (Pročitati Rimljanima 12:2.) Dobar odnos s Jehovom je važan deo takvog načina života. Mi poštujemo njegove zakone, ali ne zbog straha od kazne, već zato što volimo Boga. To nas podstiče da se trudimo da mu ugodimo držeći se njegovih merila, a ne sopstvenih. Mi shvatamo da je to ispravno i da smo stvoreni da tako postupamo. Poput Isusa Hrista, Kralja Božjeg Kraljevstva, moramo voleti pravednost (Jevr. 1:8, 9).

4. Zašto je toliko važno tražiti Božju pravednost?

⁴ Koliko je važno tražiti Jehovinu pravednost? Razmislimo o sledećoj činjenici: Suština ispita na kome su se Adam i Eva našli u edenskom vrtu bila je u tome da li će prihvatiti činjenicu da Jehova ima pravo da postavlja merila (Post. 2:17; 3:5). To što nisu priznali ovo Jehovino pravo donelo je patnju i smrt nama kao njihovim potomcima (Rimlj. 5:12). S druge strane, Božja Reč kaže: „Ko teži za pravednošću i dobrotom, nalazi život, pravednost i čast“ (Posl. 21:21). Dakle, ako najpre tražimo Božju pravednost bićemo u dobrim odnosima s Jehovom, što će na kraju voditi do našeg spasenja (Rimlj. 3:23, 24).

Opasno je biti samopravičan

5. Koje opasnosti se moramo čuvati?

⁵ Kada je pisao hrišćanima u Rimu, apostol Pavle je skrenuo pažnju na to da postoji jedna opasnost koje svi treba da se čuvamo ako želimo da najpre tražimo Božju pravednost. Govoreći o svojim sunarodnicima, Pavle je rekao: „Svedočim za njih da se revno trude da ugode Bogu, ali ne znaju tačno šta je njegova volja. Jer, pošto ne poznaju Božju pravednost, nego nastoje da uspostave svoju, nisu se podložili Božjoj pravednosti“ (Rimlj. 10:2, 3). Prema njegovim rečima, ti vernici nisu razumeli Božju pravednost jer su bili i suviše zauzeti uspostavljanjem sopstvene pravednosti. *

6. Kakav stav ne smemo imati i zašto?

⁶ U tu zamku bismo mogli upasti ako bismo svoju službu Bogu smatrali nekom vrstom takmičenja, upoređujući se s drugima. Takav stav bi nas lako mogao dovesti do toga da imamo previsoko mišljenje o sebi. Ali ako bismo tako postupali zanemarili bismo Jehovinu pravednost (Gal. 6:3, 4). Ispravan motiv za dobro koje činimo jeste naša ljubav prema Jehovi. Svaki pokušaj da dokažemo svoju pravednost mogao bi poništiti naše tvrdnje da volimo Boga. (Pročitati Luku 16:15.)

7. Kako je Isus ukazao na problem samopravičnosti?

⁷ Isus je bio zabrinut za one „koji su bili uvereni u svoju pravednost, a druge su potcenjivali“. On je ukazao na problem samopravičnosti ispričavši  sledeće poređenje: „Dva čoveka su otišla u hram da se mole. Jedan je bio farisej, a drugi poreznik. Farisej je stao i ovako se molio u sebi: ’Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: iznuđivači, nepravednici, preljubnici ili kao ovaj poreznik. Postim dvaput nedeljno, dajem desetak od svega što steknem.‘ A poreznik, stojeći podalje, nije hteo ni oči da podigne prema nebu, nego se udarao u grudi, govoreći: ’Bože, budi milostiv meni grešniku.‘“ Isus je u zaključku rekao: „Kažem vam, ovaj je otišao kući pravedniji od onoga. Jer ko se uzvisuje biće ponižen, a ko se ponizuje biće uzvišen“ (Luka 18:9-14).

Opasno je biti „suviše pravedan“

8, 9. Šta znači biti „suviše pravedan“ i do čega nas to može dovesti?

⁸ Još jedna opasnost na koju treba paziti navodi se u Propovedniku 7:16: „Ne budi suviše pravedan, i ne budi previše mudar. Zašto da sam sebe upropastiš?“ Biblijski pisac pod Božjim nadahnućem u 20. stihu kaže zašto treba izbegavati takav stav: „Jer nema na zemlji pravednog čoveka koji čini samo dobro i nikad ne greši.“ Osoba koja postane ’suviše pravedna‘ postavlja sopstvena merila pravednosti i po njima prosuđuje druge. Ali ona ne shvata da time svoja merila stavlja iznad Božjih i tako postaje nepravedna pred Bogom.

