Da li je edenski vrt zaista postojao?

DA LI ste čuli za priču o Adamu i Evi koji su živeli u edenskom vrtu? Ona je poznata ljudima širom sveta. Da li biste želeli da je pročitate? Zapisana je u Postanku 1:26–3:24. Ovako glasi u glavnim crtama:

Jehova Bog a je načinio čoveka od praha, dao mu ime Adam i smestio ga u vrt u području zvanom Eden. Sam Bog je uredio taj vrt. Učinio je da ga natapaju reke i da niknu mnoga lepa i rodna drveta. Usred vrta nalazilo se ’drvo spoznanja dobra i zla‘. Bog je zabranio ljudima da jedu s tog drveta, upozorivši ih da bi neposlušnost vodila do smrti. Kasnije je Jehova stvorio Adamu pomoćnicu — ženu Evu — načinivši je od njegovog rebra. Bog im je dao zadatak da brinu o vrtu i zapovedio im da imaju potomstvo i napune zemlju.

Kada je Eva jednom bila sama, obratila joj se zmija i nagovorila je da proba zabranjeni plod, tvrdeći da ju je Bog slagao i da joj uskraćuje nešto dobro, zahvaljujući čemu bi postala kao Bog. Eva nije odolela iskušenju i ubrala je zabranjeni plod. Kasnije joj se Adam pridružio u kršenju Božje zapovesti. Jehova  je potom izrekao kaznu za Adama, Evu i zmiju. Nakon što su ljudi izbačeni iz rajskog vrta, anđeli su čuvali ulaz.

Ranije su naučnici, intelektualci i istoričari događaje iz biblijske knjige Postanak uglavnom predstavljali kao istinite i istorijske. Danas je popularniji skepticizam. Ali zašto je izveštaj o Adamu, Evi i edenskom vrtu doveden u pitanje? Osmotrimo četiri uobičajene sumnje.

1. Da li je edenski vrt bio stvarno mesto?

Zašto postoji ta sumnja? Verovatno je filozofija odigrala svoju ulogu u tome. Vekovima su teolozi nagađali da Božji vrt još uvek postoji na nekom mestu. Međutim, crkva je bila pod uticajem grčkih filozofa kao što su Platon i Aristotel, koji su smatrali da ništa na zemlji ne može biti savršeno. Savršenstvo postoji samo na nebu. Zato su teolozi zaključili da je prvobitni raj morao biti bliže nebu. b Neki su govorili da se vrt nalazio na vrhu izrazito visoke planine koja se izdizala iznad granica iskvarene planete; drugi su pak tvrdili da se nalazio na Severnom ili Južnom polu, a neki da je bio na Mesecu ili u njegovoj blizini. Nije čudo što je čitava predstava o Edenu postala obavijena velom fantazije. Tvrdnju da se Eden nalazio na određenoj geografskoj lokaciji neki današnji izučavaoci odbacuju kao neosnovanu, smatrajući da takvo mesto nikada nije postojalo.

Međutim, Biblija sasvim drugačije opisuje taj vrt. Iz Postanka 2:8-14 saznajemo više detalja o njemu. Nalazio se u istočnom delu područja zvanog Eden. Natapala ga je reka koja se delila u četiri manje reke. Svaka je navedena po imenu i kratko se opisuje njihov tok. Ti detalji su dugo izazivali znatiželju izučavalaca, od kojih su mnogi dublje istraživali ovaj deo Biblije kako bi pronašli tragove koji bi ih odveli do mesta gde se nalazio drevni vrt. Međutim, došli su do brojnih protivrečnih zaključaka. Da li to znači da je opis fizičkih karakteristika Edena, njegovog vrta i reka lažan ili izmišljen?

Razmislite o sledećem: Događaji iz edenskog vrta odigrali su se pre nekih 6 000 godina. Kasnije ih je očigledno zapisao Mojsije, verovatno na temelju usmenih predanja ili čak nekih drevnih zapisa. Ipak, Mojsije je zabeležio te događaje oko 2 500 godina kasnije. Eden je tada već bio drevna istorija. Da li je onda moguće da su prirodni orijentiri poput reka promenili svoj tok kroz više desetina vekova? Zemljina kora je stalno u pokretu. Region na kom se pretpostavlja da se nalazio Eden jeste trusno područje na kom se do sada dogodilo 17 posto najsnažnijih svetskih potresa. U takvim područjima promene su pravilo a ne izuzetak. Štaviše, potop Nojevih dana verovatno je promenio Zemljin  reljef na načine koje danas ne možemo ni pretpostaviti. c

Međutim, neke činjenice su nam poznate. Izveštaj iz Postanka govori o vrtu kao o stvarnom mestu. Dve od četiri pomenute reke — Eufrat i Tigar, to jest Hidekel — i danas postoje, a neki od njihovih izvora su međusobno veoma blizu. Izveštaj čak navodi imena zemalja kroz koje su reke tekle i prirodna bogatstva po kojima je to područje bilo poznato. Za drevne Izraelce, koji su prvi čitali taj zapis, to su bile korisne informacije.

