„Plod duha“ proslavlja Boga
„Plod duha“ proslavlja Boga
„Moj Otac se proslavlja time da donosite mnogo ploda“ (JOV. 15:8)
1, 2. (a) Kako bismo mogli pozitivno uticati na druge? (b) Koji dar od Jehove nam pomaže da mu još bolje služimo?
ZAMISLIMO dve situacije: Jedna sestra primećuje da je jedna mlađa sestra u skupštini nešto zabrinuta. Dogovara se s njom da idu u službu propovedanja. Dok su u službi, mlađa sestra počinje da priča šta je muči. Kasnije tog istog dana, ona zahvaljuje Jehovi u molitvi što je ta zrela sestra bila zainteresovana za nju. Upravo to joj je bilo potrebno. Negde drugde, jedan bračni par se nedavno vratio iz jedne strane zemlje u koju su išli da propovedaju. Dok u jednom društvu oduševljeno pričaju šta su tamo doživeli jedan mladi brat ih pažljivo sluša. Nekoliko godina kasnije, dok se i sam sprema da kao misionar krene u jednu stranu zemlju, priseća se tog bračnog para i razgovora koji ga je podstakao da razmišlja o takvoj službi.
2 Možda te ove situacije podsećaju na nekoga ko je imao veliki uticaj na tvoj život. Naravno, retko kad samo jedan razgovor može promeniti nečiji život, ali zato svakodnevno imamo prilike da hrabrimo i jačamo druge. Zamisli da postoji nešto zahvaljujući čemu možeš steći neke veštine i razviti osobine koje će ti omogućiti da budeš od još veće koristi svojoj braći i sestrama i da na još bolji način služiš Bogu. Zar to ne bi bilo divno? Jehova nam pruža jedan takav dar — svoj sveti duh (Luka 11:13). Kada Božji duh deluje u našem životu, on u nama stvara dobre osobine koje se pozitivno odražavaju na našu celokupnu službu Bogu. Sveti duh je predivan dar! (Pročitati Galatima 5:22, 23.)
3. (a) Kako razvijanjem ’ploda duha‘ slavimo Boga? (b) Na koja ćemo pitanja dobiti odgovor?
3 Osobine koje sveti duh stvara u nama jesu odraz ličnosti Jehove Boga, od koga i potiče taj duh (Kol. 3:9, 10). Isus je pokazao koji je najvažniji razlog zbog kog hrišćani treba da se ugledaju na Boga. On je apostolima rekao: „Moj Otac se proslavlja time da donosite mnogo ploda“ a (Jov. 15:8). Kada razvijamo „plod duha“, to se jasno vidi po načinu na koji govorimo i postupamo i tada donosimo hvalu našem Bogu (Mat. 5:16). U kom smislu se plod duha razlikuje od onoga po čemu je prepoznatljiv Satanin svet? Kako možemo razvijati plod duha? Zašto nam to može biti teško? Odgovore na ta pitanja dobićemo dok budemo razmatrali prva tri ploda duha, naime ljubav, radost i mir.
Ljubav koja je odraz Božje ljubavi
4. Kakvu ljubav kao Isusovi sledbenici treba da imamo prema drugima?
4 Ljubav koja nastaje delovanjem svetog duha znatno se razlikuje od ljubavi koja je uobičajena u ovom svetu. U kom smislu? Ona je odraz Božje ljubavi. Isus je ukazao na tu razliku u Propovedi na gori. (Pročitati Mateja 5:43-48.) On je rekao da su čak i grešnici dobri prema onima koji su dobri prema njima. Kod takve ljubavi nema prave samopožrtvovanosti, već se sve svodi na uzajamno činjenje usluga. Ako želimo da budemo „sinovi svog Oca koji je na nebesima“ moramo biti drugačiji. Umesto da prema drugima budemo onakvi kakvi su oni prema nama, treba da gledamo na njih i da se ophodimo prema njima isto kao Jehova. Isus je rekao da treba da volimo svoje neprijatelje. Ali kako je to moguće?
5. Kako možemo pokazati ljubav prema onima koji nas progone?
5 Razmislimo o sledećem primeru iz Biblije. Dok su propovedali u Filipima, Pavle i Sila su bili uhapšeni, kažnjeni batinama i bačeni u zatvor, gde su im noge stavljene u klade. Najverovatnije je i zatvorski čuvar bio grub prema njima. Kada su iznenada bili oslobođeni usled jednog zemljotresa, da li su iskoristili tu priliku da mu se osvete? Ne. Oni su imali samopožrtvovanu ljubav i zato su mu brzo priskočili u pomoć i omogućili njemu i čitavoj njegovoj porodici da prihvate hrišćanstvo (Dela 16:19-34). I danas mnoga naša braća ’blagosiljaju one koji ih progone‘ (Rimlj. 12:14).
