„Сада је време милости!“

„Ево, сада је време милости! Ево, сада је дан спасења!“ (2. КОР. 6:2)

1. Зашто треба да одредимо шта је најважније да радимо у датом тренутку?

 „СВЕ има своје време, све што се чини под небесима има своје време“ (Проп. 3:1). Соломон је говорио о томе колико је важно да одредимо најповољније време за неки битан посао — било да је то обрађивање земље, путовање, трговина или разговор с другима. Осим тога, треба да одредимо шта је најважније да радимо у датом тренутку. Другим речима, морамо јасно поставити своје приоритете.

2. По чему се види да је Исус био потпуно свестан времена у ком је живео?

² Док је био на земљи, Исус је био потпуно свестан времена у ком живи и знао је шта треба да ради. Имајући јасно на уму своје приоритете, знао је да је стигло дугоочекивано време да се испуне пророчанства о Месији (1. Петр. 1:11; Откр. 19:10). Морао је много тога да уради како би људи јасно видели да је он обећани Месија. Требало је да темељно сведочи за истину о Краљевству и сакупи оне који ће  с њим бити сунаследници у том Краљевству. Такође је морао да положи темељ хришћанске скупштине, која ће наставити дело проповедања и стварања ученика до свих крајева света (Мар. 1:15).

3. Како је свесност времена у ком је живео утицала на Исуса?

³ Свесност времена у ком је живео снажно је утицала на Исуса и подстицала га да ревно врши Очеву вољу. Својим ученицима је рекао: „Жетва је заиста велика, а радника је мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике на своју жетву“ (Лука 10:2; Мал. 4:5, 6). Исус је најпре изабрао 12 а затим 70 ученика, дао им конкретне смернице и послао их да преносе радосну вест: „Приближило се небеско краљевство.“ А о њему самом читамо: „Кад је Исус дао упутства дванаесторици својих ученика, отишао је оданде да поучава и проповеда по њиховим градовима“ (Мат. 10:5-7; 11:1; Лука 10:1).

4. У чему се Павле угледао на Исуса Христа?

⁴ Исус је за све нас савршен пример ревности и преданости. О томе је говорио апостол Павле када је подстакао сувернике: „Угледајте се на мене, као што сам се и ја угледао на Христа“ (1. Кор. 11:1). У чему се Павле угледао на Христа? Првенствено у томе што се није штедео док је проповедао добру вест. У посланицама које је написао скупштинама проналазимо изразе као што су „у послу не будите лењи“, „робујте Јехови“, „увек заокупљени Господовим делом“ и „што год радите, чините то целом душом као Јехови“ (Римљ. 12:11; 1. Кор. 15:58; Кол. 3:23). Павле никада није заборавио сусрет с Господом Исусом Христом на путу за Дамаск и речи које му је Исусов ученик Ананија сигурно пренео: „Тај човек [ми је] изабрана посуда да носи моје име незнабошцима, а и краљевима и Израеловим синовима“ (Дела 9:15; Римљ. 1:1, 5; Гал. 1:16).

„Време милости“

5. Шта је подстакло Павла да буде реван у служби?

⁵ Док читамо Дела апостолска, нашој пажњи не може да промакне храброст и ревност коју је Павле показивао у служби (Дела 13:9, 10; 17:16, 17; 18:5). Он је препознао важност времена у ком је живео. Рекао је: „Ево, сада је време милости! Ево, сада је дан спасења!“ (2. Кор. 6:2). Давне 537. пре н. е. наступило је време милости за изгнанике у Вавилону, јер су тада могли да се врате у своју земљу (Ис. 49:8, 9). Али о чему Павле овде говори? Контекст ће нам помоћи да то разумемо.

6, 7. Која је велика част дата помазаним хришћанима данас и ко сарађује с њима?

⁶ Нешто раније у својој посланици, Павле говори о великој части која је дата њему и другим помазаним хришћанима. (Прочитати 2. Коринћанима 5:18-20.) Објаснио је да их је Бог изабрао за посебну сврху, да изврше „службу помирења“, да моле људе да се ’помире с Богом‘. То је значило обнову пријатељства и мира с Богом.

