Dobra vest koja je svima potrebna

’Dobra vest je Božja sila koja donosi spasenje‘ (RIMLJ. 1:16)

1, 2. Zašto propovedaš ’dobru vest o kraljevstvu‘ i šta obično tom prilikom ističeš?

 VEROVATNO si nekada pomislio ili rekao koliko si srećan što ljudima prenosiš dobru vest. Kao Jehovin svedok znaš koliko je važno propovedati ’dobru vest o kraljevstvu‘. Verovatno napamet znaš Isusovo proročanstvo koje govori o tome da će se dobra vest propovedati po celom svetu (Mat. 24:14).

² Dok propovedaš „dobru vest o Božjem kraljevstvu“ ti zapravo nastavljaš delo koje je Isus započeo. (Pročitati Luku 4:43.) Verovatno najčešće govoriš o tome da će se Bog uskoro umešati u zbivanja u ljudskom društvu. On će u ’velikoj nevolji‘ uništiti krivu religiju i odstraniti zlo sa zemlje (Mat. 24:21). Sigurno ističeš i to da će Božje Kraljevstvo uspostaviti raj na zemlji gde će vladati mir i sreća. U suštini, „dobra vest o kraljevstvu“ je deo ’dobre vesti unapred objavljene Avrahamu: „Preko tebe će se blagosloviti svi narodi“ ‘ (Gal. 3:8).

3. Zašto možemo reći da je apostol Pavle u poslanici Rimljanima stavio naglasak na dobru vest?

³ Međutim, da li se može desiti da ne posvećujemo dovoljno pažnje ključnom obeležju dobre vesti koja je potrebna ljudima? U izvornom tekstu poslanice Rimljanima apostol Pavle samo jednom koristi reč „kraljevstvo“, ali zato izraz ’dobra vest‘ koristi 12 puta. (Pročitati Rimljanima 14:17.) O kom obeležju dobre vesti je Pavle tako često govorio u ovoj poslanici? Zašto je to obeležje toliko važno? I zašto treba da ga imamo na umu dok propovedamo „Božju dobru vest“ ljudima na našem području? (Mar. 1:14; Rimlj. 15:16; 1. Sol. 2:2).

Šta je hrišćanima u Rimu bilo potrebno

4. O čemu je Pavle propovedao kada je prvi put bio u zatočeništvu u Rimu?

⁴ Vredno je zapaziti o čemu je Pavle govorio kada je prvi put bio u zatočeništvu u Rimu. Mnogim Judejcima koji su ga posećivali ’temeljno je svedočio o (1) Božjem kraljevstvu i iznosio uverljive dokaze o (2) Isusu‘. Kako su ljudi reagovali na to? „Neki su poverovali njegovim rečima, a drugi pak nisu verovali.“  Posle toga je Pavle „rado primao sve koji su dolazili k njemu, i propovedao im (1) Božje kraljevstvo i poučavao ih o (2) Gospodu Isusu Hristu“ (Dela 28:17, 23-31). Pavle je očigledno skretao pažnju na Božje Kraljevstvo. Ali šta je još naglašavao? Ono što je ključno za Božje Kraljevstvo — ulogu koju Isus ima u ostvarenju Božje namere.

5. Šta je Pavle naglasio u poslanici Rimljanima?

⁵ Svi ljudi treba da saznaju činjenice o Isusu i da iskazuju veru u njega. Pavle je upravo to naglasio u poslanici Rimljanima. Na početku svoje poslanice napisao je da ’svim srcem služi Bogu propovedajući dobru vest o njegovom Sinu‘. Zatim je rekao da se ’ne stidi dobre vesti jer je ona Božja sila koja donosi spasenje svakome ko veruje‘. Kasnije je govorio o vremenu kada će ’Bog preko Hrista Isusa suditi onome što je sakriveno u ljudima, po dobroj vesti koju objavljuje‘. Pričao je kako je „od Jerusalima pa uokolo sve do Ilirika temeljno propovedao dobru vest o Hristu“  a (Rimlj. 1:9, 16; 2:16; 15:19). Šta misliš, zašto je Pavle hrišćanima u Rimu naglašavao ulogu koju ima Isus Hrist?

