Будимо ревни у служењу Јехови

„Жетва је велика, а радника је мало“ (МАТ. 9:37)

1. Како би описао хитност?

 ДО КРАЈА дана колега с посла треба да обрати пажњу на један документ. Шта ћемо учинити? Назначићемо „ХИТНО!“ Журимо на један важан састанак и каснимо. Шта ћемо урадити? Позваћемо такси и рећи возачу: „Молим вас, пожурите, ХИТНО ЈЕ!“ Заиста, када имамо задатак који се мора обавити а време нам полако истиче, напети смо и узбуђени. Ниво адреналина расте и ми дајемо све од себе да што брже и боље то обавимо. То се зове хитност!

2. Који је данас најхитнији задатак за праве хришћане?

² Данас за праве хришћане ништа није хитније од проповедања добре вести о Краљевству и стварања ученика од људи из свих народа (Мат. 24:14; 28:19, 20). Цитирајући Исуса, ученик Марко је написао да се то дело мора обавити „најпре“, то јест пре него што дође крај (Мар. 13:10). То је сасвим логично. Исус је рекао: „Жетва је велика, а радника је мало.“ Жетва не може да чека, летина се мора сакупити пре краја сезоне (Мат. 9:37).

3. Шта многи чине због хитности дела проповедања?

³ Будући да нам је проповедање толико важно, заслужује да му посветимо што више времена, снаге и пажње. Многи то већ чине, што је за сваку похвалу. Неки су поједноставили живот како би пуновремено служили као пионири, мисионари или у Бетелу. Они имају пуне руке посла. Можда су пуно тога морали да жртвују и суочавају се с разним изазовима. Али, Јехова их богато благосиља. Драго нам је због њих. (Прочитати Луку 18:28-30.) Остали који се не могу придружити редовима пуновремених објавитеља труде се да што више времена посвете овом делу којим се спасавају животи, што обухвата и усмеравање деце на пут спасења (Пон. зак. 6:6, 7).

4. Зашто је некима тешко да сачувају осећај хитности?

⁴ Као што смо видели, осећај хитности се обично доводи у везу са ограниченим временом, роком или крајем. Ми живимо у време краја, за шта постоји обиље библијских и историјских доказа (Мат. 24:3, 33; 2. Тим. 3:1-5). Ипак, ниједан човек не зна када ће тачно доћи крај. Када је говорио о појединостима „знака“ који ће обележити ’свршетак овог поретка‘, Исус је посебно истакао: „О том дану и часу нико не зна, ни небески анђели ни Син, него само Отац“ (Мат. 24:36). С обзиром на то, некима може бити тешко да из године у годину сачувају осећај хитности, посебно ако то чине већ дуго (Посл. 13:12). Да ли се понекад тако осећаш? Шта нам може помоћи да стекнемо или задржимо осећај хитности док обављамо задатак који су нам Јехова Бог и Исус Христ поверили?

 Угледајмо се на Исуса, нашег Узора

5. Како је Исус показао да има осећај хитности у служби?

⁵ Од свих оних који су са осећајем хитности служили Богу, Исус Христ је свакако био најбољи пример. Имао је доста тога да уради за само три и по године. Па ипак, у служењу Јехови учинио је више од било кога. Обзнанио је име свог Оца и његову намеру, проповедао добру вест о Краљевству, разоткрио лицемерство и лажна учења верских вођа и подржао Јеховину врховну власт до саме смрти. Није се штедео, већ је несебично поучавао, помагао људима и лечио их где год је ишао (Мат. 9:35). Нико није учинио толико тога за тако кратко време. Нико није толико марљиво радио као Исус (Јов. 18:37).

6. Шта је Исусу била главна мотивација за службу?

⁶ Шта је Исуса подстицало да се неуморно троши у служби? На основу Даниловог пророчанства, Исус је могао знати где се налази у Јеховином временском распореду (Дан. 9:27). Тако је требало да се његова служба на земљи заврши „у половини те недеље“, то јест након три и по године. Недуго после тријумфалног уласка у Јерусалим у пролеће 33. н. е., Исус је рекао: „Дошао је час да Син човечји буде прослављен“ (Јов. 12:23). Иако је знао да ће ускоро умрети, није био преокупиран тиме, нити му је то био главни мотив за марљивост. Уместо тога, главна мотивација била му је да врши вољу свог Оца и покаже љубав према људима. Та љубав га је подстицала да сакупи и обучи ученике и шаље их да проповедају. Чинио је то како би они наставили дело које је започео и постигли чак и већа дела од његових. (Прочитати Јована 14:12.)