⁷ Након побуне у Едену, људи су се отуђили и удаљили од Јехове (Римљ.  3:10, 23). Због тога су упали у духовну таму, што је водило до патње и смрти. „Знамо да све стварство заједно уздише и да је у боловима све до сада“, написао је Павле (Римљ. 8:22). Међутим, Бог је предузео кораке да позове, заправо да „моли“ људе да се врате, то јест помире с њим. Та служба је била поверена Павлу и другим помазаним хришћанима. То „време милости“ могло се показати као „дан спасења“ за оне који су исказивали веру у Исуса. Сви помазани хришћани и њихови сарадници, „друге овце“, и данас позивају људе да искористе ово „време милости“ (Јов. 10:16).

8. По чему је Божји позив на помирење изузетан?

⁸ Позив на помирење је изузетан по томе што је Бог, иако уопште није крив за раздор до ког је дошло човековом побуном у Едену, са̂м преузео иницијативу да обнови мир с људима (1. Јов. 4:10, 19). Шта је учинио? Павле одговара: „Бог [је] преко Христа помирио свет са собом, не рачунајући људима њихове преступе, а нама је поверио поруку о том помирењу“ (2. Кор. 5:19; Ис. 55:6).

9. Како је Павле показао да цени Божје милосрђе?

⁹ Путем откупне жртве, Јехова је онима који исказују веру у њу омогућио опроштење преступа и обновљење пријатељства и мира с њим. Осим тога, послао је своје изасланике да посвуда подстичу људе да се помире с њим док је то још могуће. (Прочитати 1. Тимотеју 2:3-6.) Будући да је разумео Божју вољу и препознао време у ком је живео, Павле се неуморно залагао у „служби помирења“. Јеховина воља се није променила. Он још увек пружа руку помирења. Павлове речи „сада је време милости“ и „сада је дан спасења“ још увек важе. Јехова Бог је заиста милосрдан и саосећајан! (Изл. 34:6, 7).

’Не пропустите да испуните њену сврху‘

10. Шта је „дан спасења“ значио за помазане хришћане у прошлости, а шта значи данас?

¹⁰ Први који су искористили могућност помирења с Богом јесу они који су „у јединству с Христом“ (2. Кор. 5:17, 18). За њих је „дан спасења“ почео на Педесетницу 33. н. е. Од тада им је поверен задатак да објављују „поруку о том помирењу“. Данас остатак помазаних хришћана још увек врши „службу помирења“. Они разумеју да четири анђела која је апостол Јован видео у пророчанској визији ’чврсто држе четири земаљска ветра, да ниједан ветар не дува на земљу‘. Зато још увек траје „дан спасења“ и „време милости“ (Откр. 7:1-3). Из тог разлога, помазани остатак још од почетка 20. века ревно извршава „службу помирења“ и то до свих крајева земље.

11, 12. Како су помазани хришћани почетком 20. века показали да су свесни времена у ком живе? (Видети слику на 15. страни.)

¹¹ На пример, почетком 20. века „Чарлс Расел и његови сарадници чврсто су веровали да живе у време жетве и да људи треба да чују истину која ослобађа“ (Jehovah’s Witnesses — Proclaimers of God’s Kingdom). Шта су учинили поводом тога? Увидевши да живе у време жетве, то јест „време милости“, та браћа су закључила да није довољно само позивати људе да присуствују некој верској служби. Свештенство хришћанског света је већ дуго времена чинило управо то. Уместо тога, ови помазани хришћани су почели да траже друге практичне начине да шире добру вест. Између осталог, у ту сврху су мудро користили најновију технологију свог времена.

 ¹² Да би ширила добру вест о Краљевству, ова мала група ревних објавитеља користила је трактате, летке, часописе и књиге. Такође су припремали проповеди и чланке који су се истовремено објављивали у хиљадама новина. Емитовали су библијски програм на националним и међународним радио-мрежама. Правили су и користили покретне слике синхронизоване са звучним записом чак и пре него што је филмска индустрија приказала јавности први дугометражни филм са звуком. До чега је довела та постојана ревност? Данас има око седам милиона људи који су се одазвали на позив и придружили у објављивању поруке: „Помирите се с Богом.“ Заиста су те Јеховине слуге били добри примери ревности упркос свим околностима.

13. Шта треба озбиљно да схватимо?