6, 7. Šta možemo reći o nastanku i sastavu skupštine u Rimu?

⁶ Ne znamo tačno kako je nastala skupština u Rimu. Da li su se Judejci ili prozeliti koji su bili u Jerusalimu na Pedesetnicu 33. n. e. vratili u Rim kao hrišćani? (Dela 2:10). Ili su trgovci i putnici koji su bili hrišćani širili istinu u Rimu? Bilo kako bilo, u vreme kada je Pavle napisao ovu poslanicu, otprilike 56. n. e., skupština u Rimu je već uveliko postojala (Rimlj. 1:8). Kakav je bio sastav te skupštine?

⁷ Neki su poreklom bili Judejci. Pavle je pozdravio ’svoje rođake‘, Andronika i Junija, što znači da su i oni bili Judejci. U Rimu je bio i izrađivač šatora Akila sa svojom ženom Priskilom, a oni su takođe bili Judejci (Rimlj. 4:1; 9:3, 4; 16:3, 7; Dela 18:2). Ali mnoga braća i sestre koje je Pavle pozdravio verovatno su bili nejevrejskog porekla. Neki su bili „iz carevog doma“, što možda znači da su bili carevi robovi ili niži službenici (Fil. 4:22; Rimlj. 1:5, 6; 11:13).

8. U kakvoj su situaciji bili hrišćani u Rimu?

⁸ Svi hrišćani u Rimu bili su u jednoj nezavidnoj situaciji, kao što smo i svi mi. Pavle je to ovako objasnio: „Svi su sagrešili i ne odražavaju Božju slavu“ (Rimlj. 3:23). Svi oni kojima je Pavle uputio ovu poslanicu očigledno su morali su da priznaju da su grešnici i da iskazuju veru u onoga preko koga će Bog rešiti tu situaciju.

Ljudi treba da prihvate činjenicu da smo svi grešnici

9. Šta prema Pavlovim rečima donosi dobra vest?

⁹ Apostol Pavle na početku poslanice Rimljanima sledećim rečima ukazuje na to koliko je značajna dobra vest o kojoj govori: „Ne stidim se dobre vesti. Ona je Božja sila koja donosi spasenje svakome ko veruje najpre Judejcu, a onda i Grku.“ Spasenje je zaista moguće. Međutim, u skladu s temeljnom istinom koju je Pavle citirao iz Avakuma 2:4, neophodno je imati veru: „Pravednik će živeti zbog  vere“ b (Rimlj. 1:16, 17; Gal. 3:11; Jevr. 10:38). Ali kako je ta dobra vest, koja može voditi do spasenja, povezana sa činjenicom da su ’svi sagrešili‘?

10, 11. Zašto je nekome čudno, a nekome nije, ono što piše u Rimljanima 3:23?

¹⁰ Pre nego što neko razvije veru koja mu može doneti spasenje mora uvideti da je grešnik. To i nije toliko strano onima koji su vaspitavani da veruju u Boga i donekle su upoznati s Biblijom. (Pročitati Propovednika 7:20.) Bilo da se s tim slažu ili ne, barem znaju na šta je Pavle mislio kada je rekao: „Svi su sagrešili“ (Rimlj. 3:23). Međutim, u službi propovedanja srećemo mnoge koji ne razumeju te reči.

¹¹ U nekim zemljama ljudi nisu odgajani tako da misle da su rođeni s grehom, to jest da su nasledili greh. Naravno, ti ljudi verovatno uviđaju da prave neke greške, da imaju neke mane ili da su možda uradili neke loše stvari. Shvataju da je i s drugima isto. Pa ipak, ne razumeju zašto je to tako. Kada se za nekoga kaže da je grešnik, na nekim jezicima bi to značilo da je kriminalac ili da je prekršio neka pravila. Očigledno je da neko ko je odrastao u takvom okruženju neće za sebe misliti da je grešnik u smislu u kom je Pavle govorio o tome.

