Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Da li ste znali?

Da li ste znali?

Da li ste znali?

Da li se na drevnim glinenim pečatima pominju imena biblijskih ličnosti?

U drevnim vremenima, zvanični dokumenti bi se smotali u svitak i vezali vrpcom, a zatim bi se na čvor stavljao grumen vlažne gline na koju se utiskivao pečat. Visoki zvaničnici su pečatom potpisivali dokumenta, overavali ih i potvrđivali njihovu autentičnost.

Pečati su se ponekad nalazili na pečatnim prstenovima, koji su se smatrali dragocenim (Postanak 38:18; Jestira 8:8; Jeremija 32:44). Često bi na pečatu bilo ugravirano ime vlasnika, njegova titula i ime njegovog oca.

Pronađeno je na stotine drevnih otisaka pečata, poznatih kao bule. Na nekima od njih nalaze se imena ljudi koji se pominju u Bibliji. Na primer, arheolozi su pronašli otiske pečata za koje se smatra da su pripadali dvojici Judinih kraljeva. Na jednom piše: „Vlasništvo Ahaza, [sina] Jehotama [Jotama], Judinog kralja.“ Na drugom se nalazi sledeći natpis: „Vlasništvo Jezekije, [sina] Ahaza, Judinog kralja“ (2. Kraljevima 16:1, 20). Ahaz i Jezekija su vladali u osmom veku pre naše ere.

Izučavaoci su pronašli i druge otiske pečata za koje se smatra da su pripadali biblijskim ličnostima. Među njima su osobe koje se pominju u knjizi proroka Jeremije, kao što su Varuh (Jeremijin pisar), Gemarija (’Safanov sin‘), Jerameilo (’kraljev sin‘), Juhal („Selemijin sin“) i Seraja (Varuhov brat) (Jeremija 32:12; 36:4, 10, 26; 38:1; 51:59).

Kako se u Bibliji ukazuje na različite delove dana?

U hebrejskom delu Svetog pisma koriste se izrazi kao što su „jutro“, „podne“, „usred dana“ i „predveče“ (Postanak 24:11; Ponovljeni zakoni 28:29; 1. Kraljevima 18:26). Jevreji su delili noć na tri straže od po četiri sata, ali su kasnije usvojili grčku i rimsku podelu na četiri noćne straže. Isus je očigledno ukazao na to računanje vremena kada je rekao: „Bdite, jer ne znate kada dolazi gospodar kuće, da li uveče ili u ponoć ili kad se oglase petlovi ili rano ujutru“ (Marko 13:35). Straža koja je bila „uveče“ trajala je od zalaska sunca do devet sati. Sledeća straža se završavala u ponoć, a treća „kad se oglase petlovi“, oko tri ujutru. Poslednja, rana jutarnja straža trajala je do izlaska sunca. Za vreme „četvrte noćne straže“ Isus je hodao po Galilejskom moru (Matej 14:23-26).

U grčkom delu Svetog pisma izraz „sat“ odnosi se na dvanaesti deo obdanice, to jest vremena od izlaska do zalaska sunca (Jovan 11:9). Pošto je vreme svitanja i sutona u Izraelu zavisilo od godišnjeg doba, obično se navodilo samo približno vreme nekog događaja, na primer „oko šestog sata“ (Dela apostolska 10:9).

[Slika na 15. strani]

Glineni pečati sa imenima Jezekije i Ahaza (ispred) i verovatno Varuha (iza)

[Izvori]

Iza: Courtesy of Israel Museum, Jerusalem

Ispred: www.BibleLandPictures .com / Alamy

[Slika na 15. strani]

Sunčani sat, doba Rimske imperije (27. pre n. e. – 476. n. e.)

[Izvor]

© Gerard Degeorge / The Bridgeman Art Library International