7, 8. Како су ученици реаговали када је Исус растерао трговце из храма и зашто је тако поступио?

⁷ Један догађај из Исусовог живота упечатљиво осликава његову ревност. Одиграо се почетком његове службе, у време Пасхе 30. н. е. Исус и његови ученици су дошли у Јерусалим и видели у храму „оне што продају говеда, овце и голубове и мењаче новца како тамо седе“. Како је Исус реаговао и како је то утицало на његове ученике? (Прочитати Јована 2:13-17.)

⁸ Оно што је Исус учинио и рекао том приликом, подсетило је његове ученике на пророчанске речи једног Давидовог псалма: „Ревност за дом твој [ме] изједа“ (Пс. 69:9). Зашто су на то помислили? Зато што је само ревност могла навести Исуса да учини нешто тако ризично и опасно. На крају крајева,  храмске власти — свештеници, писмозналци и други — подржавали су ову уносну трговину која је срамотила Бога. Да би разоткрио и прекинуо њихову сарадњу, Исус је морао да се супротстави религиозном систему тог времена. Као што су ученици исправно разумели, његова ’ревност за Божји дом‘, то јест ревност за право обожавање Бога, била је очигледна. Према томе, шта је ревност? Да ли је то исто што и хитност?

Разлика између хитности и ревности

9. Како се може описати ревност?

⁹ Према једном речнику, „ревност“ се дефинише као „усрдност и велика преданост нечему“ и као синоними наводе се марљивост, предузимљивост, жар и одушевљење. Исусова служба се сигурно може описати свим овим изразима. Стога, један превод преноси поменути стих на следећи начин: „Оданост за твој дом, о Боже, пламти у мени попут ватре“ (Today’s English Version). Занимљиво је да се у неким источњачким језицима израз за „ревност“ састоји од две речи које дословно значе „жар у срцу“. Није чудо што су се ученици сетили Давидових речи када су видели шта је Исус учинио у храму. Шта је онда распламсало жар у Исусовом срцу и навело га да поступи на такав начин?

10. Шта значи израз „ревност“ у библијском смислу?

¹⁰ Израз „ревност“ у Давидовом псалму изведен је из хебрејске речи која се у другим деловима Библије често преводи као „љубомора“. На неким местима у преводу Нови свет тај израз је преведен као оданост која се исказује искључиво једној особи. (Прочитати Излазак 20:5; 34:14 и Исуса Навина 24:19.) Један библијски речник за овај израз каже: „Често се користи у вези са односом између мужа и жене... Баш као што супружници љубоморно чувају свој однос тако што полажу искључиво право једно на друго, тако и Бог полаже и брани право на оданост оних који припадају само њему.“ Према томе, ревност у библијском смислу је више од жара и одушевљења које, на пример, осећају навијачи према свом омиљеном спорту. Давидова ревност се може упоредити с позитивном врстом љубоморе која подразумева нетолерисање било каквог супарништва и наношења срамоте Јехови, снажним поривом да се заштити Јеховино добро име и исправи неправда која му се наноси.

11. Шта је покретало Исуса на акцију?

¹¹ Исусови ученици нису погрешили када су Давидове речи повезали са оним што су видели у храму. Исус се није толико трудио и залагао зато што је имао ограничено време, већ зато што га је ревност покретала да брани Очево име и чисто обожавање. Када је видео како се срамоти Божје име и хули на њега, био је оправдано љубоморан, или реван, и предузео је акцију да то исправи. Видевши како верске вође тлаче и искоришћавају те јадне људе, ревност га је подстакла да им олакша терет, као и да изговори снажне речи осуде против окрутних верских вођа (Мат. 9:36; 23:2, 4, 27, 28, 33).

Будимо ревни у служењу Јехови

12, 13. Шта су данашње верске вође учиниле са (а) Божјим именом? (б) Божјим Краљевством?

¹² Религиозна сцена у наше време је слична, ако не и гора. На пример, присетимо се да је прво за шта је Исус поучио своје следбенике да се моле било: „Нека се свети име твоје“ (Мат. 6:9). Да ли данашње верске вође, посебно  свештенство хришћанског света, уче људе да Бог има име које треба светити? Напротив. Лажним учењима о Тројству, бесмртности људске душе и пакленој ватри они погрешно представљају Бога као мистериозног, недокучивог и окрутног, који чак ужива у људској патњи. Такође су својим скандалозним поступцима и лицемерством нанели срамоту Богу. (Прочитати Римљанима 2:21-24.) Надаље, учинили су све како би прикрили Божје лично име, и чак су га уклонили из неких превода Библије. Тако су спречили људе да се приближе Богу и развију близак однос с њим (Јак. 4:7, 8).

