Никада не напуштај своју браћу и сестре

„ДЕСЕТ година смо били опчињени блештавилом света бизниса и били смо прилично имућни. Премда смо обоје одрасли у истини, ипак смо отишли предалеко и нисмо имали довољно снаге да се вратимо“, испричали су Јарослав и његова жена Беата. a

Један други брат који се зове Марек, каже: „Услед друштвених и политичких промена у Пољској неколико пута сам остао без посла. Био сам веома разочаран. Плашио сам се да отворим своју фирму, јер нисам имао смисла за бизнис. На крају сам се ипак одлучио за то, сматрајући да ће ми такав посао омогућити да се боље старам за своју породицу и да то неће лоше утицати на моју духовност. Касније сам схватио колико сам погрешио.“

У свету у ком трошкови живота неумољиво расту и има све више незапослених, неки у очајничком покушају да реше своје проблеме доносе немудре одлуке. Многа браћа су одлучила да прихвате прековремени рад или додатни посао или су пак започела свој бизнис, иако нису имала довољно искуства у томе. Сматрали су да ће додатни приход помоћи њиховој  породици и да им то неће штетити у духовном погледу. Па ипак, непредвиђене околности и нестабилна економска ситуација могу осујетити чак и планове који су направљени с најбољом намером. Тако су се неки ухватили у замку похлепе и жртвовали своју духовност зарад материјалних ствари (Проп. 9:11, 12).

Нека браћа и сестре су постали толико заокупљени неким светским циљевима да више немају времена за лично проучавање, састанке или службу. Јасно је да то лоше утиче на њихову духовност, као и на њихово пријатељство с Јеховом. Али они губе још нешто што је веома важно — везу са ’својом браћом у вери‘ (Гал. 6:10). Неки се полако потпуно удаље од својих суверника. Сада ћемо се озбиљније позабавити овим проблемом.

Дужност коју имамо према суверницима

Као духовна браћа и сестре имамо много прилика да покажемо колико волимо једни друге (Римљ. 13:8). Вероватно и у твојој скупштини има ’невољника који у помоћ зову‘ (Јов 29:12). Неки можда немају ни основне ствари за живот. Апостол Јован нас је следећим речима подсетио какву прилику нам то пружа: „Ко год има добра овога света и гледа како му је брат у оскудици, а ипак затвори своје срце пред њим, како љубав према Богу остаје у њему?“ (1. Јов. 3:17).

Можда си већ великодушно помагао таквим особама. Наравно, ми не помажемо нашој браћи само у материјалном погледу. Некима је можда потребна помоћ зато што су усамљени или обесхрабрени. Можда се осећају безвредно или су озбиљно болесни или им је пак умро неко кога воле. Један од начина да им у емоционалном и духовном смислу помогнемо јесте да их саслушамо и поразговарамо с њима (1. Сол. 5:14). То ће нас још више зближити с нашом браћом.

Скупштинске старешине су често у прилици да некога саосећајно саслушају, да покажу разумевање и да дају библијски савет (Дела 20:28). Тако поступају по угледу на апостола Павла који је био ’пун љубави‘ према својој духовној браћи и сестрама (1. Сол. 2:7, 8).

Међутим, како један хришћанин може испуњавати дужност коју има према својим суверницима ако се удаљио од скупштине? Чак и старешине могу подлећи искушењу да теже ка остварењу материјалистичких циљева. Шта ако се једном хришћанину тако нешто деси?

Оптерећени животним бригама

Као што је већ поменуто, када хришћанин мора да се мучи да би збринуо своју породицу често је оптерећен бригама, због чега се може десити да изгуби из  вида вредност духовних ствари (Мат. 13:22). Марек којег смо већ цитирали каже: „Када је посао који сам започео пропао, одлучио сам да потражим боље плаћени посао у иностранству. Отишао сам на само три месеца, а затим на још три, и тако редом, а кући сам се враћао само накратко. Мојој супрузи која није Сведок било је јако тешко због тога.“

Међутим, није трпео само његов породични живот. Марек још каже: „Осим што сам по цео дан радио на несносној врућини, био сам и у друштву вулгарних људи који су само гледали како да искористе друге. Понашали су се као криминалци. Био сам утучен и осећао сам се угрожено. Нисам имао времена ни за себе, па сам почео да сумњам да уопште могу помагати другима.“

Оно што је Марек доживео због своје одлуке треба да нас подстакне да застанемо и размислимо. Чак и ако изгледа да би пресељење у иностранство решило финансијске проблеме, зар оно не би створило неке друге? На пример, како би пресељење утицало на породицу у духовном и емоционалном погледу? Да ли би се удаљила од скупштине? Зар то онда не би спречило чланове те породице да испуне своју дужност да помажу својим суверницима? (1. Тим. 3:2-5).