Da li legende i bajke obično tako zvuče? Ili izostavljaju detalje koji bi se mogli lako proveriti ili poreći? One najčešće počinju rečima: „Nekada davno u jednoj dalekoj zemlji.“ Međutim, istorija nastoji da iznese važne informacije, kao što je slučaj sa izveštajem o Edenu.

2. Da li je Bog zaista stvorio Adama od praha a Evu od Adamovog rebra?

Savremena nauka potvrđuje da je ljudsko telo sačinjeno od različitih elemenata — kao što su vodonik, kiseonik i ugljenik — koji se takođe nalaze u Zemljinoj kori. Ali kako je od tih elemenata nastao živi organizam?

Mnogi naučnici zastupaju teoriju da je život nastao sam od sebe, počevši od vrlo prostih životnih oblika koji su postepeno, tokom miliona godina, postajali sve složeniji. Međutim, izraz „prosti“ može navesti na pogrešan zaključak, jer su sva živa stvorenja — čak i mikroskopski jednoćelijski organizmi — izuzetno složena. Ne postoji dokaz da je bilo koji životni oblik nastao slučajno, niti da će to ikad biti moguće. Naprotiv, sva živa bića u sebi nose neoboriv dokaz da ih je stvorila inteligencija daleko veća od ljudske d (Rimljanima 1:20).

Možete li zamisliti da biste nakon slušanja veličanstvene simfonije,  posmatranja prelepe slike ili divljenja tehničkom ostvarenju tvrdili da ta dela nemaju svog tvorca? To je prosto nezamislivo! Ali takva remek-dela nisu ni blizu ljudskom telu po složenosti, lepoti i genijalnosti s kojom je stvoreno. Kako bismo onda mogli zamisliti da ne postoji Stvoritelj? Osim toga, izveštaj iz Postanka govori da su od svih živih bića na zemlji samo ljudi stvoreni po Božjoj slici (Postanak 1:26). Shodno tome, samo ljudi mogu da odražavaju Božju kreativnost, stvarajući impresivna muzička i umetnička dela i tehnička dostignuća. Da li onda treba da nas čudi to što je Bog neuporedivo kreativniji od nas?

Kada je reč o tome da je žena stvorena od čovekovog rebra, da li je to zaista moguće? e Bog je to mogao učiniti i na drugačiji način, ali ovako postoji jedna lepa simbolika. On je želeo da čovek i žena stupe u brak i formiraju blisku vezu, kao da su „jedno telo“ (Postanak 2:24). Zar nije način na koji se muškarac i žena dopunjuju, stvarajući čvrstu i uzajamno korisnu vezu, snažan dokaz da je naš Stvoritelj mudar i pun ljubavi?

Nadalje, današnji genetičari priznaju da svi ljudi potiču od jednog muškarca i jedne žene. Da li zaista imamo razloga da kažemo da je izveštaj iz Postanka nerealan?

3. Drvo spoznanja i drvo života zvuče kao deo legende.

Zapravo, izveštaj iz Postanka ne kaže da je ovo drveće imalo neke posebne ili natprirodne moći. To je bilo obično drveće kom je Jehova dao simbolično značenje.

Zar ljudi ponekad ne čine to isto? Na primer, sudija može prisutne u sudnici upozoriti na prekršaj nepoštovanja suda. Time on ne štiti samu sudnicu, njen nameštaj i zidove, već pravosudni sistem koji sud predstavlja. Brojni vladari su takođe koristili skiptar i krunu kao simbole svoje suverene vlasti.

Prema tome, šta su ova dva drveta simbolizovala? Pojavile su se mnoge komplikovane teorije. Pravi odgovor, premda je jednostavan, ima duboko značenje. Drvo spoznanja dobra i zla predstavljalo je Božje isključivo pravo da  odredi šta je dobro a šta zlo (Jeremija 10:23). Nije čudo što se krađa s tog drveta smatrala zločinom! S druge strane, drvo života je predstavljalo dar koji samo Bog može dati — večni život (Rimljanima 6:23).