⁹ Ako postanemo ’suviše pravedni‘ čak bi se moglo desiti da dovodimo u pitanje način na koji Jehova rešava stvari. Međutim, ne smemo zaboraviti da ukoliko dovodimo u pitanje ispravnost ili pravednost Jehovinih odluka mi u stvari naša merila pravednosti stavljamo iznad Jehovinih. To je kao da Jehovi sudimo na osnovu sopstvenih merila za to šta je ispravno, a šta pogrešno. Ali jedino Jehova ima pravo da postavlja merila pravednosti (Rimlj. 14:10).

10. Kako bi se moglo desiti da osuđujemo Boga, kao što se to desilo Jovu?

¹⁰ Premda niko od nas ne bi namerno želeo da sudi Bogu, naša nesavršenost nas može navesti na to. To nam se lako može desiti kad vidimo nešto što smatramo nepravednim ili kad mi lično doživimo neki problem. Čak je i Jov koji je bio veran Bogu napravio tu grešku. Za Jova se prvo kaže da je bio ’besprekoran i pravedan, i da se bojao Boga i klonio zla‘ (Jov 1:1). A onda, kad ga je zadesio čitav niz nevolja, smatrao je da to nije pravedno. To ga je navelo da za ’dušu svoju tvrdi da je pravednija od Boga‘ (Jov 32:1, 2). Jov je morao da ispravi takvo gledište. Zato ne treba da nas iznenadi ako se i mi ponekad nađemo u sličnoj situaciji. Ako se to desi, šta nam može pomoći da ispravimo svoj način razmišljanja?

Ne znamo uvek sve činjenice

11, 12. (a) Čega treba da se setimo ako smatramo da nešto nije pravedno? (b) Zašto bi neko mogao pomisliti da Isusovo poređenje o radnicima u vinogradu opisuje nepoštenje?

¹¹ Prvo što treba da zapamtimo jeste da mi ne znamo uvek sve činjenice. Tako je bilo i s Jovom. On nije znao da su se  anđeli okupili pred Bogom na nebu i da ga je Satana lažno optužio (Jov 1:7-12; 2:1-6). Nije znao da je njegove probleme zapravo prouzrokovao Satana. U suštini, ne možemo sa sigurnošću reći ni da je Jov znao ko je Satana! Zato je pogrešio kada je pretpostavio da je Bog prouzrokovao njegove probleme. Dakle, lako je doći do pogrešnog zaključka kad ne znamo sve činjenice.

¹² Na primer, razmislimo o Isusovom poređenju o radnicima u vinogradu. (Pročitati Mateja 20:8-16.) Ovde Isus govori o jednom domaćinu koji je svim radnicima isto platio, bez obzira na to da li su radili ceo dan ili samo jedan sat. Šta ti misliš o tome? Da li ti to izgleda pravedno? Možda ti je žao radnika koji su ceo dan radili po vrućini. Sigurno su zaslužili veću platu! Na osnovu toga bismo mogli zaključiti da je domaćin bezobziran i nepošten. A ono što je rekao radnicima koji su se žalili čak bi moglo izgledati kao zloupotreba vlasti. Ali da li znamo sve činjenice?

13. Iz kog ugla bismo još mogli posmatrati Isusovo poređenje o radnicima u vinogradu?

¹³ Pogledajmo sada ovo poređenje iz jednog drugog ugla. Domaćin iz ove priče je sigurno znao da svi ti ljudi treba da prehrane svoju porodicu. Ti ljudi su bili nadničari, što znači da je njihova porodica zavisila od novca koji bi tog dana zaradili. Imajući to na umu, razmislimo u kakvoj su situaciji bili oni koje je domaćin našao kasnije tog dana i koji su zato radili samo jedan sat. Možda ne bi mogli da obezbede hranu svojoj porodici s platom koju bi dobili za samo jedan sat rada, ali su ipak bili spremni da rade i čekali su ceo dan da ih neko unajmi (Mat. 20:1-7). Nije njihova krivica što nisu imali priliku da rade ceo dan. Nema naznaka da su namerno izbegavali posao. Zamisli da si ti morao tako da čekaš čitav dan, znajući da drugi zavise od onoga što ćeš zaraditi tog dana. Kako bi samo bio zahvalan kad bi dobio neki posao, a koliko tek iznenađen kad bi dobio dovoljno novca da obezbediš hranu svojoj porodici!