Наравно, особа може постати заокупљена послом и у својој земљи. Погледајмо пример Јарослава и Беате. „У почетку је све изгледало безазлено“, каже он. „Након венчања смо отворили један мали киоск са брзом храном на доброј локацији. Пошто нам је добро ишло одлучили смо да проширимо посао. Али пошто нам је посао одузимао много времена пропуштали смо хришћанске састанке. Убрзо сам престао да служим као пионир и слуга помоћник. Понесени добром зарадом коју смо остварили, још више смо проширили посао и ушли у партнерство с једном особом која није Сведок. Убрзо сам почео да путујем у друге земље да бих потписивао уговоре вредне милионе долара. Ретко сам био код куће, тако да сам се удаљио од своје жене и ћерке. Толико смо се заокупили послом који нам је цветао да смо постепено престали да служимо Јехови. Пошто смо били одвојени од скупштине, браћа и сестре нам нису ни падала на памет.“

Шта учимо из њиховог искуства? Жеља једног хришћанина да створи свој мали „рај“ може постати замка за њега. Он постаје задовољан лагодним начином живота и чак може изгубити „своје хаљине“, то јест свој хришћански идентитет (Откр. 16:15). То би га одвојило од суверника којима је раније био у прилици да помаже.

Буди искрен према себи

Можда мислимо да се нама тако нешто не може десити. Па ипак, добро је да сви озбиљно размислимо о томе колико тога нам је заиста неопходно за живот. Апостол Павле је написао: „Ништа нисмо донели на свет, па не можемо ништа ни однети с њега. Дакле, кад имамо храну, одећу и заклон, будимо задовољни тиме“ (1. Тим. 6:7, 8). Наравно, животни стандард се разликује од земље до земље. Оно што се у једној развијеној земљи сматра најосновнијим за живот, у многим другим земљама може бити луксуз.

Без обзира на то какав је стандард у земљи у којој живимо, добро је да узмемо у обзир следеће Павлове речи: „Они који су одлучили да се обогате упадају у искушење и замку и у многе неразумне и штетне жеље, које гурају људе у уништење и пропаст“ (1. Тим. 6:9). Замка је скривена од очију плена. Осмишљена је тако да у њу упадне жртва која ништа не слути. Како можемо избећи да упаднемо у замку ’штетних жеља‘?

Када исправно поставимо приоритете наћи ћемо више времена за служење Јехови, у шта спада и лично проучавање. Проучавање уз молитву помоћи ће једном хришћанину да постане „сасвим способан и потпуно опремљен“ да помаже  другима (2. Тим. 2:15; 3:17).

Старешине су се неколико година трудиле да помогну Јарославу. То га је подстакло да драстично промени свој начин живота. Он каже: „У једном разговору са старешинама, који је за мене био пресудан, они су ме подсетили на библијски пример богатог младог човека који је желео вечни живот али није био спреман да се одрекне својих материјалних добара. Затим су ме тактично питали да ли би се нешто од тога могло односити и на мене. То ми је отворило очи!“ (Посл. 11:28; Мар. 10:17-22).

Јарослав је реално сагледао своју ситуацију и одлучио да се повуче из великог пословног подухвата у који се упустио. Након отприлике две године, он и његова породица су се у духовном смислу опоравили. Он сада служи својој браћи као скупштински старешина. Јарослав каже: „Када се браћа толико заокупе послом да због тога запоставе своју духовност, користим своје лично искуство да им објасним зашто није паметно ујармљивати се у неједнак јарам с неверницима. Није лако одолети примамљивим понудама и бити поштен у свему“ (2. Кор. 6:14).

И Марек се учио на сопственим грешкама. Премда је захваљујући добро плаћеном послу у иностранству могао да финансијски помаже својој породици, његов однос с Богом и браћом је трпео. Након неког времена је променио своје приоритете. Он каже: „Свих тих година личио сам на Варуха који је ’тражио велике ствари за себе‘. На крају сам у молитви рекао Јехови све што ми је било на срцу и сада осећам да сам поново духовно стабилан“ (Јер. 45:1-5). Марек сада обавља „хвале вредну службу“ надгледника у скупштини (1. Тим. 3:1).

Онима који размишљају о пресељењу у иностранство ради боље плаћеног посла Марек даје следеће упозорење: „Када си у другој земљи веома је лако ухватити се у неку од замки овог злог света. Слабо познавање језика те земље отежава комуникацију с другима. Можда ћеш се вратити кући с новцем, али и са духовним ранама којима ће бити потребно много времена да зацеле.“

Јехова ће бити задовољан ако се трудимо да будемо уравнотежени што се тиче посла и дужности коју имамо према нашој браћи. Наш пример може подстаћи друге да доносе мудре одлуке. Онима који су оптерећени бригама потребна је подршка, саосећање и добар пример њихове браће и сестара. Скупштинске старешине и друге зреле особе могу помоћи својим суверницима да остану уравнотежени и да не буду претерано заокупљени животним бригама (Јевр. 13:7).

Зато никада немојмо напустити нашу браћу и сестре тако што бисмо постали превише заокупљени послом (Фил. 1:10). Будимо ’богати пред Богом‘ док се трудимо да нам служба Богу буде на првом месту у животу (Лука 12:21).

[Фуснота]

[Слике на 21. страни]

Да ли због посла пропушташ састанке?

[Слике на 23. страни]

Да ли цениш прилике у којима можеш помагати својој браћи и сестрама?