12. Zašto mnogi ne smatraju da su svi ljudi grešnici?

¹² Čak i u hrišćanskim zemljama mnogi ne smatraju da su nasledili greh. Zašto? Iako možda povremeno odlaze u crkvu, smatraju da je ono što Biblija kaže o Adamu i Evi bajka ili legenda. Drugi su odrasli u ateističkom društvu. Ne veruju da Bog postoji i zato ne shvataju da on ljudima postavlja moralna merila i da je nepoštovanje tih merila greh. U neku ruku, oni su poput ljudi u prvom veku za koje je Pavle rekao da su „bez nade i bez Boga u svetu“ (Ef. 2:12).

13, 14. (a) Koji je prvi razlog zbog kog oni koji ne veruju u Boga i u to da su grešnici nemaju izgovora? (b) Do čega takav stav dovodi mnoge?

¹³ Apostol Pavle u poslanici Rimljanima navodi dva razloga zbog kojih sredina u kojoj je neko odrastao nije opravdanje za takav stav — nije bilo opravdanje tada, a nije ni sada. Prvi razlog je to što sve oko nas svedoči da postoji Stvoritelj. (Pročitati Rimljanima 1:19, 20.) To je u skladu sa onim što je Pavle dok je bio u Rimu napisao u poslanici Jevrejima: „Svaki dom je neko sagradio, a onaj ko je sve sagradio jeste Bog“ (Jevr. 3:4). Ovo rezonovanje ukazuje na to da postoji Stvoritelj koji je načinio svemir.

¹⁴ Dakle, pišući Rimljanima apostol Pavle iznosi čvrste dokaze da oni koji se klanjaju beživotnim idolima „nemaju izgovora“, kao što ga nisu imali ni drevni Izraelci. Isto se može reći i za one koji se upuštaju u nemoral tako što prirodne polne odnose zamenjuju protivprirodnim (Rimlj. 1:22-27). Kao što je Pavle s pravom rekao, svi ljudi su „pod grehom“ i nema razlike između ’Judejaca i Grka [to jest nejevreja]‘ (Rimlj. 3:9).

 Savest kao svedok

15. Šta svi ljudi imaju i kako to utiče na njih?

¹⁵ U poslanici Rimljanima navodi se i drugi razlog zbog kog ljudi treba da priznaju da su grešnici i da im treba izlaz iz te nezavidne situacije. Pavle je o savezu zakona koji je Bog dao drevnom Izraelu napisao sledeće: „Svi koji su sagrešili pod zakonom, biće suđeni po zakonu“ (Rimlj. 2:12). On u nastavku logičnog argumentovanja ističe činjenicu da se ljudi iz drugih naroda koji nisu upoznati s Božjim zakonom često „po prirodi drže onoga što je u zakonu“. Zašto oni obično osuđuju incest, ubistvo i krađu? Pavle daje odgovor: Zato što imaju savest. (Pročitati Rimljanima 2:14, 15.)

16. Zašto to što neko ima savest ne znači bezuslovno da neće počiniti greh?

¹⁶ Pa ipak, verovatno si video da to što neko ima savest koja je poput nekog unutrašnjeg sudije ne znači da će i postupati po njoj. To se vidi na primeru drevnih Izraelaca. Iako su imali i savest i konkretne Božje zakone koji su zabranjivali krađu i preljubu, često su išli i protiv svoje savesti i protiv Jehovinog Zakona (Rimlj. 2:21-23). Njihova krivica je bila dvostruka i zato nema sumnje da su bili grešnici — nisu udovoljavali Božjim merilima i nisu vršili Božju volju. To je ozbiljno narušilo njihov odnos sa Tvorcem (Lev. 19:11; 20:10; Rimlj. 3:20).

17. Koje ohrabrenje nalazimo u poslanici Rimljanima?

¹⁷ Na osnovu onoga što smo do sada razmotrili iz poslanice Rimljanima izgleda da je pred Bogom čitavo čovečanstvo, a samim tim i mi, u prilično lošoj situaciji. Međutim, Pavle je imao još nešto da kaže. Citirajući Davidove reči iz Psalma 32:1, 2, napisao je: „Srećni su oni kojima su bezakona dela oproštena i kojima su gresi pokriveni. Srećan je čovek kome Jehova ne uračunava greh“ (Rimlj. 4:7, 8). Bog je omogućio da nam gresi budu oprošteni, a da pri tom ne budu prekršeni njegovi pravedni zakoni.

