Pismo iz Meksika

„Da li nas Jehova voli iako smo Indijanci?“

MELESIO, pripadnik naroda Odam, povremeno je u potrazi za poslom silazio sa planine u grad. Tada bi prisustvovao hrišćanskim sastancima i uzimao biblijsku literaturu koju je nosio svojim sunarodnicima. Molio je Svedoke da ih neko poseti i pouči o Bibliji.

Veoma izolovana etnička grupa Odam živi u visokim predelima planinskog venca Sijera Madre u severnom delu centralnog Meksika, a najbliža skupština Jehovinih svedoka je od njih udaljena oko 240 kilometara. Nekoliko nas odlučilo je da ih poseti.

Nabavili smo kamionet, šatore i vreće za spavanje i poneli dovoljno hrane i goriva za tri dana. Krenuli smo iz grada Duranga u četiri sata ujutro i osam sati vozili uzbrdo prašnjavim planinskim putem do samog njegovog kraja. Odatle se protezala oblast u kojoj živi narod Odam. Pred nama je bila duboka klisura, a iza nje se izdizala još jedna planina.

Ostavili smo kamionet u jednom rančitu, kako se obično nazivaju zabačena sela, i zatim tri sata pešačili noseći svu našu opremu do dna klisure. Tu smo podigli šatore i sakupili dovoljno drva za vatru koja će odbijati divlje životinje. Tokom noći smo se smenjivali svaka tri sata kako se vatra ne bi ugasila.

Rano ujutru smo krenuli na planinu. Bilo je mnogo stazica, pa smo se nekoliko puta izgubili. Jedan od nas je pomalo znao jezik meštana, pa smo kratko razgovarali o Bibliji sa stanovnicima kućica na koje smo nailazili usput. Na naše iznenađenje, ljudi su nam govorili da u Los Arenalesu, gde smo se i uputili, žive neki koji se nazivaju Jehovinim svedocima i održavaju biblijske sastanke. To nas je iznenadilo, ali i ohrabrilo.

Sa žuljevima na stopalima, stigli smo u Los Arenales. U naselju nema ni struje ni škole, a čine ga raštrkane kućice od ćerpiča  s kartonskim krovovima. Odsečeni od spoljašnjeg sveta, ljudi žive u krajnjem siromaštvu, a ishrana im se uglavnom sastoji od kukuruznih tortilja. Pronašli smo Melesija, vitkog mladog čoveka koji je bio presrećan što nas vidi. Pozvao nas je u svoj skromni dom i rekao da se svakog dana molio Jehovi da pošalje svoje Svedoke kako bi poučavali o Bibliji njegovu porodicu i njegov narod. On nije umeo da odgovori na sva njihova pitanja.

Pripadnici naroda Odam su šamanisti. Kao amajlije nose orlova pera i kosti, obožavaju prirodne sile i žive u strahu od šamana, koji ih iskorišćavaju. Melesio nam je ispričao da je, kad je prilikom odlazaka u grad saznao da je Jehova pravi Bog, uništio sve predmete koje je koristio u obožavanju idola. Ostali su očekivali da će ga bogovi kazniti smrću. Pošto se ništa nije desilo, shvatili su da je Jehova moćniji od njihovih bogova. Zato su počeli da dolaze kod Melesija kada je on pomoću naše literature proučavao Bibliju sa svojom porodicom.

„Rekao sam im da prvo moraju da spale svoje amajlije i idole“, kaže Melesio. Mnogi su savladali sujeverni strah i počelo je da se okuplja više od 80 osoba. Oduševili smo se kada smo to čuli i odlučili da istog popodneva održimo sastanak. Poslali smo glasnike na konjima da pozovu one koji su se redovno sastajali u Melesiovom domu. Iako smo im javili u poslednji čas i to usred sedmice, došlo je 25 osoba, što peške, što na magarcu.

Odgovarali smo na njihova biblijska pitanja, dok je Melesio služio kao prevodilac. Postavljali su pitanja kao što su: „Da li nas Jehova voli iako smo Indijanci?“, „Da li on sluša molitve na našem jeziku?“ i „Kada Armagedon dođe, da li će nas se Jehova setiti iako živimo tako daleko od gradova?“ Bilo nam je drago što smo ovim poniznim ljudima mogli iz Biblije pokazati da Jehova brine o krotkima, ma kojim jezikom govorili i ma koliko daleko živeli. Molili su nas da im pošaljemo nekoga da ih još poučava.

Posle sastanka smo ono što smo imali za jelo podelili s našim novim prijateljima. Mrak je već pao i na toj nadmorskoj visini prilično je hladno, pa smo bili zahvalni što su nam ponudili da prespavamo u jednoj nedovršenoj kućici. Sutradan ujutru su nas prečicom odveli nazad do našeg kamioneta i zatim smo krenuli na put do Duranga, umorni ali zadovoljni.

Zaista je bila velika čast upoznati te iskrene ljude, koji nemaju biblijsku literaturu na jeziku koji bi razumeli, ali žele da upoznaju istinitog Boga i služe mu! Posle nas ih je posetilo još šest Svedoka, koji su boravili tamo tri sedmice i proučavali Bibliju sa oko 45 osoba koje iskreno žele da služe Jehovi. Svi oni redovno prisustvuju sastancima.

I još nešto. U jedinoj maloj prodavnici u Los Arenalesu više se ne prodaju cigarete. To je zato što tako mnogo ljudi proučava Bibliju i svi su prestali da puše. Pored toga, mnogi parovi su ozakonili svoj brak.

[Slika na 24. strani]

Melesio i njegova supruga, četiri ćerke i tašta

[Slike na 25. strani]

Proučavanje Biblije i hrišćanski sastanak u Los Arenalesu

[Izvor slike na 25. strani]

Servicio Postal Mexicano, Correos de Mexico