Primeri vere

Istrajao je uprkos razočaranjima

SAMUILO oseća veliku tugu u Silomu. Izgleda kao da je čitav grad preplavljen suzama. Iz mnogih kuća dopire vika i naricanje žena i dece koji su čuli vest da se njihovi očevi, muževi, sinovi i braća nikada neće vratiti. Izrael je izgubio oko 30 000 vojnika u užasnom porazu koji su im naneli Filisteji, i to nedugo nakon što je oko 4 000 njih poginulo u jednoj drugoj bici (1. Samuilova 4:1, 2, 10).

To je bila samo jedna u nizu nevolja. Prvosveštenik Ilije imao je dva zla sina, Ofnija i Finesa. Oni su izneli iz Siloma sveti kovčeg saveza. Ovaj dragoceni kovčeg, koji je stajao na svetom mestu u šatoru koji je služio kao hram, bio je simbol Božjeg prisustva. Narod je poneo kovčeg u bitku, naivno misleći da će im pružiti čudesnu zaštitu i doneti pobedu. Ali Filisteji su zaplenili kovčeg i ubili Ofnija i Finesa (1. Samuilova 4:3-11).

Vekovima je kovčeg saveza imao počasno mesto u svetom šatoru u Silomu. Sada ga više nije bilo. Kada je čuo za to, 98-godišnji Ilije se prevrnuo sa stolice i umro. Njegova snaha, koja je tog istog dana postala udovica, umrla je na porođaju. Pre nego što je izdahnula, rekla je: „Slava je otišla od Izraela.“ Zaista, Silom više nikada neće biti isti (1. Samuilova 4:12-22).

Kako će se Samuilo izboriti sa tim dubokim razočaranjima? Da li će njegova vera biti dovoljno jaka kako bi pomogao narodu koji je izgubio Jehovinu zaštitu i naklonost? Budući da svi mi danas ponekad nailazimo na probleme i razočaranja koja predstavljaju ispit za našu veru, pogledajmo šta možemo naučiti od Samuila.

’Učinio je ono što je pravedno‘

Nakon ovog događaja, biblijski izveštaj skreće pažnju sa Samuila na sveti kovčeg, govoreći kako su Filisteji propatili zbog toga što su ga uzeli i kako su bili prisiljeni da ga vrate. Kada se Samuilo ponovo pominje, već je prošlo oko dvadeset godina (1. Samuilova 7:2). Čime je bio zaokupljen sve to vreme? Ne moramo da nagađamo.

Saznajemo da je pre tog perioda „Samuilo prenosio Božje reči celom Izraelu“ (1. Samuilova 4:1). Kada ga ponovo srećemo u izveštaju, kaže se da je imao običaj da svake godine obilazi tri izraelska grada, rešavajući sporove i određena pitanja. Zatim se vraćao u svoj rodni grad, Ramu (1. Samuilova 7:15-17). Jasno je da je Samuilo uvek bio bogato zaposlen i da je tokom tih dvadeset godina imao pune ruke posla.

Narodu je oslabila vera zbog nemoralnog ponašanja i iskvarenosti Ilijevih sinova. Izgleda da su se zbog toga mnogi okrenuli idolopoklonstvu. Međutim, nakon dve decenije marljivog truda, Samuilo je narodu preneo ovu poruku: „Ako se svim svojim srcem vraćate Jehovi, onda uklonite iz svoje sredine tuđe bogove i likove Astarote pa odlučno upravite svoje srce Jehovi i jedino njemu služite.  A on će vas izbaviti iz ruku Filisteja“ (1. Samuilova 7:3).

’Ruka Filisteja‘ bila je teška narodu. Pošto su već jednom pregazili izraelsku vojsku, Filisteji su smatrali da mogu nekažnjeno tlačiti Božji narod. Ali Samuilo je uveravao Izraelce da će se situacija promeniti, samo ako se vrate Jehovi. Da li su bili spremni da to učine? Na njegovu radost, ostavili su svoje idole i „služili su samo Jehovi“. Samuilo je sazvao zbor u Mispi, gradu u brdovitom području severno od Jerusalima. Narod se okupio, postio i pokajao za svoje veliko idolopoklonstvo (1. Samuilova 7:4-6).