¹³ Павлове речи „сада је време милости“ још увек важе. Као они који су осетили Јеховину незаслужену доброту, захвални смо што нам је пружена могућност да чујемо и прихватимо поруку помирења. Уместо да смо задовољни само тиме, озбиљно схватамо следеће Павлове речи: „Поново вас молимо да не пропустите да испуните сврху Божје незаслужене доброте коју сте примили“ (2. Кор. 6:1). Та сврха је да преко Христа ’помири свет са собом‘ (2. Кор. 5:19).

14. Које се позитивне промене запажају у многим земљама?

¹⁴ Већи део човечанства, ком је Сатана заслепио ум, још увек је отуђен од Бога и не зна за сврху његове незаслужене доброте (2. Кор. 4:3, 4; 1. Јов. 5:19). Међутим, због све теже ситуације у свету многи су се одазвали када су разумели да је отуђеност од Бога главни узрок зла и патње. Чак и у земљама где је већина равнодушна према делу проповедања, сада многи прихватају добру вест и предузимају кораке како би се помирили с Богом. Стога, да ли разумемо да је сада време да још ревније оглашавамо позив: „Помирите се с Богом“?

15. Уместо поруке о тренутном решењу свих проблема, шта желимо да сви људи сазнају?

¹⁵ Наш задатак није само да кажемо људима да ће им Бог, ако му се обрате, помоћи да реше све своје проблеме и да ће се осећати боље. Многи управо то желе да добију у својој цркви, а цркве једва чекају да удовоље њиховим жељама (2. Тим. 4:3, 4). То није циљ наше службе. Добра вест коју проповедамо јесте да је Јехова, због своје љубави, спреман да преко Христа људима опрости преступе. Захваљујући томе, људи не морају више бити отуђени од Бога већ се могу помирити с њим (Римљ. 5:10; 8:32). Међутим, „време милости“ се ближи свом крају.

„Нека вас дух подстиче на ревност“

16. Шта је Павлу помогло да буде храбар и реван?

¹⁶ Како онда можемо стећи и задржати ревност у служењу Јехови? Неки су можда стидљиви или повучени по природи и тешко им је да отворено показују осећања и буду друштвени. Међутим, добро је да запамтимо да ревност није само показивање осећања или одушевљења, нити она зависи  од нечије личности. Павле је открио кључни фактор када је подстакао сухришћане: „Нека вас дух подстиче на ревност“ (Римљ. 12:11). Јеховин дух је био главни извор његове храбрости и истрајности у служби проповедања. Од тренутка када га је Исус позвао па до последњег заточеништва и мучеништва у Риму — што је период од преко 30 година — Павлова ревност није ослабила. Он се увек ослањао на Бога, који му је преко духа давао потребну снагу. „Све могу уз помоћ онога који ми даје снагу“, рекао је (Фил. 4:13). Заиста можемо извући велику корист ако учимо из његовог примера!

17. Шта је неопходно да би нас ’дух подстицао на ревност‘?

¹⁷ У Римљанима 12:11, апостол Павле је користио грчку реч која дословно значи „кључање“. Да би вода у лонцу кључала, потребан је сталан извор топлоте. Слично томе, да би нас ’дух подстицао на ревност‘, потребан нам је сталан доток Божјег духа. Да бисмо то имали, неопходно је да користимо све што нам Јехова пружа како бисмо остали духовно јаки. То значи да треба озбиљно да гледамо на породично проучавање и скупштинске активности — да смо редовни у личном и породичном проучавању, молитви и на хришћанским састанцима. Тако ће нас ’дух подстицати на ревност‘, попут ватре која омогућава да вода непрестано кључа. (Прочитати Дела апостолска 4:20; 18:25.)

18. На који циљ треба да будемо усредсређени као предани хришћани?

¹⁸ Предана особа је потпуно усредсређена на свој циљ и не може се лако омести нити одвратити од тога. Као предани хришћани, имамо циљ да чинимо све што Јехова жели од нас, баш као што је Исус чинио (Јевр. 10:7). Данас је Јеховина воља да се што више људи помири с њим. Зато, по угледу на Исуса и Павла, будимо ревни за овај најважнији и најхитнији задатак који се данас мора обавити.

Да ли се сећаш?

• Каква је „служба помирења“ поверена Павлу и другим помазаним хришћанима?

• Како је помазани остатак добро искористио „време милости“?

• Како нас „дух подстиче на ревност“?

[Питања за разматрање]

[Слика на 12. страни]

Павле никад није заборавио сусрет с Господом Исусом Христом