4. Zmija koja govori podseća na lik iz bajke.

Istina, ovaj deo izveštaja iz Postanka može biti zbunjujuć, posebno ako ne uzmemo u obzir ostatak Biblije. Međutim, Sveto pismo postepeno razjašnjava tu misteriju.

Ko ili šta je prouzrokovalo da zmija naizgled govori? Drevni Izraelci znali su za neke činioce koji su im pomogli da razumeju ulogu zmije. Na primer, znali su da životinje ne mogu govoriti, ali da duhovna bića mogu prouzrokovati da deluje kao da govore. Mojsije je takođe zapisao izveštaj o Valamu u kom se govori o tome da je Bog poslao anđela koji je učinio da Valamova magarica priča poput čoveka (Brojevi 22:26-31; 2. Petrova 2:15, 16).

Mogu li druga duhovna bića, uključujući i Božje neprijatelje, činiti čuda? Mojsije je video kako su egipatski sveštenici koji su se bavili magijom ponovili neka Božja čuda, na primer pretvaranje štapa u zmiju. Moć da se izvedu takva čuda može poticati samo od Božjih neprijatelja iz duhovnog područja (Izlazak 7:8-12).

Po svemu sudeći, Mojsije je pod Božjim nadahnućem napisao i knjigu o Jovu. Iz nje saznajemo dosta toga o Božjem glavnom neprijatelju Satani, koji je lažno optužio sve Jehovine sluge da mu neće ostati verne (Jov 1:6-11; 2:4, 5). Da li su stoga drevni Izraelci razumeli da je u Edenu Satana naveo Evu da bude neverna Bogu tako što je iskoristio zmiju, učinivši da izgleda kao da govori? Sasvim je moguće.

Da li se Satana krio iza zmije? Isus je kasnije ukazao na njega kao na ’lažova i oca laži‘ (Jovan 8:44). „Otac laži“ mora biti onaj ko je izgovorio prvu laž, zar ne? Prva izgovorena laž bile su reči koje je zmija uputila Evi. Nasuprot Božjem upozorenju da će uzimanje zabranjenog ploda značiti smrt, zmija je rekla: „Sigurno nećete umreti“ (Postanak 3:4). Jasno je da je Isus znao da se Satana poslužio zmijom. U Otkrivenju, koje je Isus dao apostolu Jovanu, pruža se konačni dokaz, budući da se Satana naziva ’prazmijom‘ (Otkrivenje 1:1; 12:9).

Da li je zaista nerealno verovati da je moćna duhovna osoba iskoristila zmiju i učinila da izgleda kao da govori? Čak i ljudi, koji nisu ni približno toliko moćni kao duhovna stvorenja, mogu biti trbuhozborci i proizvesti uverljive specijalne efekte.

 Najuverljiviji dokaz

Zar se ne biste složili da sumnja u izveštaj iz Postanka nema mnogo osnove? S druge strane, postoje snažni dokazi da je on deo stvarne istorije.

Na primer, za Isusa Hrista se kaže da je „verni i istiniti svedok“ (Otkrivenje 3:14). Kao savršen čovek, nikada nije lagao, niti je na bilo koji način izvrtao istinu. Pored toga, rekao je da je postojao mnogo pre svog dolaska na zemlju — zapravo, on je živeo kod svog Oca, Jehove, „pre nego što je svet postao“ (Jovan 17:5). Dakle, postojao je pre nego što je započeo život na zemlji. Kako je ovaj najpouzdaniji svedok potvrdio izveštaj o Edenu?

Isus je govorio o Adamu i Evi kao o stvarnim osobama. Ukazao je na njihov brak kada je objašnjavao Jehovino merilo o monogamiji (Matej 19:3-6). Ako oni nikada nisu postojali i ako je vrt u kom su živeli samo legenda, onda je Isus ili bio prevaren ili je lagao. Ni jedno ni drugo nije moguće! Isus je bio na nebu i posmatrao kako se odigrava tragedija u vrtu. Postoji li uverljiviji dokaz?

U stvari, sumnja u izveštaj iz Postanka potkopava veru u Isusa. Takođe sprečava ljude da razumeju neke od najvažnijih biblijskih tema i prihvate njena najutešnija obećanja. Osmotrimo zašto to možemo reći.

[Fusnote]