Međutim, Filisteji su saznali za ovaj veliki skup i videli su u tome dobru priliku. Poslali su vojsku u Mispu da satre obožavaoce Jehove. Izraelci su saznali da im preti opasnost. Prestravljeni zbog toga, zamolili su Samuila da se pomoli za njih. On je to i učinio i takođe je prineo žrtvu. Dok je taj sveti čin bio u toku, filistejska vojska je krenula na Mispu. Jehova je tada odgovorio na Samuilovu molitvu. Zapravo, glasno je izrazio svoj gnev. „Jehova je tog dana zagrmeo na Filisteje snažnom grmljavinom“ (1. Samuilova 7:7-10).

Možemo li zamisliti da bi ovi Filisteji na prasak groma reagovali poput male dece koja u strahu beže da se sakriju iza svoje majke? Ne, to su bili neustrašivi ratnici, prekaljeni u bitkama. Dakle, ova ’snažna grmljavina‘ sigurno nije bila nalik ničemu što su do tada videli i čuli. Da li je u pitanju bilo samo to što je bila neobično glasna? Da li je zagrmelo iz vedrog plavog neba ili je sa okolnih brda odjekivao zvuk koji ih je potpuno zbunio? Bilo kako bilo, ta grmljavina je na smrt preplašila Filisteje. U opštoj pometnji, ovi napadači su za tren postali meta. Izraelci su pojurili iz Mispe, porazili ih i krenuli u poteru za njima, stigavši čak jugozapadno od Jerusalima (1. Samuilova 7:11).

Ta bitka je bila prekretnica. Filisteji su se povlačili sve vreme dok je Samuilo služio kao sudija. Jedan po jedan grad vraćao se pod upravu Božjeg naroda (1. Samuilova 7:13, 14).

Vekovima kasnije, apostol Pavle je ubrojao Samuila među verne sudije i proroke koji su „učinili ono što je pravedno“ (Jevrejima 11:32, 33). Samuilo je zaista dao sve od sebe da bi se činilo ono što je dobro i ispravno u Božjim očima. Uvek je bio uspešan jer je strpljivo čekao na Jehovu, verno istrajavajući u njegovom delu uprkos razočaranjima. Takođe je pokazivao zahvalnost. Nakon pobede u Mispi, podigao je spomenik u znak sećanja na pomoć koju je Jehova pružio svom narodu (1. Samuilova 7:12).

Da li i vi želite da doprinesete tome da se ’čini ono što je pravedno‘? U tom slučaju, dobro je da se ugledate na Samuilovo strpljenje, poniznost i zahvalnost. Kome od nas nisu potrebne te osobine?  Samuilu je koristilo što je stekao i pokazivao te osobine dok je još bio prilično mlad, jer se u kasnijim godinama suočio s većim razočaranjima.

„Tvoji sinovi ne hode tvojim putevima“

Sa Samuilom se ponovo srećemo kada je već „ostario“. Imao je dva odrasla sina, Joila i Aviju, kojima je poverio odgovornost da mu pomažu u suđenju. Nažalost, oni nisu opravdali njegovo poverenje. Dok je Samuilo bio pošten i pravedan, njegovi sinovi su svoj položaj koristili za sebične ciljeve, izvrćući pravdu i uzimajući mito (1. Samuilova 8:1-3).

Jednog dana su izraelske starešine pristupile ovom ostarelom proroku sa žalbom: „Tvoji sinovi ne hode tvojim putevima“ (1. Samuilova 8:4, 5). Da li je Samuilo bio svestan toga? Izveštaj to ne pokazuje. Međutim, za razliku od Ilija, Samuilo sigurno nije bio neodgovoran otac. Jehova je prekorio i kaznio Ilija zato što nije opomenuo sinove zbog njihove zloće, što im je iskazivao veću čast nego Bogu (1. Samuilova 2:27-29). Jehova kod Samuila nije pronašao takvu zamerku.