6. Kako možemo pokazati samopožrtvovanu ljubav prema našoj braći? (Videti okvir na 21. strani.)
6 Ljubav prema našim suvernicima ide još dalje. „Mi smo dužni da svoj život položimo za svoju braću.“ (Pročitati 1. Jovanovu 3:16-18.) Međutim, uglavnom su u pitanju mnogo manje stvari u kojima treba da pokažemo ljubav. Na primer, ako smo rekli ili uradili nešto čime smo povredili nekog brata, ljubav ćemo pokazati tako što ćemo se potruditi da izgladimo odnose s njim (Mat. 5:23, 24). A šta ako neko uvredi nas? Da li smo ’spremni da oprostimo‘ ili smo ponekad kivni na nekog brata ili sestru? (Ps. 86:5). Snažna ljubav koja nastaje delovanjem svetog duha može nam pomoći da pređemo preko manjih grešaka, spremno opraštajući drugima „kao što je Jehova spremno oprostio“ nama (Kol. 3:13, 14; 1. Petr. 4:8).
7, 8. (a) Kako ljubav prema Bogu utiče na našu ljubav prema ljudima? (b) Kako možemo razviti još veću ljubav prema Jehovi? (Videti sliku.)
7 Kako možemo razvijati samopožrtvovanu ljubav prema našoj braći? Tako što ćemo razvijati još veću ljubav prema Bogu (Ef. 5:1, 2; 1. Jov. 4:9-11, 20, 21). Trenuci kada smo sami s Jehovom dok čitamo Bibliju, razmišljamo o tome što smo pročitali i molimo se ispunjavaju nam srce ljubavlju prema našem nebeskom Ocu. Međutim, da bismo se približili Bogu potrebno je da iskupljujemo vreme za to.
8 Prikazaćemo to jednim primerom: Zamisli da svakog dana samo tokom određenog sata smeš da čitaš Božju Reč, da razmišljaš o njoj i da se moliš Jehovi. Zar ne bi onda ljubomorno čuvao taj termin u kom možeš da pristupiš Jehovi? Naravno, niko ti ne može odrediti kad ćeš se moliti Bogu i većina nas može čitati Bibliju kad god to poželi. Pa ipak, možda treba da preduzmemo određene korake kako se ne bi desilo da u moru svakodnevnih obaveza izgubimo vreme koje bi trebalo da posvetimo Jehovi. Da li svakog dana u skladu sa svojim okolnostima iskupljuješ vreme da bi se približio Jehovi?
’Radost koja dolazi posredstvom svetog duha‘
9. Čime se odlikuje radost koja nastaje delovanjem svetog duha?
9 Istaknuta karakteristika ploda duha je postojanost. Ona dolazi do izražaja i kod radosti, koja je drugi po redu plod duha o kom ćemo sada govoriti. Radost je poput otporne biljke koja opstaje čak i u surovoj sredini. Mnoge Božje sluge širom sveta su ’uprkos mnogim nevoljama prihvatile reč s radošću koja dolazi posredstvom svetog duha‘ (1. Sol. 1:6). Drugi se suočavaju s problemima i gubicima. Ali Jehova im putem svetog duha daje snagu da ’potpuno ustraju i budu dugotrpljivi s radošću‘ (Kol. 1:11). Na čemu se zasniva ta radost?
10. Zašto smo radosni?
10 Za razliku od ’nesigurnog bogatstva‘ Sataninog sveta, duhovno blago koje dobijamo od Jehove ima neprolaznu vrednost (1. Tim. 6:17; Mat. 6:19, 20). Radosni smo jer nam je Jehova dao divnu nadu u večni život. Radosni smo i zato što smo deo međunarodnog hrišćanskog bratstva. Iznad svega, radosni smo zato što smo u prijateljstvu s Bogom. Poput Davida, koji je hvalio Jehovu u pesmi iako je morao da živi kao begunac, i mi možemo reći: „Jer je ljubav tvoja bolja od života; zato će te usne moje hvaliti. Tako ću te blagosiljati celog života svoga“ (Ps. 63:3, 4). Čak i kada imamo probleme, mi od sveg srca s radošću hvalimo Boga.
