Питања читалаца

У Постанку 6:3 стоји: „Неће мој дух довека трпети човека, јер је он само тело. Нека му још сто двадесет година.“ Да ли је Јехова ограничио људски век на 120 година и да ли је Ноје толико дуго најављивао долазак Потопа?

Одговор на оба питања је одричан.

Пре Потопа, многи људи су живели више стотина година. Ноје је имао 600 година када је наступио Потоп, а живео је укупно 950 (Пост. 7:6; 9:29). Неки који су рођени након Потопа, такође су живели много више од 120 година. Арфаксад је поживео 438, а Сала 433 године (Пост. 11:10-15). Међутим, до Мојсијевог времена просечан животни век се смањио на 70 или 80 година (Пс. 90:10). Дакле, у Постанку 6:3 није било одређено да ће максималан или просечан животни век износити 120 година.

Да ли онда речи овог стиха представљају Божје упутство Ноју да упозорава друге на уништење које ће доћи за 120 година? Не. У многим другим приликама, Бог јесте говорио Ноју. Десет стихова касније у извештају читамо: „Бог је рекао Ноју: ’Видим да је дошло време да учиним крај сваком створењу, јер је због њих земља пуна насиља.‘“ У наредним годинама, Ноје је довршио огроман задатак изградње арке и тада је ’Јехова рекао Ноју: „Уђите у арку, ти и цео твој дом“‘ (Пост. 6:13; 7:1). Јехова се и у другим ситуацијама обраћао Ноју како би му пренео одређене информације (Пост. 8:15; 9:1, 8, 17).

 Међутим, Постанак 6:3 гласи другачије; не помиње се Ноје, нити се каже да се Бог обраћао њему. Овај стих се може разумети једноставно као израз Божје намере или одлуке. (Упоредити с Постанком 8:21.) Вреди запазити да у историјском извештају о догађајима који су се одиграли доста пре Адамовог времена проналазимо изразе попут: „Бог рече“ (Пост. 1:6, 9, 14, 20, 24). Јасно је да се Јехова тада није обраћао неком човеку на земљи, пошто тада људи још нису били створени.

Стога је логично закључити да је у Постанку 6:3 записана Божја одлука да уништи тадашњи зли свет. Јехова је до извршења те пресуде одредио 120 година, али Ноје није знао ништа о томе. Међутим, зашто је требало чекати толико времена?

Апостол Петар наводи разлог: „Бог [је] стрпљиво чекао у Нојевим данима, док се градила арка, у којој се свега неколико људи, то јест осам душа, спасло прошавши кроз воду“ (1. Петр. 3:20). Када је Бог одлучио да ће чекати још 120 година, требало је још доста тога да се деси. Двадесетак година касније, Ноје и његова жена су добили децу (Пост. 5:32; 7:6). Њихова три сина су одрасла и оженила се, те се породица проширила на „осам душа“. Затим је требало да саграде арку, што се није могло учинити брзо јер је арка била огромна, а Нојева породица малобројна. Сви ти догађаји су се могли одиграти захваљујући томе што је Бог стрпљиво чекао 120 година. Тиме су се стекли услови за очување људског рода тако што се осам верних људи „спасло прошавши кроз воду“.

Библија не каже које године је Јехова обавестио Ноја о доласку Потопа. Након што су се његови синови родили, одрасли и оженили, вероватно је преостало још 40 до 50 година до Потопа. Тада је Јехова рекао Ноју: „Дошло [је] време да учиним крај сваком створењу.“ Додао је да Ноје треба да гради огромну арку и да уђе у њу са својом породицом (Пост. 6:13-18). Током преосталих деценија, Ноје није само својим начином живота пружао пример праведности. Служио је и као „проповедник праведности“ који је људима преносио директну поруку упозорења — о Божјој одлуци да уништи безбожне људе. Ноје није много унапред знао које ће се године то десити, али је знао да ће то сигурно доћи. А ми знамо да је заиста тако и било (2. Петр. 2:5).