14. Koju važnu pouku izvlačimo iz poređenja o radnicima u vinogradu?

¹⁴ Hajde da sada ponovo analiziramo postupke tog domaćina. On nikome ništa nije zakinuo. Za njega su svi radnici bili ljudi koji imaju pravo da zarade za život. Budući da je ponuda radne snage bila velika, domaćin je to mogao iskoristiti da prođe jeftinije. Ali on to nije uradio. Svi njegovi radnici su se vratili kući s dovoljno novca da obezbede hranu svojoj porodici. Ako uzmemo u obzir te detalje drugačije ćemo gledati na njegove postupke. To što je uradio bilo je obzirno i nije predstavljalo zloupotrebu vlasti. Šta iz toga možemo naučiti? Ako  uzmemo u obzir samo neke činjenice lako možemo doći do pogrešnog zaključka. Ovo poređenje skreće pažnju na to koliko je velika Božja pravednost, koja se ne temelji samo na zakonima i ljudskim zaslugama.

Iskrivljena ili nepotpuna slika

15. Zašto naša slika o nekoj situaciji može biti iskrivljena ili nepotpuna?

¹⁵ Drugi faktor koji ne smemo izgubiti iz vida kada nešto smatramo nepravednim jeste to da naša slika može biti iskrivljena ili nepotpuna. Ona može biti iskrivljena usled nesavršenosti, predrasuda ili kulture iz koje potičemo. Može biti i nepotpuna zbog toga što mi ne možemo proniknuti u nečije motive i ne znamo šta je zaista u nečijem srcu. To nije slučaj ni sa Jehovom ni sa Isusom (Posl. 24:12; Mat. 9:4; Luka 5:22).

16, 17. Zašto Jehova nije primenio svoj zakon o preljubi kada je David počinio greh s Vitsavejom?

¹⁶ Osvrnimo se na izveštaj o Davidovoj preljubi s Vitsavejom (2. Sam. 11:2-5). Prema Mojsijevom Zakonu, njih dvoje su zaslužili da budu pogubljeni (Lev. 20:10; Pon. zak. 22:22). Premda ih je Jehova kaznio, nije primenio svoj zakon. Da li je Jehova bio nepošten? Da li je bio pristran prema Davidu i pogazio sopstvena pravedna merila? Neki smatraju da jeste.

¹⁷ Međutim, Jehova je taj zakon o preljubi dao nesavršenim sudijama koje ne mogu znati šta je u nečijem srcu. Iako nisu mogli znati sve, zahvaljujući tom zakonu mogli su biti dosledni u svojim presudama. Za razliku od tih sudija, Jehova zna šta je u nečijem srcu (Post. 18:25; 1. Let. 29:17). Zato ne treba da očekujemo da Jehovu ograničava zakon koji je on namenio nesavršenim sudijama. Ako bi ga taj zakon ograničavao, to bi bilo kao da je neko ko odlično vidi prisiljen da nosi naočare za korekciju vida. Jehova je video šta je u Davidovom i Vitsavejinom srcu i znao je da se iskreno kaju. Imajući to u vidu, sudio im je na milosrdan i obziran način.

Nastavimo da tražimo Jehovinu pravednost

18, 19. Šta će nam pomoći da Jehovu nikada ne prosuđujemo po sopstvenim merilima pravednosti?

¹⁸ Dakle, ako ponekad vidimo nešto što smatramo nepravednim s Jehovine strane, bilo da je u pitanju neki biblijski izveštaj ili ono što lično doživljavamo, nikada nemojmo prosuđivati Boga po sopstvenim merilima pravednosti. Nemojmo zaboraviti da ne znamo uvek sve činjenice i da naša slika može biti iskrivljena ili nepotpuna. Nikada nemojmo izgubiti iz vida da „čovekova ljutnja ne donosi pravednost koju Bog zahteva“ (Jak. 1:19, 20). Tako se naše srce nikada neće ’ljutiti na Jehovu‘ (Posl. 19:3).

¹⁹ Poput Isusa, uvek budimo svesni činjenice da jedino Jehova ima pravo da postavlja merila za dobro i zlo (Mar. 10:17, 18). Trudimo se da ’tačno saznamo‘ kakva su njegova merila (Rimlj. 10:2; 2. Tim. 3:7). Ako prihvatamo ta merila i svoj život usklađujemo s Jehovinom voljom tada pokazujemo da najpre tražimo „Božju pravednost“ (Mat. 6:33).

[Fusnota]

Da li se sećaš?

• Zašto je važno tražiti Jehovinu pravednost?

• Na koje dve opasnosti moramo paziti?

• Kako da najpre tražimo Božju pravednost?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 9. strani]

Šta možemo naučiti iz Isusovog poređenja o dva čoveka koja su se molila u hramu?

[Slika na 10. strani]

Da li je bilo pošteno da se radniku koji je radio ceo dan plati isto kao i onome koji je radio samo jedan sat?