U izveštaju se ne govori o bolu koji je Samuilo osećao usled stida, zabrinutosti i razočaranja kada je saznao za loše postupanje svojih sinova. Međutim, mnogi roditelji veoma dobro mogu razumeti kako se osećao. U današnjim teškim vremenima, odbacivanje roditeljskog autoriteta i discipline širi se poput pandemije (2. Timoteju 3:1-5). Roditelji koji podnose takav bol mogu pronaći utehu i vođstvo u Samuilovom primeru. On nije dozvolio da zbog bezbožnog postupanja sinova i malo odstupi od svog puta vernosti. Ne zaboravimo da čak i kada reči i disciplina ne dopiru do srca koje je postalo neosetljivo, roditeljski primer ostaje dobar učitelj. A roditelji uvek imaju priliku da svog Oca, Jehovu Boga, učine ponosnim — baš kao i Samuilo.

„Postavi nad nama kralja“

Samuilovi sinovi nisu mogli zamisliti koliko će dalekosežne posledice  imati njihova pohlepa i sebičnost. Izraelske starešine su rekle Samuilu: „Postavi nad nama kralja da nam sudi, kao što je to kod svih drugih naroda.“ Da li je Samuilo to doživeo kao da njega odbacuju? Na kraju krajeva, on je tom narodu decenijama sudio u Jehovino ime. Sada više nisu želeli da im sudi neki običan prorok kao što je bio Samuilo, već kralj. Okolni narodi su imali kraljeve, pa su i Izraelci to želeli! Kako je Samuilo reagovao? U njegovim očima „bilo je zlo to što su rekli“ (1. Samuilova 8:5, 6).

Zapazimo kako je Jehova reagovao kada mu se Samuilo molio u vezi s tim: „Poslušaj glas naroda u svemu što ti govore, jer ne odbacuju oni tebe, nego odbacuju mene, jer ne žele da budem njihov kralj.“ Iako su te reči bile utešne za Samuila, narod je time naneo užasnu uvredu Svemoćnom Bogu. Jehova je rekao svom proroku da upozori Izraelce na visoku cenu koju će platiti ako budu imali čoveka za kralja. Nakon što je Samuilo to učinio, oni su i dalje govorili: „Neka kralj bude nad nama!“ Pošto je uvek bio poslušan svom Bogu, otišao je i pomazao kralja kog je Jehova izabrao (1. Samuilova 8:7-19).

Međutim, kako je Samuilo poslušao Boga? Da li je bio ozlojeđen i učinio to preko volje? Da li je dozvolio da ga razočaranost zatruje i da ogorčenost uhvati koren u njegovom srcu? Mnogi bi na takav način reagovali u toj situaciji, ali ne i Samuilo. On je pomazao Saula i priznao ga kao čoveka kog je Jehova izabrao. Poljubio ga je, čime je izrazio dobrodošlicu i podložnost novom kralju. I rekao je narodu: „Jeste li videli onog koga je Jehova izabrao? Niko nije kao on u celom narodu“ (1. Samuilova 10:1, 24).

Samuilo nije tražio mane, već dobro u čoveku kog je Jehova izabrao. A on sam se usredsredio na to da ostane besprekoran pred Bogom, a ne da stekne priznanje prevrtljivih ljudi (1. Samuilova 12:1-4). Takođe je verno izvršavao svoj zadatak, upozoravajući Božji narod na duhovnu opasnost koja im preti i podstičući ih da ostanu verni Jehovi. Njegovi saveti su im doprli do srca, pa su ga preklinjali da se moli za njih. Odgovorio im je ovim lepim rečima: „Nipošto ne želim zgrešiti Jehovi i prestati da se molim za vas. Poučiću vas dobrom i ispravnom putu“ (1. Samuilova 12:21-24).

Da li ste se ikada razočarali kada je nekom drugom poveren određeni autoritet ili zaduženje? Samuilov primer je snažan podsetnik da nikada ne smemo dozvoliti da se ljubomora i ogorčenost razviju u našem srcu. Bog za svakog svog slugu ima obilje zadovoljavajućeg posla.

„Dokle ćeš tugovati za Saulom?“

Samuilo je bio u pravu kada je video dobro u Saulu, jer je to zaista bio izuzetan čovek. Iako je bio visok i lep, a takođe hrabar i snalažljiv, u početku je bio skroman i ponizan (1. Samuilova 10:22, 23, 27). Pored svega toga, imao je još jedan dragocen dar — slobodnu volju ili mogućnost da izabere svoj životni put i samostalno donosi odluke (Ponovljeni zakoni 30:19). Da li je dobro koristio taj dar?

