Letnji oblasni kongresi u Rusiji — radosne prilike

SVAKOG leta ljubitelji prirode u Rusiji iz svojih stanova u gradu hrle na periferiju u drvene kućice, takozvane dače. Za njih je to način da pobegnu od užurbanog gradskog života. U proteklih nekoliko godina, Jehovini svedoci u toj zemlji takođe su viđeni kako tokom leta u velikom broju odlaze na periferiju gradova, ali iz drugog razloga.

Iako su u nekim gradovima vlasti ograničile njihovu propovedničku aktivnost, Jehovini svedoci u Rusiji i dalje slobodno održavaju sastanke, u skladu sa svojim ustavom zagarantovanim pravom na slobodu veroispovesti. Međutim, u nekim slučajevima im protivljenje i pritisak pogrešno informisanih vlasti ili pravoslavnog sveštenstva otežava da pronađu odgovarajuće objekte za održavanje letnjih oblasnih kongresa. Zato Svedoci organizuju kongrese pod vedrim nebom, u šumama i na livadama. Od 2007. do 2009. održano je oko 40 takvih „piknika“ na 25 lokacija širom Rusije.

Jedan Svedok koji već mnogo godina prisustvuje kongresima u Rusiji kaže: „U proteklim godinama kada smo iznajmljivali stadione i objekte u velikim  gradovima, mnogi iskreni ljudi i lokalne vlasti mogli su zapaziti čistoću i red i na osnovu toga sami doneti zaključak o našoj organizaciji. Sada smo primorani da se sastajemo u šumama, gde nas mogu videti samo divlje životinje. Šteta je što javnost ne može da vidi ove divne skupove kojima prisustvuju ljudi različitog socijalnog statusa, nacionalnosti i verskog porekla.“

Premda su ti skupovi radosne prilike, jedan Svedok priznaje: „Zadovoljstvo je videti samopožrtvovanost i vernost Svedoka koji se prilagođavaju različitim okolnostima. Ali iskreno rečeno, kada nam vlasti otežavaju da održavamo kongrese, to nam teško pada i u fizičkom i u emotivnom pogledu. To takođe ograničava našu slobodu da obožavamo svemoćnog Boga na dostojanstven način.“ Kako Jehovini svedoci u Rusiji izlaze na kraj s tim problemom?

Kongresi pod vedrim nebom

Zbog toga što se Svedocima često u poslednji čas otkaže zakup objekata ili smeštaj delegata, organizatori kongresa imaju svega nekoliko dana da pronađu neko drugo rešenje za hiljade delegata. Na primer, 2008. godine su Svedoci u Čeboksariju, u Čuvaškoj Republici, morali da oblasni kongres održe u velikom kamp-naselju okruženom brezama, s pogledom na reku Volgu. Pred njima je stajao ogroman zadatak. U kamp-naselju je trebalo smestiti 1 700 od 1 930 očekivanih delegata. Bili su im potrebni toaleti, tuševi i lavaboi i trebalo je sprovesti hladnu i toplu vodu, kao i struju. A svim delegatima je trebalo obezbediti i hranu.

Braća su se uhvatila u koštac s problemom. Pronađeni su stolari, električari i vodoinstalateri. Grupa od 350 Svedoka dobrovoljno je pomagala, a njih 14 je deset dana boravilo na tom mestu. Sekli su daske, dovlačili slamu i postavljali šatore, tuš-kabine i toalete. Još jedna grupa braće često je putovala do grada radi nabavke. Pošto nisu imali gde da čuvaju hranu da se ne pokvari, braća su odlučila da kuvaju i obezbede svima tri topla obroka na dan. Uprava kamp-naselja izašla im je u susret uposlivši neke radnike da pripremaju hranu za delegate. Na kraju je 500 delegata donelo svoje šatore, 150 njih je iznajmilo smeštaj u blizini, petnaestoro je spavalo u senu u štali, a ostali su noćili u šatorima koje su braća postavila.

Kada su delegati stigli, ugledali su more lepo poređanih plavih plastičnih stolica. Ispred su bile dve jednostavne bine ukrašene cvećem, jedna za program na ruskom jeziku, a druga za čuvaški jezik. Svi su uživali u duhovnoj pouci i cenili su trud dobrovoljaca. Jedan radnik koji je pripremao hranu uzviknuo je: „Da nisam video svojim očima, nikad ne bih poverovao da postoje tako organizovani i disciplinovani ljudi kao što ste vi!“ Neke je kongres podsetio na Praznik senica, koji su u biblijska vremena slavili Izraelci.

U drugim gradovima Svedoci su često imali samo jedan dan da pronađu novo mesto za održavanje kongresa i izvrše potrebne pripreme. Tako je bilo u Nižnjem Novgorodu, gde su dobrovoljci dan  i noć radili na jednom privatnom imanju. Morali su da raskrče drveće i žbunje, pokose travu i reše se krpelja i mrava. Pre nego što su delegati stigli u petak ujutru, dobrovoljci su doneli 2 000 plastičnih stolica i deset pokretnih toaleta, sproveli vodu, postavili binu, generator i ozvučenje. Jedan brat je rekao: „Najviše me je zadivilo to što braća koja su radila ceo dan i noć nisu na sebe gledali kao na heroje. Ponizno su nastavili da služe drugima tokom kongresa. Uložili su i zadnji atom snage kako bi njihovoj braći i sestrama bilo udobno i kako bi uživali u duhovnoj pouci.“