¹³ Исус је такође поучио своје следбенике да се моле за Божје Краљевство: „Нека дође краљевство твоје. Нека буде воља твоја, како на небу тако и на земљи“ (Мат. 6:10). Иако верске вође често изговарају ту молитву, они подстичу људе да се уздају у политичке и друге људске организације. Штавише, они омаловажавају оне који проповедају и сведоче за то Краљевство. Из тог разлога, многи који се изјашњавају као хришћани више не желе ни да разговарају о Божјем Краљевству а камоли да верују у њега.

14. Како је свештенство хришћанског света обезвредило оно што стоји у Божјој Речи?

¹⁴ Исус је у молитви Богу јасно рекао: „Твоја реч је истина“ (Јов. 17:17). Пре него што се вратио на небо, Исус је рекао да ће поставити ’верног и разборитог роба‘ који ће пружати духовну храну (Мат. 24:45). Премда свештенство хришћанског света поносно тврди да заступа Божју Реч, да ли је оправдало Господарево поверење и верно извршило тај задатак? Не. Они често говоре да је оно што стоји у Библији измишљена прича или легенда. Уместо да стаду пружа духовну храну, доносећи му утеху и просветљење, свештенство шири људску филозофију која годи ушима верника. Поред тога, они снижавају Божја морална мерила како би се прилагодили такозваном новом моралу (2. Тим. 4:3, 4).

15. Како на тебе утиче све оно што свештенство чини у име Бога?

¹⁵ Због свега што се чини наводно у име Бога Библије, многи искрени људи су се разочарали или потпуно изгубили веру у Бога и Библију. Они су постали жртве Сатане и његовог злог света. Како се осећаш док посматраш и слушаш да се такве ствари дешавају из дана у дан? Када видиш да се срамоти  Јеховино име и хули на њега, зар ниси као његов слуга подстакнут да учиниш све што можеш да исправиш ту неправду? Када видиш како су искрени људи преварени и искоришћени, зар те то не покреће да им пружиш утеху? Запазивши како су људи „измучени и расејани као овце без пастира“, Исус се није само сажалио на њих већ је ’почео да их поучава много чему‘ (Мат. 9:36; Мар. 6:34). Заиста имамо пуно разлога да попут Исуса будемо ревни за обожавање правог Бога.

16, 17. (а) Шта треба да нас подстакне да дамо све од себе у служби? (б) Шта ћемо осмотрити у следећем чланку?

¹⁶ Када тако гледамо на нашу службу, речи апостола Павла из 1. Тимотеју 2:3, 4 добијају посебно значење. (Прочитати.) У служби се залажемо не само зато што знамо да живимо у последњим данима већ и зато што разумемо да је то Божја воља. Он жели да људи сазнају истину како би му и они служили и примили благослове. Подстакнути смо да дамо све од себе у служби не само зато што имамо још мало времена већ зато што желимо да славимо Божје име и помогнемо другима да сазнају шта је његова воља. Ми смо ревни у служењу Јехови (1. Тим. 4:16).

¹⁷ Као Јеховин народ, благословљени смо познавањем истине о Божјој намери са људима и земљом. Можемо помоћи људима да пронађу срећу и сигурну наду за будућност. Можемо им показати како могу бити заштићени када уништење дође на Сатанин поредак (2. Сол. 1:7-9). Уместо да будемо узнемирени или обесхрабрени јер нам се чини да Јеховин дан касни, треба да нам буде драго што још увек имамо времена да с ревношћу служимо Јехови (Мих. 7:7; Авак. 2:3). Како можемо стећи такву ревност? То ћемо осмотрити у следећем чланку.

Можеш ли објаснити?

• Шта је подстицало Исуса да се неуморно троши у служби?

• Шта је ревност у библијском смислу?

• Зашто данас имамо много разлога да будемо ревни у служењу Јехови?

[Питања за разматрање]

[Слика на 8. страни]

Исусу је било најважније да врши вољу свог Оца и покаже љубав према људима

[Слика на 10. страни]

Имамо много разлога да будемо ревни у служењу Јехови