Nažalost, kada čovek oseti sladak ukus moći, prvo na šta zaboravi jeste skromnost. Saul je ubrzo postao arogantan. Odbacio je Jehovine naredbe koje mu je Samuilo preneo. Jednom je postao nestrpljiv i prineo je žrtvu koju je samo Samuilo smeo da prinese. Samuilo je morao strogo da ga ukori i prorekao je da kraljevstvo neće ostati u njegovoj porodici. Umesto da prihvati disciplinu, Saul je nastavio da čini još gora dela (1. Samuilova 13:8, 9, 13, 14).

Jehova je preko Samuila rekao Saulu da povede rat protiv Amaličana. Naložio mu je da pogubi njihovog zlog kralja Agaga. Međutim, Saul je poštedeo  Agaga i najbolji deo plena koji je trebalo uništiti. Kada je Samuilo došao da ga ispravi, Saul je pokazao koliko se promenio. Umesto da ponizno prihvati ispravku, počeo je da navodi razloge, pronalazi izgovore, opravdava postupke, zaobilazi problem i prebacuje krivicu na narod. Kada je pokušao da ublaži disciplinu tvrdeći da je deo plena namenio za žrtvu Jehovi, Samuilo je izgovorio poznate reči: „Znaj, poslušnost je bolja od žrtve.“ Samuilo je hrabro ukorio tog čoveka i objavio Jehovinu odluku: Kraljevstvo će biti oduzeto od Saula i predato drugom, boljem čoveku (1. Samuilova 15:1-33).

Samuilo je bio duboko potresen zbog Saulove neposlušnosti. Celu noć je vapio Jehovi. Čak je počeo da tuguje za tim čovekom. Video je u njemu veliki potencijal, toliko toga dobrog, a sada su se njegove nade raspršile. Više to nije bio čovek kog je poznavao — izgubio je svoje najbolje osobine i okrenuo se protiv Jehove. Samuilo nije želeo nikad više da vidi Saula. Međutim, kasnije je Jehova pružio Samuilu blagu ispravku: „Dokle ćeš tugovati za Saulom, kad sam ga odbacio kao kralja nad Izraelom? Napuni svoj rog uljem i kreni na put. Poslaću te kod Jeseja iz Vitlejema, jer sam jednog od njegovih sinova izabrao sebi za kralja“ (1. Samuilova 15:34, 35; 16:1).

Jehovina namera ne zavisi od nesavršenih ljudi koji danas mogu biti verni, a sutra ne. Ako se jedan čovek pokaže nevernim, Jehova će pronaći drugoga koji će izvršiti njegovu volju. Tako je ostareli Samuilo prestao da žali za Saulom. Kao što ga je Jehova uputio, otišao je u Vitlejem u dom Jeseja, koji je imao nekoliko veoma lepih sinova. Međutim, Jehova mu je već za prvog rekao: „Ne gledaj na njegovu spoljašnjost niti na njegov visoki stas... Bog ne gleda na ono što čovek gleda, jer čovek gleda ono što se očima vidi, a Jehova gleda ono što je u srcu“ (1. Samuilova 16:7). Na kraju je Samuilo upoznao i najmlađeg sina, i upravo je to bio Jehovin izabranik — David!

U poslednjim godinama svog života, Samuilo se još više uverio koliko je mudra bila Jehovina odluka da umesto Saula postavi Davida za kralja. U Saulu se razvila ubilačka ljubomora i postao je otpadnik. David je pak pokazivao prelepe osobine, kao što su hrabrost, besprekornost, vera i vernost. Dok se Samuilov život bližio kraju, vera mu je bivala sve jača. Uverio se da nema tog razočaranja za koje Jehova nema lek i rešenje i koje ne može pretvoriti u blagoslov. Zatim je Samuilo umro, ostavši zapamćen kao izuzetan čovek koji je verno služio skoro čitav jedan vek. Nije čudo što je ceo Izrael žalio za tim vernim prorokom. Jehovine sluge do dan-danas treba da se pitaju: ’Da li ću se ugledati na Samuilov primer vere?‘

[Slika na 25. strani]

Kako je Samuilo pomogao narodu da se izbori s velikim gubitkom i razočaranjem?

[Slika na 26. strani]

Kako se Samuilo suočio s razočaranjem kad je saznao da njegovi sinovi postupaju zlo?