Dobra vest o Isusu

18, 19. (a) Na koje obeležje dobre vesti se Pavle usredsredio u poslanici Rimljanima? (b) Šta moramo prihvatiti ako želimo da uživamo u blagoslovima koje će doneti Božje Kraljevstvo?

¹⁸ Kada razmisliš o onome što je Jehova uradio verovatno ćeš reći: „Ovo je stvarno dobra vest!“ I zaista jeste. To nas vraća na obeležje dobre vesti koje je Pavle istakao u poslanici Rimljanima. Kao što je već spomenuto, on je napisao: „Ne stidim se dobre vesti. Ona je Božja sila koja donosi spasenje“ (Rimlj. 1:15, 16).

¹⁹ Ta dobra vest se usredsređuje na Isusovu ulogu u ostvarenju Božje namere. Pavle je jedva čekao da dođe dan „u koji će Bog preko Hrista Isusa suditi onome što je sakriveno u ljudima, po dobroj vesti“ (Rimlj. 2:16). Time nije umanjio važnost ’kraljevstva Hrista i Boga‘ niti vrednost onoga što će Bog učiniti posredstvom svog Kraljevstva (Ef. 5:5). Ali je pokazao da ako želimo da živimo pod Božjim Kraljevstvom i da uživamo u blagoslovima koje će ono doneti moramo prihvatiti sledeće: (1) da smo pred Bogom grešni i (2) da treba da  iskazujemo veru u Isusa Hrista da bi nam gresi bili oprošteni. Kad čovek shvati i prihvati taj deo Božje namere i uvidi kako mu to pruža nadu, s pravom može uzviknuti: „Ovo je zaista dobra vest!“

20, 21. Zašto u službi propovedanja moramo imati na umu dobru vest koja je istaknuta u poslanici Rimljanima i do čega to može dovesti?

²⁰ Ovo obeležje dobre vesti moramo imati u mislima dok obavljamo službu propovedanja. Govoreći o Isusu i citirajući Isaijine reči, Pavle je rekao: „Niko ko veruje u njega neće se razočarati“ (Rimlj. 10:11; Is. 28:16). Osnovna poruka o Isusu možda nije nepoznata onima koji znaju šta Biblija kaže o grehu. Međutim, drugima će to biti nešto sasvim novo, nešto što nisu znali ili u šta nisu verovali. Kad takve osobe počnu da veruju u Boga i poštuju Sveto pismo, moraćemo da im objasnimo kakva je Isusova uloga. U sledećem članku ćemo videti kako se u petom poglavlju poslanice Rimljanima govori o tom obeležju dobre vesti. Informacije iz tog članka verovatno će ti koristiti u službi propovedanja.

²¹ Zaista smo srećni kada pomažemo ljudima iskrenog srca da razumeju dobru vest o kojoj se toliko govori u poslanici Rimljanima, dobru vest koja je zapravo „Božja sila koja donosi spasenje svakome ko veruje“ (Rimlj. 1:16). Sem toga, srećni smo kada vidimo da se i drugi slažu sa onim što je apostol Pavle rekao u Rimljanima 10:15: „Kako su divne noge onih koji objavljuju dobru vest o onome što je dobro!“ (Is. 52:7).

[Fusnote]

Da li se sećaš?

• Koje obeležje dobre vesti je istaknuto u poslanici Rimljanima?

• Koju činjenicu treba da razjasnimo ljudima?

• U kom smislu ’dobra vest o Hristu‘ donosi blagoslove i nama i drugima?

[Pitanja za razmatranje]

[Istaknuti tekst na 8. strani]

Dobra vest koja je istaknuta u poslanici Rimljanima odnosi se na ključnu ulogu koju Isus ima u ostvarenju Božje namere

[Slika na 9. strani]

Svi smo rođeni s grehom!