11. Zašto je važno da s radošću služimo Jehovi?
11 Apostol Pavle je podsticao hrišćane: „Uvek se radujte u Gospodu. I opet kažem: Radujte se!“ (Fil. 4:4). Zbog čega je važno da s radošću služimo Jehovi? Zbog spornog pitanja koje je Satana postavio u vezi s tim da li Jehova ima pravo da bude Vrhovni Vladar. Satana tvrdi da niko ne služi Bogu drage volje (Jov 1:9-11). Ako bismo Bogu služili savesno ali bez radosti, naša žrtva hvale ne bi bila potpuna. Zato se mi trudimo da se odazovemo na poziv koji upućuje psalmista: „Služite Jehovi radosno! Dođite pred njega uz radosne poklike!“ (Ps. 100:2). Mi slavimo Boga samo kada mu radosno i dragovoljno služimo.
12, 13. Kako se možemo izboriti s negativnim osećanjima?
12 Ruku na srce, ponekad su čak i oni koji služe Jehovi obeshrabreni i bore se da ostanu pozitivni (Fil. 2:25-30). Šta nam može pomoći u takvim trenucima? U Efešanima 5:18, 19 piše: „Ispunjavajte [se] duhom... Pevajte i pesmom hvalite Jehovu u svojim srcima.“ Kako možemo primeniti ovaj savet?
13 Kada nas ophrvaju negativna osećanja molimo se Jehovi i trudimo se da razmišljamo o onome što je hvale vredno. (Pročitati Filipljanima 4:6-9.) Nekima znači kada slušaju i pevuše pesme iz naše pesmarice jer im to podiže duh i pomaže im da pozitivno razmišljaju. Jedan brat koji je prolazio kroz jedan veoma težak period u svom životu, zbog čega je često bio pod stresom i obeshrabren, kaže: „Osim što sam se često gorljivo molio, naučio sam napamet nekoliko pesama iz naše pesmarice. Pevanje tih prelepih hvalospeva, bilo naglas bilo u sebi, vraćalo mi je unutrašnji mir. U to vreme je bila objavljena knjiga Približi se Jehovi. Te godine sam je dva puta pročitao. Ona mi je bila kao melem na ranu. Znam da je Jehova blagoslovio moj trud.“
’Mir koji vas povezuje‘
14. Čemu doprinosi mir koji nastaje delovanjem svetog duha?
14 Na našim međunarodnim kongresima delegati iz različitih zemalja uživaju u druženju s braćom i sestrama. U takvim prilikama dolazi do izražaja jedna odlika mira u kom Božji narod danas uživa, a to je naše jedinstvo širom sveta. Ljudi su često zapanjeni kada vide kako se oni od kojih bi se očekivalo da su jedni drugima neprijatelji ’istinski trude da održe jedinstvo duha u miru koji ih povezuje‘ (Ef. 4:3). To jedinstvo je stvarno zadivljujuće, posebno kada se uzme u obzir šta su sve mnogi od njih morali da prevaziđu.
15, 16. (a) Kojeg je porekla bio Petar i šta mu je zbog toga teško padalo? (b) Kako je Jehova pomogao Petru da promeni svoj stav?
15 Nije lako ujediniti ljude različitog porekla. Da bismo lakše razumeli šta moramo prevazići da bismo postigli takvo jedinstvo, pogledajmo šta se desilo apostolu Petru u prvom veku. Kakav je stav imao prema neobrezanim nejevrejima vidi se iz njegovih sledećih reči: „Dobro znate da Judejcu Zakon zabranjuje da se druži s čovekom iz drugog naroda ili da dolazi kod njega, ali meni je Bog pokazao da nijednog čoveka ne zovem poganim ili nečistim“ (Dela 10:24-29; 11:1-3). S obzirom na gledište koje je bilo uobičajeno u to doba Petar je očigledno odrastao u uverenju da ga Zakon obavezuje na to da voli samo Judejce. Možda mu je bilo sasvim normalno da na nejevreje gleda kao na neprijatelje koje treba mrzeti. b
16 Zamisli samo koliko je Petru bilo neobično što ulazi u Kornelijevu kuću. Da li čovek koji je ranije imao loše mišljenje o nejevrejima može sada da živi s njima u miru i slozi? (Ef. 4:3, 16). Može, jer je nekoliko dana pre toga pod uticajem Božjeg duha Petar počeo da menja svoj stav i prevazilazi predrasude. Jehova mu je putem jedne vizije jasno pokazao da njegovo gledište o ljudima ne zavisi od njihove rase ili nacionalnosti (Dela 10:10-15). Zato je Petar rekao Korneliju: „Sad zaista shvatam da Bog nije pristran, nego iz svakog naroda prihvata onog ko ga se boji i čini što je pravedno“ (Dela 10:34, 35). Petar se promenio i zaista je živeo u jedinstvu sa ’svom braćom‘ (1. Petr. 2:17).