Drugi brat je napisao: „Bio je to pravi timski rad. Iako su ta braća prvi put organizovala kongres pod vedrim nebom i imala jako malo vremena, mislili su na sve kako bi tokom programa bilo što manje smetnji i neugodnosti. Posle svega toga, nismo osećali umor. Bilo je to kao da nam je Jehova dao krila!“

Božji duh na delu

Suočavanje s problemima oko održavanja kongresa zbližilo je Svedoke i predstavljalo dokaz da Božji duh deluje. U Smolensku je gotovo sav smeštaj otkazan veče uoči kongresa. Jedan starešina priča: „Kada je u jedan sat ujutru stiglo nekoliko autobusa s delegatima, nismo znali gde da ih smestimo. Počeo sam da plačem jer ništa nisam mogao da učinim. Pomolio sam se Jehovi i preklinjao ga da nam pomogne da rešimo problem. Bio sam presrećan kada smo za sat vremena pronašli drugi smeštaj za sve! To je bilo prosto neverovatno. Bio je to snažan dokaz da Jehova nikad ne ostavlja pravednika na cedilu!“ Na drugom kongresu koji se održavao u šumi, braća su se tražeći smeštaj za delegate obratila za pomoć meštanima obližnjeg sela. Pošto su Svedoci na dobrom glasu u tom kraju, seljani su tokom kongresa spremno primili na prenoćište 2 000 delegata.

„Sama činjenica da kongresi uspevaju da se održe potvrđuje koliko je važno oslanjati se na Jehovu u svim okolnostima“, kaže jedan Svedok. To je posebno bio slučaj kada su se pojavili nezvani „gosti“ s namerom da prekinu kongres. U Novošahtinsku su sveštenici Ruske pravoslavne crkve došli zajedno s demonstrantima koji su uzeli mikrofone i počeli da pevaju crkvene pesme kako bi nadjačali govornika. Međutim, policija im nije dozvolila da prekinu program. Kada se jedna pravoslavka koja je bila među demonstrantima onesvestila od vrućine, braća su joj na odeljenju prve pomoći ukazala lekarsku pomoć. Bila je van sebe od iznenađenja.

Zadivljeni posmatrači

Zbog povećane svesti o pretnji terorizma, veliki skupovi u Rusiji često  privlače pažnju čuvara javnog reda, kao i znatiželjnih meštana. Na primer, kongres održan pod vedrim nebom u Volžskom nadzirala je antiekstremistička policijska jedinica. Jedan policajac je tokom programa izgubio mobilni telefon, i braća su mu pomogla da ga pronađe na odeljenju izgubljeno-nađeno. Ubrzo nakon toga primio je telefonski poziv od svog šefa, koji je želeo da zna da li je na kongresu bilo podstrekivanja na nasilje i ekstremizam. Odgovorio je: „Sve je u redu; ima 5 000 ljudi i nije bilo nikakvih incidenata. Kakav ekstremizam? Čovek prosto mora da stavi prst na čelo i da se zamisli. Izgubio sam telefon, a oni su ga pronašli i vratili!“

Jedan čuvar je bio impresioniran čistoćom i iznenađen što i pored toliko dece nije ostao čak nijedan omot od slatkiša. Kod vlasnika kamp-naselja gde je održan jedan drugi kongres došla je policija, kojoj je javljeno da se održava veliki verski skup. On je odveo jednog policajca na drugi sprat zgrade, na balkon s kog se pružao pogled na kamp-naselje i rekao: „Pogledajte ih samo! Vidite i sami. Kakav red!“ Vlasnik je bio zadivljen što Svedoci ne piju i ne puše i što nakon njihovog odlaska nije bilo nikakvog traga da je neko uopšte bio tamo, jer su čak i smeće poneli sa sobom. Oduševljeno je rekao: „Bilo je kao u raju!“

Jedinstvo Božjeg naroda je očigledno

Nakon jednog kongresa u šumi, jedan seoski starešina je rekao: „Vidim da ste skromni ljudi, ali imate veliku snagu. Dok se svi povlačimo u svoju ljušturu, vi uspevate da ujedinite ljude!“ Od Kalinjingrada do Kamčatke, na stanovnike ove velike zemlje i dalje ostavlja utisak jedinstvo koje se vidi među Božjim narodom na njihovim velikim skupovima. Bez obzira na to koliko brzo i neočekivano njihovi planovi moraju da se promene, jedno ostaje nepromenjeno — njihovo poštovanje prema vlastima i prema drugim ljudima.

Šta god da ih čeka u budućnosti, Jehovini svedoci u Rusiji radosno nastavljaju da se sastaju radi duhovne pouke. Oni se mole za „kraljeve i sve koji su na vlasti, da [bi] vodili miran i tih život u potpunoj odanosti Bogu i čestitosti“ (1. Timoteju 2:2).

[Istaknuti tekst na 27. strani]

Jedan Svedok dobrovoljac učestvuje u pripremi kongresa pod vedrim nebom

[Istaknuti tekst na 29. strani]

Jehovini svedoci u Rusiji nastavljaju da vode „miran i tih život u potpunoj odanosti Bogu“

[Slike na 28. strani]

Dobrovoljci zajedno raščišćavaju teren pre kongresa i pripremaju obrok za hiljade kongresnih delegata

[Slike na 29. strani]

Svi su uživali u duhovnoj pouci i cenili trud dobrovoljaca