17. Zašto je jedinstvo koje vlada među Božjim narodom zadivljujuće?
17 Ono što je Petar doživeo pomaže nam da razumemo koliko su se u današnje vreme neki morali promeniti da bi postali Božje sluge. (Pročitati Isaiju 2:3, 4.) Milioni ljudi „iz svih naroda i plemena i narodnosti i jezika“ promenili su svoj način razmišljanja i uskladili ga s ’Božjom voljom — onim što je dobro, ugodno i savršeno‘ (Otkr. 7:9; Rimlj. 12:2). Na mnoge od njih su ranije uticali mržnja, neprijateljstvo i razjedinjenost koji su rašireni u Sataninom svetu. Ali zahvaljujući onome što su naučili iz Božje Reči i uz pomoć svetog duha, naučili su da se ’trude da unapređuju mir‘ (Rimlj. 14:19). Jedinstvo koje iz toga proističe donosi hvalu Bogu.
18, 19. (a) Kako svako od nas može doprineti miru i jedinstvu u skupštini? (b) O čemu ćemo govoriti u sledećem članku?
18 Kako svako od nas doprinosi miru i jedinstvu među Božjim narodom? U mnogim skupštinama ima objavitelja koji su se doselili iz drugih zemalja. Neki imaju drugačije običaje ili možda ne govore dobro naš jezik. Da li se trudimo da ih upoznamo? Božja Reč nam to savetuje. Pavle je skupštini u Rimu, u kojoj je bilo hrišćana i jevrejskog i nejevrejskog porekla, napisao: „Rado prihvatajte jedni druge, kao što je i Hrist rado prihvatio nas, na slavu Bogu“ (Rimlj. 15:7). Da li u tvojoj skupštini postoji neko koga bi mogao bolje upoznati?
19 Šta još možemo učiniti kako bismo dozvolili da sveti duh deluje u našem životu? U sledećem članku ćemo dobiti odgovor na to pitanje dok budemo govorili o preostalim plodovima duha.
[Fusnote]
a Plod koji je Isus spomenuo odnosi se i na „plod duha“ i na „plod usana“ koji pravi hrišćani prinose Bogu kada propovedaju dobru vest o Kraljevstvu (Jevr. 13:15). Grčka reč koja je u Galatima 5:22 prevedena sa „plod“ jeste zbirna imenica, što znači da su ljubav, radost, mir i ostalo što se spominje u ovom i sledećem stihu plodovi, to jest rezultat delovanja svetog duha.
b U Levitskoj 19:18 piše: „Ne osvećuj se i ne budi kivan na sinove svog naroda. Voli svog bližnjeg kao samog sebe.“ Judejske verske vođe smatrale su da se izrazi ’sinovi svog naroda‘ i ’bližnji‘ odnose samo na Judejce. Prema Zakonu Izraelci nisu smeli da se mešaju s drugim narodima. Ali Zakon nije odobravao gledište koje su zagovarale verske vođe iz prvog veka, naime da su svi nejevreji bili neprijatelji i da ih je trebalo mrzeti.
Kako bi odgovorio?
• Kako možemo pokazati samopožrtvovanu ljubav prema našoj braći?
• Zašto je važno da s radošću služimo Bogu?
• Kako možemo doprineti miru i jedinstvu u skupštini?
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir na 21. strani]
„To su pravi hrišćani“
U knjizi Between Resistance and Martyrdom—Jehovah’s Witnesses in the Third Reich navodi se šta je rekao jedan mladi Jevrejin kada je opisivao svoj prvi susret s Jehovinim svedocima nakon što je došao u koncentracioni logor Nojengame.
„Čim smo mi Jevreji iz Dahaua stigli u logor, drugi Jevreji su počeli da sakrivaju sve što su imali da ne bi to morali da dele s nama... Pre nego što smo dospeli u logor pomagali smo jedni drugima. Ali ovde, kada se radilo o životu i smrti, svi su mislili samo na sebe. Ali zamislite šta su Istraživači Biblije radili. U to vreme su imali veoma težak posao. Popravljali su neke vodovodne cevi. Bilo je hladno, a oni su po ceo dan stajali u ledenoj vodi. Nikome nije bilo jasno kako su to mogli da izdrže. Govorili su da im Jehova daje snagu. I njima je, kao i nama, hleb bio preko potreban jer su bili gladni. Ali šta su oni uradili? Sakupili su sav hleb koji su imali i pola od toga su uzeli za sebe, a ostalo su dali svojim suvernicima koji su upravo stigli iz Dahaua. Srdačno su ih dočekali i izljubili. Pomolili su se pre nego što su počeli da jedu. Posle toga su svi bili siti i srećni. Rekli su da više nisu gladni. Tada sam pomislio: To su pravi hrišćani.“
[Slike na 19. strani]
Da li svakog dana iskupljuješ vreme da bi se približio Jehovi?